Порекло презимена, село Полом (Владичин Хан)

1. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Полом, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Полом је на десној страни Јужне Мораве, југоисточно од Владичиног Хана. Лежи на додиру алувијалне равни и језерске заравни на истоку. Овакав положај има повољну привредну одлику; на алувијалној равни успевају влажне културе, док на језерској заравни успевају жита и винова лоза.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара.

Земље и шуме.

Називи за потесе су: Црквиште, Ристина Долина, Жлебанке, Рамниште, Росуље, Калимарке (ту су се накада задржавале камиле), Криви Вир (напуштени меандер Јужне Мораве), Доње Поље, Шаруље, Малићева Њива, Арапов Гроб (не зна се разлог овог назива), Церовац, Девентинска Корија, Голема Падина, Ајрединова Ливада и Ристина Долина.

Тип села.

Полом је село разбијеног типа. Махале су: Осларци, Доња, Чивлак, Шаварика и Бојкинска. Махале се састоје од група сродничка кућа.

Полом је 1952. године у свом саставу имао укупно 96 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Место Црквиште налази се између махала Чивлак и Шаварика. Раније су се познавали слаби остаци од зидова. Данашње становништво ништа не зна о овом Црквишту.

На језерској заравни, више махале, Чивлак, мештани су ископавали „железирује“. Године 1939. на месту Жљебанке, такође више махале Чивлак, пронађено је 12 некадашеих гробова. Правац пружања гробова је исток-запад. Поменуте старине јасно казују да је у Полому било становника у ранијем добу.

У предању мештана не постоји став о томе када је основано данашње насеље. По томе што у селу нема поузданих старинаца, али изгледа да је оно основано за време Турака. Извесно је да су га основали досељеници које су позивали муслимани да им обрађују земљу. Пред крај турске владавине земља Полома припадала је појединим Арбанасима насељеним у суседном Калабовцу. Малобројни Срби су тада код њих били чифчије. Ајредин-бег имајо је чифлик у данашњој Чифлак Махали а у Доњој Махали имао је чифлик неки Салко. Било је још неколико спореднијих чифлик-сахибија (Малић и други). Године 1878. синови Ајредина-бега из Калабовца прешли су у Прешево. Те исте године земља је купљена од чифлик-сахибија.

Сеоска слава је другог дана Духова. Тада долазе гости и приређује се сабор код крста. Поменуту славу мештани су примили после ослобађања од Турака.

Порекло становништва.

Приликом ослобађања од Турака у Полому су живели ови српски родови:

-Павловићи, Деда Ристићи, Јовићи и Миленковићи. Сви славе Аранђеловдан. Даље порекло не знају.

-Божиловићи, Никољдан и:

-Илићи, Савиндан. Ни они не знају за своје порекло.

-Ивановићи и Станковићи, Митровдан. Први род потиче од Јована а други од Филипа. То су браћа досељена из Јарчеве Махале на Власини. У Полом су дошли као чифчије код муслимана двадесет година пре ослобођења од Турака. Јефта, 57 година – Петко – Станко, који је дошао са оцем Филипом. У Јарчевој Махали њихови рођаци зову Перићи – три брата остала тамо, два се доселила овде.

По особађању од Турака доселили су се:

-Стојковићи и Стошићи су осеени из Белановца код Владичиног Хана. Славе Аранђеловдан. Даље порекло им је околине Ћустендила у Бугарској.

-Младеновићи, Ђурђевдан, су из Златокопа. У овом роду се школују два младића; један за лекара, други за инжењера. У Златокопу су припадали роду Брусарци чија је даља старина из околине Боселиграда или Ћустендила.

-Марковићи, Св. Петка, су досељени из Ослара у Прешевској Црној Гори.

-Димитријевићи или Мечкари, Јовањдан, и:

-Петровићи, Аранђеловдан, су досељени из Манајла у Грделичкој Клисури.

-Митићи, Никољдан, и:

-Величковићи, Јовањдан, су досељени из Теговишта у Грделичкој Клисури.

-Пејковићи, Аранђеловдан, потичу од домазета досељеног из Репинца. Они су старинци у овој области.

-Тасићи, Аранђеловдан, су досељени из села Црношнице у Бугарској.

-Величковићи, Јовановићи и Стојковићи – славе Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Стаменковићи и Величковићи, Никољдан. Они су досељени из Кршевице где су чинили један род.

-Јовановићи, Св. Петка, су из Ћурковице код Врања. За даље порекло не знају.

-Славковићи, Јовањдан, су из Божице у Крајишту.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.