Порекло презимена, село Црцавац (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црцавац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених Порекло становништва села Црцавац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црцавац (Лесковац)

Порекло презимена, село Црцавац (Лесковац)

Порекло становништва села Црцавац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Испод Асанове Чуке, где настају проширења Клисуре и престаје права Клисура, са десне стране Ветернице у подножју пошумљенога брда Коприве налази се село Црцавац, према којем су са леве стране последње куће Гагинца и Барја. Село је на коси, која се пружа између Ветернице и Калуђерске Долине. Куће су по оној страни косе, која је окренута Ветерници, по површини косе куда води сеоски пут, по косаницама и падинама (заравнима) на страни косе, на подножју ове, где прелази у раван долине а на ивици Калуђерских Ливада.

Земље,  шуме и воде.

Изузев назива Коприва, Калуђерска Долина и Калуђерске Ливаде, сва остала места – шуме, њиве, ливаде, кладенци и др – носе називе по имену оних Арнаута, који су живели у селу до 1878. године, чија је била сва сеоска земља.

Земља им је око кућа, само забране и по коју њиву и ливаду имају даље од кућа – то су њиве недавно купљене или су настале крчењем шума (тршевине).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Није подељено на ма(ха)ле. Куће су распоређене као појединачне или у групама – по породицама; међусобно удаљене по 250-350 или 350-500 корака; док су куће у групама веома близу једна другој – од 10-20 или 20-30 корака док неке раздваја само пут.

Куће у овом делу села, где су се становници раселили на утрини су разбијеније. Те куће су у шуми, растављене долинама или косаницама.

До 1878. године Црцавац је био засебно село. Данас са Рапањом Баром и Калуђерцем чини једно село – Калуђерце и сматра се као мала овог села. Данас је Црцавац засебно село у коме је, у време писања ове књиге, било 23 куће.

Старине у селу.

Са десне стране Ветернице испод куће Младена Николића, досељеника из Пољанице – села Крушева Глава, постоје „зидине“ од некадашње цркве Св. Николе, која је обновљена.

На неколико места у атару Црцавца има остатака некадашњих гробаља, која су јамачно била српска. Ту се виде шиљата камења, урасла у траву. Неки веле, да су на тим местима била „латинска“ гробља. Једно такво гробље, кажу, постоји са леве стране Ветернице , изнад ливада.

Постанак села и порекло становништва.

Пре Арнаута, који су у Црцевцу живели до 1878. године, ово село је било српско. У њему су живели Срби „Шопови“, који су се, доласком Арнаута, раселили. Арнаути су се доселили из оближњег села Барја. Мајка им је, веле, била „каурка“ – Српкиња. До 1878. године у Црцевцу је било 5 кућа. За време ослобођења, 1878. године, Арнаути су се иселили из Црцавца да би се потом село поново населило Србима.

-Стаменковић (Стеван), Ђурђиц, је дошао из Тумбе.

-Стевановић (Новко), Ђурђиц – из Тумбе.

-Живковић (Стојан), Никољдан – из Тумбе.

-Србински (Јован, Стеван), Св. Ђорђе – из Големог Села.

-Дисини (Станко, Видосав и Стеван), Аранђеловдан, су из Мијаковца од Црцинаца.

-Павловић, Баба-Најдин (Младен), Аранђеловдан, је из Студене.

-Ристић-Ковачев (Трајко), Никољдан, је из Стрешка.

-Ђорђевић (Манча), Аранђеловдан, је из Крушеве Главе.

-Стевановић (Трајко), Аранђеловдан, је из Стрешка.

-Здравковић (Мија), Никољдан, је из Стрешка.

-Стојановић (Михајло), Аранђеловдан, је из Стрешка.

-Ристић (Милош), Никољдан, је из Солачке Сене.

-Милошевић (Здравко), Никољдан, је из Крушеве Главе.

-Сентић (Велимир), Никољдан, је из Крушеве Главе. Убијен је.

-Младеновић*(Петар) је из Крушеве Главе, из Бошковске породице.

-Николић *(Младен) је из Крушеве Главе.

-Јовановићи (Петар, Радосав и Видосав), Аранђеловдан, су из Крушеве Главе.

-Станковић* (Стоилко), Никољдан, је из Мијаковца.

-Милошев* (Васиљко) је из Крушеве Главе.

-Ђорђијин (Станојко), Лучиндан и Св. Оце, је из Јабукова.

-Гмитров* (Анта) је из Мијаковца, од Рдовске породице.

*Не каже се коју славу славе.

Крсте се на Св. Јована.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top