Порекло презимена, село Манојловце (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 1

Порекло становништва села Манојловце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Манојловце се налази на левој обали Јужне Мораве, на најнижој тераси ове реке а са обе стране пута  који води из Лесковца за Орашац и Ступницу. За подизање Манојловца на овом месту на овом месту највише је допринео саобраћајни фактор; овде се некада Јужна Морава бродила и тако повезивала насеља са обе стране обале, као што су Доња Слатина и Велика Биљаница на десној и Манојловце и Мала Биљаница на левој обали Јужне Мораве.

Име села.

Сигурно је да је село добило име по неком Манојлу. Тај Манојло или је био први насељеник на овом месту или његов властелин.Ова друга претпоставка је вероватнија.

Воде.

Поред Манојловца, се његове источне стране, тече главна котлинска текућица Јужна Морава,  која је одувек имала многструки значај за ово село. На њој су биле воденице пловке, у плићаку је топљена конопља, у њеној води је ловљена чувена „риба моравка“, мрена и друге рибе. Благодарећи притиску ове реке издан је свуда у селу и атару у равници, блиска. Дубина бунара у овом селу је од 2,5 до 3 метра. Такви бунари, који се због своје плиткости лако загађују продирањем површинске воде, су непогодни за људску употребу тако да су принуђени да набијањем цеви дубље у земљу за пумпе из којих користе воду за пиће.

Раније је Јужна Морава плавила село и поља. Сада су поплаве спречене изградњом одбрамбеног насипа.

Извор Кутлавица је на локалитету Црквиште.

Земље и шуме.

Село Манојловце има атар простран 424 хектара, од којих на њиве и баште спада 188, воћњаци 6, виногради 57, ливаде 4, пашњаци 99, шуме 12 док је неплодног земљишта 58 хектара. Атар села је већим делом са десне стране Јужне Мораве, на бреговима од којих је највећи Свети Спас.

Земља носи ове називе: Беговона, Царина, Моравиште или Пруд, Чешма, Селиште, Нерезине, већ поменути Свети Спас, Црквиште, Рид, Чивутски Гроб, Дуњчики и Бели Камен.

Постанак села и прошлсот.

Село Манојловце датира из предтурског периода и вероватно је засељено у почетку стварања српске средњовековне државе. Манојловце се налази као тимарско село у турском попису области Крушевца, Топлице и Дубочице за време прве владе Мехмеда другог, од 1444-1445 године. Записано је као село кадије из Ниша са годишњим приходом од 1426 акчи – турских златника тог времена. Имало је тада 17 домова. Манојловце се не налази у попису села Дубочице. Или га тада није било (привремено расељено) или га је турски пописивач забележио под неким другим, турским именом.

После реформе турског царства и укидања спахијског система Манојлоце је сачувало своју слободу, није се плаћао аграрни дуг а прва српска управа, после ослобођења од Турака, у њему је пописала 45 кућа и административно га увела у велико-мрштанску општину.

Порекло становништва.

Од 45 домаћинстава, колико је у селу било по ослобођењу од Турака – 1971 године, за непуних 100 година, село је нарасло на 183 домаћинства са 792 становника. На важној саобраћајници и великој реци Котлине, пет километара од Лесковца, Манојловце има све услове за свеестран демографски, привредни у културни развитак. Оно је сада центар административне управе и школства, купалиште Лесковчана на плажама Јужне Мораве те ће ово село врло брзо постати предграђе Лесковца.

У Манојловцу живе ови родови:

Староседеоци:

-Илијинци, Кекерци, Говеђинци, Пирини, Дичини, Гускини, Гроздановци, Трајчини, Овчаровци, Прљини, Барлинци, Тачкови, Штетинци (Цекићи), Драгини – гајили биволе до пре 5 година и Тавини.

-Замајени (Цакићи) су неутврђеног порекла.

-Машанови се досељени из Рајног Поља.

-Милошеви су из рајног Поља.

-Ћирковци воде порекло из Конопнице и Тогачева.

-Кесраци (Марковићи) су из Велике Биљанице.

-Гавазови су из Велике Биљанице.

-Живковић Божидар је из Велике Биљанице.

-Марковић Најда-Копиљак је из Пискупова.

-Светислав Митић, професор математике, призећен у роду Пиркини, је пореклом из Врања.

-Цветковић Милан је из Јелашнице.

-Димитријевић Пера-Милтин, призећен, из Буниброда.

-Јенинци су из Стајковца.

-Митић Томислав је из Градашнице.

-Илић Станко је из Градашнице.

-Срећковићи су из Рајног Поља.

-Становић Војислав је из Доње Слатине, из рода Карадаци.

Занимање становништва.

У пољу и делимично по брежуљцима сеју пшеницу и кукуруз. Производе и кромпир. На Светом Спасу имају винограде. Од стоке чувају краве добре пасмине. Од млека справљају сир и продају на лесковачкој пијаци.

Омалдина се школује и опредељује за друга занимања. Близина Лесковца им омогућава запошљавање у тамошњим предузећима и установама.

Имају осмогодишњу школу са 574 полазника и 26 просветних радника. Седиште је месне  канцеларије. Имају станицу милиције и амбуланту.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Svetlana

    Starosedeoci u selu Manojlovce, je familija zvana Trenkini.