Порекло презимена, село Раков Дол (Бабушница)

18. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Раков Дол (по књизи Раков До), општина Бабушница  – Пиротски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rakov-Dol

Положај и тип села.

Село Раков Дол се налазе на ивици области према граничним котлинама које залазе у планинску област. Село је збијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Малу, које пут раздваја.

Село Раков Дол је у почетку било на данашњем Селишту, са леве стране Раков-Долског Потока, али је ту било безводно, а уз то село је изгорело, те су се преместили на данашње место, где има довољно пијаће и текуће воде, налази се у заветрини, њиве, паша и ливаде су у непосредном окружењу а могућа је и успешна печалба, ван села – што је њихово главно занимање.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Зарин Дел, Кремењак, Браниште, Козило, Кошеви, Гађина Бара, Пупуњак, Бег, Орљак, Вечерковица, Пажар, Мечи Пут, Равна, Орничка, Пољана, Орах, Сечине, Раданица, Дебела Скрада, Суварје, Дрвен Коњ, Иваношевица и др.

Старине у селу:

Црквиште је изнад села, где су данас развалине. Црква је порушена пре 70 година, храм је био посвећен Св. Петру. Ту има старих ораха (кажу да су стари 500 година) а постоји и Старо Гробиште. У ту цркву су долазили на причест становници свих околних села, Стрелца, Добровиша, Радосина, Калне па и Гара.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од старијих села, али није тако нарасло као Црвена Јабука, које је релативно млађа по настајању. Засељење се доводи у везу са временом, када је „Латина“ дигнута. Било је некада у њему само пет кућа.

Старе породице у селу су:

-Лилинци, Аранђеловдан;

-Ђиздини, Св. Тодор;

Качаревци, Аранђеловдан и;

-Ковачевци, Аранђеловдан. Они су од два брата, од којих је један био качар, други ковач, први се населио са леве стране Ракова Дола под Зариним Делом а други са десне. Њихово порекло се не зна.

-Дејћовци или Барчинци, Никољдан, су од Ужица. Дошао им предак старији од чукундеде.

-Станимирови су потомци Барчинаца, славе, као и они, Никољдан.

-Ћосинци, Јовањдан, су из Вукања – Знепоље.

-Ћосинци други, Савиндан. Не знају за своје порекло.

-Дининци су потомци Ћосинаца. Само се не каже којих, оп. Милодан.

-Дулувајци, Никољдан и;

-Челојенци, Никољдан, су били иста породица, сада су се разродили и ступају у брак међусобно.

-Костинци, Тодорова Субота, су старином од Крушевца, али су данашњи потомци од пасторка, пореклом из Студене – јер им се предак Коста (прадед човеку од 40 година) оженио из Студене, одакле му је жена довела пасторка а Коста није имао потомака. „Пришел’ц“ је неки Тома, који се призетио. Других нема.

-Шућини, Св. Богородица, су из Калне, од пасторка скоријег времена.

-Терзијанци, Аранђеловдан. Не каже се ништа за њихово порекло.

-Ранчићи* (Миливоје и Вукадин) су из Калне, одакле им се доселио отац Ранча. Имају кућу у селу а живе у Пољани, на крају села, где су им кошаре са овцама.

-Деда Златко* (у Ораху) је из Раките у Бугарској. Остао сироче, па га узели и заселили.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.