Порекло презимена, село Декутинце (Владичин Хан)

1. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Декутинце, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази на Декутинској Речици, десној притоци Јужне Мораве. Код Декутинца поменута речица  напушта клисурасту долину и улази у раван Врањске Котлине. Већи део села налази се на планини.

Воде.

Мештени користе воду за пиће из бунара дубоких од 7 до 12 метара.

Земље и шуме.

Називи за потесе на атару су: Шупље Дрво, Чешма, Корењак, Ашанско, Кућиште, Дуње, Лазарева Шума, Кадиски Гроб, Суви Рид, Породина, Сува Долина, Асаноско, Салиоско и Максутов Рид.

Тип села.

Декутинце је село разбијеног типа и издужено од југозапада према североистоку. Дели се не ове махале: Ковачевска, Качарска, Златанова, Томинска, Чифчиларска и Бушреањска.

Декутинце је 1952. године у свом саставу имало укупно 51 домаћинство.

Постанак села у прошлост.

Потес Кућиште се налази у источном крају села. То је некада било „православно српско село“. На селишту су налажени су остаци од кућа и надгробни крстови; „од кои век било село то нико не може да памти“.

Данашње Декутинце није старо насеље. Основали су га око средине XIX века досељени Срби пореклом из планинске области Крајишта на истоку. Они су силазили на имања ћифлика-сахибија, где су радили као момци и чифчије. Од најстаријих српских досељеника, који су 1878. године бројали само 6 кућа, потичу данашњи родови: Златановци, Пупинци, Томинчани, Деда Миленкови и Анђеловци. Остали Срби досељени су по ослобађању од Турака.

За време Турака сва земља Декутинца била је својина појединих Арбанаса насељених у суседној Јелашници. Последњи власници земље звали су се: Асан Дуфа, Сали-ага, Бакташ, Максут, Изаир и др. Власници су се иселили из ове области 1878. године. Тада су од њих обрадиву земљу купили Срби. Становници су шуму добили од државе.

Сеоска слава је трећег дана Духова. Ову  славу мештани су примили после ослобађања од Турака. На дан поменуте славе раније се код сеоског крста, између Томинске и Чифчиларске махале, гостима се приређивао ручак. Данас се гостима пиће и ручак даје код куће.

Гробље лежи између Чифчиларске и Буштрањске Махале.

Ашанско је потес у североисточном крају села, данас под утрином и виноградима. Име је остало по Цинцарима – у народу звани Ашани.Они су лето проводили са овцама и породицама на Варденику а зими се склањали у Декутинце. Сено за овце су куповали у Јелашници. Домаћини поседњих ашанских породица, које су зимовале у Декутинцу на почетку овог века, звали су се: Ванђел, Коста и Ђорђе. Били су из Магарева код Битоља.

Порекло становништва.

Приликом ослобађања од Турака у Декутинцу били су затечени ови родови:

-Златановци, Аранђеловдан, су пореклом из Ржане код Босилеграда. У поменутом селу живео је предак Сокол. Једног лета тамо је „убио град“. Због тога је Сокол натоварио на коње „каце и децу“ и водећи две краве дошао је у Декутинце да буде чифчија.То је било пре око сто година: Јеврен, 49 година – Младен – Анта – Сокол. Презиме су добили по Златану, унуку Соколовом.

-Пупинци, Аранђеловдан, имају исто порекло као и Златановци.

-Томинчани, Никољдан, су из Божице код Боселеграда. Зову их и:

-Божичани. Овде су дошли пред крај турске владавине као чифчије. Најпре су направили „буредељ“ и у њему живели.

-Деда Миленкови, Аранђелвдан, порекло и време досељавања као и Томинчани.

-Анђеловци, Младенци, пореклом из Доње Љубате код Боселеграда. Одатле су прешли у Грделичку Клисуру, село Манајле, па пред крај турске владавине дошли у Декутинце као чифчије.

По ослобођењу од Турака доселили су се ови српски родови:

-Качарци, Аранђеловдан, су се доселили после 1878. године из Трговишта у Горњој Пчињи.Тамо су били браћа Анта, Китан и Русин. Анта је остао у старом насељу, док се Китан иселио у Декутинце а Русин је отишао у околину Лебана. Китан је у Декутинцу имао седам синова и две кћери. У овом роду поједини становници и сада су качари.

-Асларци, Св.Петка, су из Ослара у подножју Прешевске Црне Горе.

-Ковачевци, Аранђеловдан, су досељени из Горње Пчиње. Тамо је неки Мита ковач „убио је девет Турчина“ и побегао преко границе.

-Кумановци, Никољдан, су досељени из неког села код Куманова.

-Буштрањци, Никољдан, су досељени из Великог Буштрања.

-Буљесовци, Аранђеловдан, су досељени ут Буљесавца. Тамо имају рођака – Поп Нешини – досељених из Трна, сада у Бугарској.

-Чифчиларци, Никољдан, су досељени из Лепчинца. Тамо имају имају рођала. Даље порекло из Нерава у Горњој Пчињи.

-Тибуждани, Митровдан, су дошли као калајџије из Преображења. Они су посрбљени Цинцари – знају „и по нешто влашки“.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.