Порекло презимена, село Горње Трњане (Лесковац)

14. маја 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Трњане, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горње Трњане или Трњане под Рид, како га још зову, је мало село које се налази у подножју брежуљака. Ово село, као и сва околне села су у равни испод брежуљака и налазе се на важним саобраћајницама које од Гољака и других Горњојабланичких простора воде у центар Котлине где су раскрснице путева те се за ово – и околна – село може рећи да имају друмски карактер. У сваком од њих постојао је хан, механа за свратиште путника, који су на овом путу могли преноћити на безбедном месту за себе, стоку и своју робу коју су превозили.  Село је удаљено око 7 километара западно од Лесковца и у њега се долази макадамским путем, који се код села Доњег Трњана одваја од пута Лесковац – Лебане и иде на југ до Горњег Трњана. Тај пут се чини као сеоски сокак поред кога су нанизане куће идворишта појединих домаћинстава.

Тип села.

По своме облику село је збијеног типа и гомиласто.Чини се да д насеље збијеније од Власа и Горњег Синковца, двају суседних села.

Име села.

 Нема сумње да је име села Трњане дошло од флориситичке карактеристике краја на коме је настало. Међу Србима и Бугарима има много имена села и градова чију базу чини „трн“, као што су Трнова, Трновица, Трновац и др.

Воде.

Кроз атар села Горњег Трњана не тече ни једна знатна текућица. Мала и Голема Бара су једине текућице. То су мали потоци на чијем саставу жене перу рубље , па се то место зове Пераљиште. У време када се у овом крају гајила конопља био је јако развијен ужарски занат у сваком селу, па и у овом.

Због што је село подигнуто на најнижој тераси, што је корито Јабланице далеко од њега а воде Мале и Големе Баре су мали потоци, па нема притиска подземних вода па је издан дубока и бунари се тешко копају. Мештани Горњег Трњана служили су се водом за пиће из кладенаца: У Церу, Чукару, Големој Страни и на Јасики.

Земље и шуме.

Од свих села у области Доње Јабланице, Доње Трњане има најмањи атар од свега 199 хектара, од којих оранице и баште захватају 139 хектара,

Земља носи ове називе: Цер, Чуљково, Трсено, Чукар, Рупчине, Јасика, Стари Пут, Јанков Пут, Караула, Голема Страна, Селиште, Горње Њиве, Асаново, Ред Бресје, Записанке, Трећарке, Голема Конопољишта, Јазбине, Тршевине, Валоге и Селиште друго.

Постанак села и прошлост.

За мало село Горње Трњане није везан ниједан значајан догађај у историји Области. Два Селишта говоре да је овај крај одувек био насељен и да су се насеља премештала и гасила. Сумарни попис села нахије Дубочица из 1516. године помиње и Горње Трњане као тимарско село Прокупље. Значи да се ради о старом српском селу насталом пре доласка Турака. Најпре тимарско село, када је дошло до реформе Турског Царства, Горње Трњане је потчинио неки Турчин Асан Мулиман. Врло је могуће да је он био последњи господар после Булханског хатишерифа.

Порекло становништва.

Горње Трњане је 1948. године имало 245 становника и 41 домаћинство. Према попису из 1981. године у селу је живело 257 становника у 56 димаћинстава.

У Горњем Трњану живе ови родови:

-Цонини (Биберци) су досељени из Власа.

-Каралејци (Томини) су староседеоци.

-Врањанци су из Врањског Поморавља.

-Филипови су староседеоци.

-Пешини су староседеоци.

-Јаричкини су староседеоци.

-Накаламци су староседеоци. Накаламаца има у Великом Трњану. Где се сматрају староседеоцима. Могуће је да постоје родбинске везе између ова два истоимена рода.

-Кукарчики су староседеоци и најстарији род у селу.

-Мијини (Смрчанци) населили су се из Смрчаја.

-Цонини (Николичини) су староседеоци.

-Костини су староседеоци.

Занимање становништва.

Основно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Саде кромпир. Веома развијену културе узгоја конопље заменили су повртарством. Гаје паприку, парадајз, лук, купус и друго поврће.

Сточарство је стајско. Имају по две краве.. Многи раде у Лесковцу уразним привредним организацијама.

Млади се школују и усмеравају на разне занате и друштвене смерове.

Пољопривреда је механизована. Пољски рад је сада лакши и не захтева велики број радника, али због тога, они који остају на земљи, раде без предаха. Натурална привреда која се одржава у нашим селима тера људе на даноноћни рад без прекида и застоја. Зими мало предахну.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.