Порекло презимена, село Међа (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Међа, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљен Порекло становништва села Међа, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Међа (Лесковац)

Порекло презимена, село Међа (Лесковац)

Порекло становништва села Међа, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Међа се налази на левој обали Пусте Реке, испод села Доњег Бријања а изнад села Шарлинца.На десној обали ове реке настају брегови завршнице Добре Главе на северозападној њеној страни.

Тип села.

Међа је село збијеног типа.

Име села.

Место на коме се сада налази ово село налазило се на граници – међи између атара суседних села суседних села Шарлинца и Доњег Бријања док је село Међа под другим именом било на локалитету Градиште. Спахија у чије је лено припадало село био је окрутан човек и злостављао је његове становнике па су они одлучили да се иселе и оду са његовог спахилука. Бријањски бег их је прихватио и заселио на граници свога села Бријања  прем Шарлинцу – па се и село, овде засељено, прозвало Међа.

Воде.

Источно од села тече Пуста Река. Село је подигнуто на њеној левој обали. Поред ове текућице у атару села се налазе кладенци: Горње Појиште, Ашанско – раније била чесма, Јасика – сада чесма у правцу Горњег Дреновца; Седам Метара, под Добром Главом. Име је добио по деоници на седам метара некадашње утрине. У селу постоје бунари чија је дубина од 8 до 12 метара.

Земље и шуме.

Укупна површина атара села Међа износи 744 хектара. Од овога на њиве и баште пада 518, воћњаке 6, винограде 13, ливаде 15, пашњаке 5, шуму 157 док је неплодно земљиште укупно 30 хектара.

Земља носи ове називе: Воћњак, Големе Ливаде, Трске, Гарда, Селиште, Утрина, Челије, Старо Лозје, Дреновачко, Јасике, Мокри Пут, Мечкарица, Горње Појиште, Пореске Ливаде и Вилипове Ливаде.

Старине у селу.

На северу од села налази се локалитет Градиште. По народном предању овде је некада била Међа. На Градишту постоје трагови насеља; камен и ћерпич великог формата.

Други локалитет као траг је Кале – Калиште у оквиру Базе. Свакако то је онај „стари порушени градић, који се зове Добра Глава“. По народном предању овде је била римска тврђава. На локалеитету постоје трагови каменог зида. Гробље овог града налазило се на данашњем гробљу села Доње Бријање.

Постанак села и прошлост.

Међа се не налази међу оним многобројним селима нахије Дубичице обухваћеним пописом с почетка XVI века. Та чињеницу потврђује да је она млађе насеље, настало у току турске владавине.

Међа је после Гилханског хатишерифа постала господарско село и било је под заштитом горњобријанског господара, свакако арбанашког порекла. Другачије се није ни могла замислити судбина једног српског села тако близу области коју су Арбанаси брзо освојили и пунили својим сународницима и једноверцима. Пре ослобађања од Турака Међа је плаћала аграрни дуг.

Порекло становништва.

Међа је код првог српског пописа становника после ослобођења од Турака имала 15 кућа и припадала је брестовачкој општини. Од тада се стално развијала. Према попису из 1953. године у њој је било 150 домова са 871 становником а 1971. године 215 донаћинстава са 989 становника.

У селу живе ови родови:

-Јовићи се деле на:

-Кривдинци, Правдинци и Таскини.

-Дренци су из Ђинђуше где су направили дар-мар са Турцима па избегли из тог села и населили се у Међи.

-Врањци су се населили из Врањске Бање.

-Миљковци су из Крушевице – Власотинце.

-Ђорђијини (Станојевићи) су из Крушевице.

-Пешини (Миленковићи и Јанковићи) су из Врањске Котлине, потичу од два брата.

-Ћоћинци (Лазаревићи) су непознатог порекла.

-Арсићи су непознатог порекла али су дошли из истог села одакле и Ћоћинци.

-Миљковци су из Шарлинца.

-Јужарци (Петровићи) су из Кутлеша, где имају род.

-Гаврилови (Мијалковићи и Димитријевићи) су из Крушевице.

-Коцићи су из Гегље.

-Гарини (Ивковићи) су вероватно из Гара.

-Живковић Светислав је из Кочана, призећен у роду Ћоћинци-Лазаревићи.

-Ивковићи други су из Гиљана.

-Нешићи су из Пуковца.

-Марчинци (Марковићи) су староседеоци, били настањену на Градишту, одакле се село поместило.

-Стојилковићи су из Црне Траве – они су колари.

-Ракини (Стојановићи) су из власотиначког краја.

-Вељковићи су из Крушевице.

-Динићи су из Ђинђуше, сродни са Дрдинцима.

-Стојковићи су старинци, били су у Градишту.

-Ристићи су из Доњег Барбеша а пре арата из Брдуља.

-Стојановић Никола је из власотиначког краја.

-Михајловићи су из Бољара.

Роми – Цигани:

-Ибишевићи су са Косова.

-Азировићи су са Косова.

-Кајтазовићи су са Косова.

-Калејићи су из Стубле.

-Османовићи су са Косова.

-Џемини су са Косова.

-Селимовићи су а Косова.

-Ибрахимовићи су непознатог порекла.

-Феризовићи су из Славника.

Занимање становника.

Основно занимамње чини земљорадња. Сеју углавном пшеницу и кукуруз, где имају и тржишних вишкова. Винограда имају мало. Дуван постепено уводе у производњу. Баштовнаством се баве само за сопствене потребе.

Од стоке чувају краве, у просеку два грла по домаћинству.

Омладина се бави занатима ван села. По традицији су зидари, нарочито родови досељени из власотиначког краја и Црне Траве.

Роми остављају врло скроман утисак. Сиромашни су и лоше изгледају.Пољопривредни су радници. Неки имају мало земље. Двојица су свирачи, Готово свака кућа прима социјалну помоћ.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top