Poreklo prezimena, selo Rakov Dol (Babušnica)

Poreklo stanovništva sela Rakov Dol (po knjizi Rakov Do), opština Babušnica  – Pirotski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj i tip sela.

Selo Rakov Dol se nalaze na ivici oblasti prema graničnim kotlinama koje zalaze u planinsku oblast. Selo je zbijenog tipa, deli se na Gornju i Donju Malu, koje put razdvaja.

Selo Rakov Dol je u početku bilo na današnjem Selištu, sa leve strane Rakov-Dolskog Potoka, ali je tu bilo bezvodno, a uz to selo je izgorelo, te su se premestili na današnje mesto, gde ima dovoljno pijaće i tekuće vode, nalazi se u zavetrini, njive, paša i livade su u neposrednom okruženju a moguća je i uspešna pečalba, van sela – što je njihovo glavno zanimanje.

Zemlje i šume.

Njive, livade, paša i šume nalaze se na mestima zvanim: Zarin Del, Kremenjak, Branište, Kozilo, Koševi, Gađina Bara, Pupunjak, Beg, Orljak, Večerkovica, Pažar, Meči Put, Ravna, Ornička, Poljana, Orah, Sečine, Radanica, Debela Skrada, Suvarje, Drven Konj, Ivanoševica i dr.

Starine u selu:

Crkvište je iznad sela, gde su danas razvaline. Crkva je porušena pre 70 godina, hram je bio posvećen Sv. Petru. Tu ima starih oraha (kažu da su stari 500 godina) a postoji i Staro Grobište. U tu crkvu su dolazili na pričest stanovnici svih okolnih sela, Strelca, Dobroviša, Radosina, Kalne pa i Gara.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ovo je jedno od starijih sela, ali nije tako naraslo kao Crvena Jabuka, koje je relativno mlađa po nastajanju. Zaseljenje se dovodi u vezu sa vremenom, kada je „Latina“ dignuta. Bilo je nekada u njemu samo pet kuća.

Stare porodice u selu su:

-Lilinci, Aranđelovdan;

-Đizdini, Sv. Todor;

–Kačarevci, Aranđelovdan i;

-Kovačevci, Aranđelovdan. Oni su od dva brata, od kojih je jedan bio kačar, drugi kovač, prvi se naselio sa leve strane Rakova Dola pod Zarinim Delom a drugi sa desne. Njihovo poreklo se ne zna.

-Dejćovci ili Barčinci, Nikoljdan, su od Užica. Došao im predak stariji od čukundede.

-Stanimirovi su potomci Barčinaca, slave, kao i oni, Nikoljdan.

-Ćosinci, Jovanjdan, su iz Vukanja – Znepolje.

-Ćosinci drugi, Savindan. Ne znaju za svoje poreklo.

-Dininci su potomci Ćosinaca. Samo se ne kaže kojih, op. Milodan.

-Duluvajci, Nikoljdan i;

-Čelojenci, Nikoljdan, su bili ista porodica, sada su se razrodili i stupaju u brak međusobno.

-Kostinci, Todorova Subota, su starinom od Kruševca, ali su današnji potomci od pastorka, poreklom iz Studene – jer im se predak Kosta (praded čoveku od 40 godina) oženio iz Studene, odakle mu je žena dovela pastorka a Kosta nije imao potomaka. „Prišel’c“ je neki Toma, koji se prizetio. Drugih nema.

-Šućini, Sv. Bogorodica, su iz Kalne, od pastorka skorijeg vremena.

-Terzijanci, Aranđelovdan. Ne kaže se ništa za njihovo poreklo.

-Rančići* (Milivoje i Vukadin) su iz Kalne, odakle im se doselio otac Ranča. Imaju kuću u selu a žive u Poljani, na kraju sela, gde su im košare sa ovcama.

-Deda Zlatko* (u Orahu) je iz Rakite u Bugarskoj. Ostao siroče, pa ga uzeli i zaselili.

*Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.