Порекло презимена, село Калуђерце (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Калуђерце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљени Порекло становништва села Калуђерце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Калуђерце (Лесковац)

Порекло презимена, село Калуђерце (Лесковац)

Порекло становништва села Калуђерце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и шуме.

Село је под брдом Копривом а по коси са десне стране Калуђерске Долине, који је десна приточица Ветернице. Долина је дубока и стране су јој по шумом као и већи део косе. Куће супо косаницма (дуж њих), по падинама и површини косе, а на местима, где су њиве и ливаде, а око ових храстова шума. Све су у близини сеоских путева. Тако има кућа по Синовој Глави, Језеришту, Калуђерову Гробју и другде.

Њиве су готово све на поменутим местима, где су куће. Ту су и ливаде док је остало земљиште под шумом. Један њива зове се Лозиште (некада виноград).

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и потока. Од кладенаца позната је, тзв Висока Чешма.

Тип села.

Село је разбијеног типа, право клисурско село. Куће су међусобно удаљене, обично растављене долинама потока или косаницама. Има група кућа по родовима.

У селу има око 15 кућа

Као саставни део овога села сматрају се Црцавац (данас посебно село, оп. Милодан) и Рапања Бара, који су посебно описани.

Постанак села и порекло становништва.

О првоме постанку овог села не може се ништа поуздано рећи. До 1878. године било је насељено Арнаутимаа пре ових су овде живели Срби. Изгледа, судећи по имену села, да су га Срби први заселили. По доласку Арнаута Срби су се разбегли и данас их има у појединим селима Пољанице и Клисуре. Хан га 1861. године, свакако погрешно, помиње ово село – Kaludscheriza – као „бугарско“(?) са 5 до 6 кућа. То се свакако односи на Рапање Баре,која се онда рачунала у калуђерце и била је насељена Србима. Из Калуђерца (правог) српске породице су се разбегле раније, чим су у њему Арнаути почели да се насељавају, крајем XVIII или почетком XIX века, доселивши се са Голака. Након ослобођења 1878. године сви су се разбегли и село је потом насељено Србима.

-Ивановић (Ђорђе), Аранђеловдан, је дошао из Стрешка.

-Ђорђевићи (Здравко и Никола), Никољдан су из Стрешка.

-Ристић (Димитрије), Аранђеловдан – из Стрешка.

-Ђорђевић (Стојан) – из Големог Села.

-Стевановић (Пеша) и:

-Пешић (Стоилко), славе Аранђеловдан, су из Градње.

-Јовићи (Ђорђија и Милосав), Никољдан, су из Стрешка.

-Јовић (Милош), Аранђеловдан, је из Студене.

-Станковић (Илија), Аранђеловдан, је из Стрешка.

Село је расло углавном досељавањем, које ће још дуже трајати. Становници су се населили на купљеним имањима док су се неки населили на утрини.

Порекло становништва насеља Рапања Бара, које се налази у саставу села Калуђерце.

Положај насеља.

Рапања Бара се налази у Средњем Риду, коси, са десне стране Големе Долине, чији је поточић десна приточица Ветернице. Куће су по падинама са обе стране косе, где су имања појединаца, око којих је шума. Једна је под Тумбаским Чукаром на једној падини, где је имање сеоско, а около је шума. Све су близу темена косе а недалеко од сеоског пута.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих је најпознатији Кладенац Рапањобарски.

Земље и шуме.

Све су им њиве поглавито око кућа. Поједине њиве су даље од кућа, недавно искрчене („тршевине“) или купљене.

Шуме има у близини кућа.

Тип насеља.

Рапања Бара је разбијеног типа. У близини су куће издељених породица а остале су удаљене међу собом 300-400 или 500-600 корака, или око пет минута хода.

У Рапањи Бари има 8 кућа.

У овом насељу нема селишта нити старих гробаља.

Постанак насеља и порекло становништва.

Рапања Бара је новијег постанка, засељена је јамачно почетком XIX или најдаље крајем XVIII века. Арнаути из оближњег Барја су овде чували стоку или косили траву. Становници, који су у њој живели, били су им као чивчије, а доселили су се на „тршевину“. Као чивчије сматрални су се због тога што су оближњима Арнаутима у Барју давали раднике, када су им устребали за радове у пољу. Свуда је била шума („шиб“), који су они крчили и њиве стварали.

-Митићи, Никољдан,  су се први доселили из Новога Села („шопско“) где је Виљо Коло – као да је Ново Село близу Криве Феје. Доселио се Мита Стојанов.

-Ристини (Јован и Ђорђе), Никољдан, су дошли из Вине.

-Младенкин (Станко) или Деда-Ђорђин, Аранђеловдан, су из Власине одакле се доселио отац – Ђорђе Миленковић – са породицом пре 80-90 година.

-Станковић (Димча), Аранђеловдан, је из Големог Села.

-Здравковић (Горча) или Спасић, не каже се коју славу славе – из Градње, доселио се на имање Арнаутина, који је ту имао шуму и ливаду, и;

-Стоилковић (Ђорђе), Никољдан, је из Баталовца – Власотиначки срез .

Последње породице су се доселиле на купљено имање.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top