Порекло презимена, село Мала Грабовница (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Грабовница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мала Грабовница се налази на обема обалама Туловске Реке или потока и то код самог излаза из зоне побрђа у равницу, коју је формирала Јужна Морава.

Тип села.

Мала Грабовница је село збијеног типа.

Име села.

У основи имена овог села лежи шумско дрво граб. Првобитно име села је још директније указивало на порекло имена села јер се, према турским изворима, звало Мала Грабовица, дакле село дигнуто у Грабовој шуми.

Воде.

Кроз село притиче Туловска река. Испод села она се повија у правцу југоистока па на сттоинак метара испод села, скреће не север, затим наставља ка североистоку ка своме ушћу у Јужну Мораву, пошто превали доста дуг пут кроз алувијалну раван.

У селу има бунара. Постоји још турски бунар чија се вода користи. Зову ја Кадичин Бунар по некадашњем господару овог дела Мале Грабовнице, некој Туркињи Кадици, чији се чардак са кулом налазио у садашњем дворишту Николе Илића.

Земље и шуме.

Атар села Мале Грабовнице протеже се до атара ових суседних села: Загужана, поречког села великог Трњана, Губревца и Велике Грабовнице и обухвата простор од 281 хектара. Од ове површине њиве и баште заузимају простор од 154, воћњаци 3, виногради 14, ливаде 4, пашњаци 42, шума 49 док је неплодно земљиште на 15 хектара.

Земља носи ове називе: Трап, Кадичино, Мутине, Чуке, Росуља, Бузал’к, Долина, Преко Реку, Крушјар, Каменити Рид и Сурунтинско.

Постанак села и прошлост.

Простор око Мале Грабовнице насељавали су у далека времена прастари народи и у своме животу оставили видљиве трагове своје културе. На локалитету Чука или Прогон 1955 године вршена су мања ископавања. Разултати ових ископавања далеко су превазишли сва очекивања и показала да се овде ради у најбогатијем познатом налазишту у сливу Јужне Мораве. Утврђено је да се ради о неолитском насељу које спада у Старчевачки групу.

Дакле, на простору  мале Грабовнице живео је у историји познати народ – Дарданци. Отривено је насеље старо од 2600 до 3000 година пре нове ере.

Мала Грабовица је подигнута поред реке, као и већина овдашњих села, и дали му име Долња Грабовица, по шуми грабу који овде, поред храста, веома често расте. Изнад Долње Грабовице подигли су Горњу Грабовицу. Оба ова села помињу се у турском сумарном попису с почетка XVI века, од старе Долње Грабовнице постала је Мала Грабовница а од Горње Велика Грабовница.

Овај процес се одвијао под Турцима. После реформе турског царства крајем треће деценије XIX века, док је Велику Грабовницу потчинио један од Пашагића, вероватно сам Хафис Паша Агић, док су Грабовницу потчинила најмање три Турчина. Један се звао Јумер (Омер), други Мамут а трећа је била нека Туркиња по имену Кадица.

После ослобођења Малограбовничани су плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

Мала Грабовница је у првом српском попису после ослобођења од Турака имала 21 кућу. Према попису из 1953 године било је 61 домаћинство са 413 становника а 1971 године 74 домаћинства са 347 становника.

У Малој Грабовници живе ови родови:

-Тодоровци су староседеоци.

-Деда Стевановци су староседеоци.

-Паљинци, по оснивачи Паљи, су староседеоци.

-Павловићи су из Тогачевца.

-Маријини су досељени из околине Велеса.

-Пејчиновци су неутврђеног порекла.

-Карадаци су досељени из Карадата.

-Петковци су досељени из Карадата.

-Симонови су непознатог порекла.

-Рајкови су староседеоци.

-Ицини су староседеоци.

-Младенови су непознатог порекла.

Занимање становника.

Земљорадња чини основно занимање. Сеју пшеницу и кукуруз и у тим културама остварују тржишне вишкове, али само код три домаћинства. Остала домаћинства, поред земљорадње, баве се допунским занимањима: Има поткивача, кројача, циглара нарочито и то сталних и сезонских радника у цигларској индустрији. Раде широм државе. Има их у разним службама као и фабрикама у Лесковцу. У последње време баве се производњом јагода. Дуван не саде. Кромпир за домаћу употребу а грожђе само за сопствену употребу.

Од стоке имају краве у просеку два грла по домаћинству. Од млека справљају који продају у Грделици и Лесковцу.

У селу имају имају 120 грла оваца и 10-12 коња.

Омладина се школује и слабо опредељује за земљорадњу. Имају студенте на правном и економском факултету.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.