Порекло презимена, село Доње Синковце (Лесковац)

14. маја 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Доње Синковце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и тип села.

Доње Синковце се налази на ивици старог клизишта у низу оних села на северним падинама сушичке терасе, која су се формирала на шуманском или пазарском путу за Лесковац. До скора, пре пола века, Доње Синковце је било удаљено од Лесковца око 3 километра. Сада се Лесковац проширио према овом селу а и оно ка Лесковцу па су се спојили у једно насеље. Ни једно село у близини Лесковца није прерасло у тако изразито приградско насеље, као што је то случај са Доњем Синковцем.

Име села.

Име села Доњег Синковца је, као у случају Горњег Синковца, хомоним и компоновано је од старог српског имена Сина и суфикса „ковце“, односно село у коме се први населио некакав Себар Сина и село је по њему добило назив Синковце или је, пак, можда село припадало неком властелину истог имена.

Воде.

Село се налази на Големој Бари. То је мала текућица са великим именом. На простору села Велика Бара прима Босину Бару. На источној периферрији села ухваћена је вода Големе Баре у канал, недавно ископан, који воду баре и површинске воде које се сливају са хисраских падина, одводи у Јабланицу.

Поменимо Кладенац на Зајачкој Ливади из кога је још за време Турака, керамичким цевима вода спроведена у Лесковац. То је био први водовод ове вароши. Из њега су се напајале три варошке чесме на прометним местима. Из овог кладенца снабдевале су се водом још две чесме – једна у самом Доњем Синковцу поред пута и друга у лесковачком излетишту Стрелиште. Осим овог кладенца постојао је и Ајдучки Кладенац, затим Топлик. Село има бунаре са здравом и веома укусном водом.

Земље и шуме.

Атар села Доњег Синковца протеже се на 255 хектара од које површине њиве и баште захватају простор од 173 хектара. Остало отпада на друге културе и неплодно земљиште.

Земља носи ове називе: Лозја,Чукар, Сукин Вис, Николино Долинче, Гробиште, Ровина, Котлина, Говедарник, Тирино или Марјаново Лозје, Кованлук, Крњине Њиве, Ситно Бресје, Јанков Брес, Студенке, Стара Конопљишта, Ајдукова Њива, Појата, Ђутин Брес, Мичине Њиве, Прекодрумске Јасике, Црквени Пут, Голема Њива, Мирчанка, Бабичанка, Големи Луг, Трњаци и Међубарке.

Порекло становништва.

И Старо Синковце је старо српско село настало у српској средњовековној држави. Турци га помињу у свом тефтеру из 1516. године као Долње Сипковце.

Садашњи родови су углавном насељенички. Само су две куће старинске. Те су куће су Турци оставили, јер су се „туј излегли“.

Наводимо ове родове:

-Митровци су досељени из села Вишебва код Врања.

-Чворови (Бунушани) су досељени из ветерничке Бунуше.

-Жбевци (Жбевчани) су досељени из села Жбевца.

-Ђикини-Ђикићи су староседеоци.

-Татци-Пертаћани су досељени из Пертата.

-Чивчије су досељени из врањанског села Давидовца.

-Штрбци су досељени из Катуна.

-Шопци су досељени из „Шопско“.

-Вулакови су староседеоци.

-Братмиловци су досељени из Братмиловца.

-Зафирови су досељени из врањанског села Лукова.

-Белаци су досељени из Топлаца – Врањска Бања, даље порекло Ћустендилска Бања.

-Антанасови су досељени из Брезнице – Врањско Поморавље.

-Жижаковци су пореклом из Александровца – Врање.

-Давидовци су из Давидовца код Врања.

-Митини су из Жбевца.

-Коларци су из Александровца код Врања.

-Спасини су из Доње Отуње – Врање. У родном крају звани Јазавчани.

-Јанчини (Величковци) су из Лукова.

-Далинци су из Горњег Синковца, призетко.

-Призетковци су из Шумана.

Овај попис родова одговоара стању из 1981 године. Савремено Доње Синковце је у новије време веома нарасло, донкеле изгубило карактер села. Оно је предграђе Лесковца.

Занимање становника.

Доњесинковчани имају мало своје обрадиве земље. Досељеници из сиромашних врањских села нису имали могућности да купују више земље. Земљорадња не може да подмири њихове потребе, па се баве занатима или обичним радовима. Млекаре. Сире млеко и продају сир на лесковачкој пијаци. Некада су се бавили разним занатима и рабаџилуком. Сада је све то замрло. Но, близина Лесковца омогућава има запослење у разним привредним организацијама и службама.

Деца се школују у Лесковцу.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.