Порекло презимена, село Прекодолце (Владичин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Прекодолце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података при Порекло становништва села Прекодолце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података при Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Прекодолце (Владичин Хан)

Порекло презимена, село Прекодолце (Владичин Хан)

Порекло становништва села Прекодолце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Прекодолце је у доњем делу долине Врле, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Покрај Прекодолца води друм Владичин Хан – Сурдулица.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара, чија дубина износи од 4 до 9 метара. Раније је у селу постојала Марина Чесма.

Земље и шуме.

Tопографски називи за потесе на атару су: Селиште, Стража, Ашанске Баре, Бајрамова Орница, Равна Шума, Чарабак, Ширине, Умска Долина, Јаовац, Забел (сада њиве). Ћерамидица, Лештар (сада шума), Гњилиште, Долина, Оскоруша, Чардак, Перовац, Миљак, Мишки Дол, Костановац и Аниште.

Тип села.

Приликом ослобађања од Турака Прекодолце је имао два краја; арбанашко-цеигански крај – лево од реке и српски – десно од реке на падини (Аризанова падина). Данас је село веће и разбијеније. Махале се зову: Шопска, Горња и Доња – лево од Врле; затим Бигларска, Стара Циганска, Ташинска и Нова Циганска Махала – на десној страни Врле.

Прекодолце је 1952. године у свом саставу имао 156 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Са северне стрене села је место Градиште. Приликом грађења пруге Владичин Хан – Бело Поље ту су налажене широке цигле и други остаци од зидова. Мештани мисле да је на Градишту постојало насеље „од латинско време“.

Када је основано данашње село – не зна се. Приликом ослобађања од Турака Прекодолце је било затечено већинским  муслиманско-арбанашким становништвом; имало је 35 арбанашких кућа, чији су становници били власници свих сеоских њива. Малобројни Срби – 5-6 кућа и муслимански Цигани – око 10 кућа, радили су код Арбанаса као слуге и наполичари. Године 1878. Арбанаси су се иселили у села јужно и југозападно од тадашње српско-турске границе. Данас су у Прекодолцу очуване само две напуштене арбанашке куће у којима живе Срби. Међу Арбанасима у Прекодолцу било је и поарбашених Срба. Такви су били Дуроњци. Они су потицали од неког Србина досељеног из суседног познатијег села Масурице. За време Турака Прекодолце је имало џамију и арбанашко гробље. Џамија се налазила у средини главног сеоског краја, код данашње школе. Гробље је било поред џамије.

После исељавања Арбанаса Прекодолце је почело нагло да расте досељавањем новог становништва. Досељеници су из разних села Врањске Котлине и из суседних области.

Потес Ашанска Трла лежи крај села са северне стране. Назив је остао по Ашанима или „грчким овчарима“; они су лети напасали овце на Варденику и Чемернику, док су зими подизали сточарске зграде у Прекодолцу. Ашани су долазили у ово село на зимовник све до 1925. године. Поседњи Ашани имали су три породице, које су потицале од неког Ванђела.

Аниште је место где је данас Нова Циганска Махала. Ту се налазио стари хан. До Аништа је потес Куча. За време Турака ту је била зграда за заптије(?).

У Прекодолцу је 1904. године саграђена црква посвећена Св. Николи летњем. Пре тога на том месту постојала је стара црква, порушена за време Турака. Црквена слава била је и сеоска. Касније јеова слава напуштена пошто тада нису долазили гости у насеље – околна насеља су на Св. Николу носили литију.

Нова сеоска слава је Велика Госпојина. Сабор се одржава трећег дана Васкрса.

Порекло становништва.

Срби имају 32 рода у 114 домова. За време Турака у Прекодолцу су живели:

-Аризановци, Младенци. Једна грана се зове:

-Беланџије. Сматрају се старинцима.

-Милошевци, Никољдан, су такође старинци.

-Клисурци, Аранђеловдан, су досељени пред крај турске владавине из Клисурице близу Врањске Бање.

-Тошинци, Лучиндан, су досељени пред крај турске владавине из Кржинаца покрај Јужне Мораве у Грделичкој Клисури.

-Павловци, Јовањдан, не знају за своје порекло.

-Стефановићи, Савиндан, не знају за своје порекло.

-Ташићи, Митровдан, су досељени почетком XIX века „од Јањине у Грчкој“. У Врањску Котлину доселио се предак Стефанија: Димитрија, 30 година – Уурош – Ђорђе – Таша – Љота – Стефанија. Преак Таша у овом селу имао је хан на путу за Сурдулицу.

По ослобођењу од Турака доселили су се ови српски родови:

Родови из села Врањске Котлине:

-Бајчинци, Јовањдан, су досељени из Калиманца.

-Поповци, Св. Петка, су досељени из Репинца.

-Алексинци, Младенци и Аранђеловдан, су досељении з Калиманца.

-Стајковци, Аранђеловдан и:

-Стефановићи,  Аранђеловдан, такође су доселени из Калиманца.

-Илићи, Аранђеловдан, су досељени из Ћуковца.

-Тибуждани, Ваведњење, и:

-Цупчинци или Стајићи, Св. Петка, су досељени из Тибужде. Први су тамо припадали роду Коларци – досељени однекуда а други роду Анђелковци – који су старинци из Лукова.

-Севдинци, Јовањдан, су досељени из Великог Русца код Бујановца. Тамо имају рођаке, који су старинци.

-Биглари, Св. Петка, су из суседне Бигле. Тамо су припадали роду Деда Станкови.

-Сенчани, Аранђеловдан, су раније славили Никољдан по после „баталили“. Дошли су из Солачке Сене где имају многобројне рођаке: Миајлинци, Тодоровци и Момировци. Они су у Солачку Сену досељени пре око150 година – негде са југа.

-Петровићи. Домаћин куће је посињеник из Биновца у овдашњем роду Илићи. По оцу славе Никољдан, по очуху Аранђеловдан.

-Северврањци, Аранђеловдан, су досељени из Себе Врања. Овде су обрађивали једно туђе српско имање и по томе се зову чифчије. Даље порекло им је из околине Босилеграда.

-Радуловићи, Аранђеловдам, су досељени из суседне Житорађе. Оснивач рода је призећен у старији род Мелчани – сада не постоје. Мештани кажу да утој кући „иде све од зета на зета“.

-Стефановићи други, Аранђеловдан, су досељени из Калиманца.

-Инџа, Никољдан, су из Преображења. Овде је био поткивач, затим се оженио и постао домазет. У преображење су досељени као Цинцари негде из Македоније.

-Јабуковчани, Јовањдан, су досељени из Горњег Јабукова пре две године. Тамо су припадали роду Брзаци. Старина им је из Срнећег Дола, где имају рођака-старинаца.

Родови из других области:

-Шопови или Динићи, Аранђеловдан, су досељени из Млачишта у Грделичкој Клисури.

-Стефановићи трећи, Никољдан, су досељени из истог места и у исто време када и Шопови. Деле се на:

-Златанови и Печинови.

-Манаилици, Јовањдан, су досељени из Манајла у Грделичкој Клисури.

-Ивановци, Јовањдан, су раније чинили једна род са поменутим Манаилицима.

-Цакићи, Никољдан, су  досељени из Сушевја у Грделичкој Клисри.

-Штртинци, Никољдан, и:

-Пчињарци, Никољдан, су досељени из неког села и Горњој Пчињи.

Муслимански Цигани.

Уовом селу постоје 42 дома муслиманских Цигана. Њихови родови су заостали од турског доба. То су:

-Реџеповићи, Анковци, Селимови или Кокошкари, Зенчићи, Ајдини, Џелини, Зунини, Шерићи, Жупан, Неџини и Чврга.

Скоро су досељени:

-Демковићи из Житорађе.

-Незир из Длугојнице – призетко.

-Мина из Моштанице.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top