Порекло презимена, село Равни Дел (Лесковац)

6. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Равни Дел (по књизи Равни Део, „Рамни Дел“ или „Рамни Деја“), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Мијовске Реке а на коси између долина изворних кракова Оругличке и Дупељевске Реке. Обе су долине дубоке и под шумом. Куће су са обе стране Равноделског Потока, леве приточице Дупељевске Реке, а на местима, где су њиве и ливаде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познати: Мустафин Кладенац, Анђелков, Маљочки и др.

Земље и шуме.

Њиве мештани имају око кућа, а остало земљиште је готово све под шумом, по којиј се местимично виђају ливаде и пашњаци. Шума је сва букова – и понегде јасика.

Тип села.

Село је разбијеног типа. У њему има 10 кућа. Са оближњим селом Дупљевом има заједничког кмета.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је ово село први пут засељено. У њему нема никаквих особитих трагова (остатака старина) ранијег насеља, а и име је обично, опомиње на становништво, какво је данас. До 1878. године у овом селу су живели Арнаути, а пре њих су свакако били Срби. Називи места Попово Гумно, Петрова Ливада, Анђелков Кладенац и др.. употребљавали су Арнаути, што доказује, као и сам назив села, да су пре њих у Равноме Делу живели Срби. Изгледа да је први постанак овога села био из времена пре Арнаута, када су у њему живели Срби. Да ли је Равни Део постојао као село или као мала неког оближњег села, није познато, као што се не зна ни како је расељено. До 1878. године у њему је било 15 арнаутски кућа. То су били Арнаути Маљоци. Неке од њих звали су Чуканци. После 1878. године сви ти Арнаути су се разбегли и село је поновоо насељено Србима, којих је највише из Врањске Пчиње. Почели су се досељавати пре 10-15 година.

-Ђерманци (браћа Иван и Никола, који се одселио у Шумане), Св.Петка, су из села Ђермана – Врањска Пчиња.

-Стојчин (Јован), Никољдан, је из Стајовца.

-Басановци (Коста и Стеван Стојковић и Давидко Басановац), Никољдан, су из Стајовца.

-Петковић (Јован), Никољдан, је из Белановца.

-Здравковићи (Милош и Крста), Никољдан, су из Криве Феје.

-Стошић (Стоилко), Аранђеловдан, је из Вишевца.

Милошевићи, Јовањдан, су из Брестова.

-Носкови,Никољдан, су из Кунова.

-Илићи (Стеван и Пеша), Никољдан, су из Власа.

-Јовин (Мита), Јовањдан, је из Брестова.

-Цветко, Св. Петка, је из Нерава.

-Миљковић (Петко), Аранђеловдан, је из Ђермана.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.