Poreklo stanovništva sela Gradnja, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo je svojim položajem zahvatilo dosta veliki prostor. Glavni deo je sa obe strane potoka Kruševoglavskog i Mrtve Strane, i reke Građanske, koja od njih nastaje. Nije u svim delovima dolinsko, naročito deo sela od Lazine pa prema Golemom Selu.
Vode i klima.
Meštani koriste vodu za piće većinom sa kladenaca a zimi sa potoka i reka. Bunara ima malo, svega četiri. Poznati su kladenci: Sv. Petka, Duruk, Dulan, Gornji Kladenac, Krušje i drugi, poznati po prezimenu porodica, blizu čijih je kuća kladenac kao: Kartevelski, Šurumenski i dr. Osim njih ima izvora (u Donjoj Mali, Mrtvoj Strani i dr.) pored reke, ali ih ova, pri nadolasku, često kvari i zatrpava.
Od lekovitih izvora poznata je Vodica u Parčevinoj Strani, gde se mešatani umivaju i vidaju rane.
U delovima sela, koji su u zaklonu kao naprimer u reci, ne duvaju vetrovi, te se ne oseća tolika hladnoća kao u malama, gde su kuće po kosama.
Zemlje i šume.
Njiva ima oko kuća, a izvan kuća na mestima zvanim: Sovčine, Vučjak, Selište, Parčevina Strana, Sv. Petka, Smolnica, Presveta, Stančiki, Orlov Čas, Orniče, Đurina Bara, Lug, Vlaški Rid, Kitica, Mrtva Strana, Lajkovica, Prisađe, Dulan, Rajkin Č’s, Batkovo, Bogdanov Do, Krušje, Ograđa, Bacin Trap, Brečiki, Bećirovica, Lanište, Okolež, Požarevac i dr. Na nekim od ovih mesta ima livada i šuma ponegde.
Ispaše ovo selo ima vrlo malo i to na mestima zvanima: Orniče, Stančiki, Rovine, Presveta, Kitica, Mamićeva Čuka, Milošev Deja i dr. Na tim mestima ima po malo i šume. Tu su bile njive, pa su ih, radi paše, zapustili. To im je zajednička utrina, i svaki prema broju grla plaća ispašu. Ipak, ova utrina je neznatna i stanovnici gotovo od svih sela u Poljanici najmanje stoke odgajaju.
Šume u ovom selu meštani imaju samo mestimično po stranama dolina ili ponegde po kosama i zovu ih kao i njive, koje su pored njih. Zabrane imaju gotovo svi imućniji ljudi van ovoga sela a po atarima sela u Klisuri ili sa leve strane Veternice, gde ima mnog šume.
Tip sela.
I selo Gradnja je u početku bila zbijenog tipa. Sve su kuće među sobom blizu, pred reke, gde je škola, crkva a i selište. Trla i kolibe stanovnici su imali ne mestima gde su im sada kuće. Iz sela pored reke počeli su se izmeštati pre 90-100 godina. Selo se na taj način širilo na sve strane, zvezdasto ka Mrvoj Strani, Lazini, Laništu, Lajkovici i niz reku.
Sada je Gradnja razbijenog tipa, podeljena u ove male: Gornju, Šurumensku, Donju, Veselinsku, Lazinu ili Dželepsku i Džangalsku Malu. Neke male se jedna na druge naslanjaju, neke razdvaja kosa, obično zemljište, potok, gde su kuće i po 5-15 minuta hoda međusobno udaljene.
Kuće u malama obično su po grupama ali ima i pojedinačnih-usamljenih, udaljene od ostalih kuća od 80-120-150 koraka pa i više, a većinom su pored ili u blizini seoskih puteva. Kuće pored samog puta su zbijene, udaljene od 20-30 koraka, kakvih kuća ima u Šurumenskoj Mali ili u delu sela, gde su sastavci Krušeglavskog Potoka i potoka Mrtve Strane. Tu Gradnja ima zbijeni tip. Viđaju se i grupe kuća izdeljenih zadrugara, Takvih ima gotovo u svakoj mali ovoga sela.
Sredinom prošlog veka (1861. godine) u Gradnji je bilo oko 40 kuća. Danas ih ima oko 75.
Ime sela.
Ime selu Gradnja je jamačno po nekadašnjem gradu, koji je po predanju bio blizu ušća Građansek Reke u Veternicu. Male su nazvane po prezimenu porodica, koje stanuju u njima. Džangalska Mala je nazvana po prezimenu Džangalaca, kako su zvani stanovnici te male, jer su bili džangalisti, odnosno visoki i krupni. Neke male nose topografske nazive.
Starine u selu.
Sa leve strane Građanske Reke blizu njenog ušća u Veternicu, „među reke“, bio je, vele, grad u ranije doba, te je i selo Gradnja po tome dobila ime. Blizu tog mesta, pored Veternice, postoje Carinske Luke, gde su najbolje njive ovdašnjih stanovnika.
Sa leve strane Kruševo-glavske Reke postoji crkvište, gde je ranije bila crkva Sv. Petke. Priča se, da je tu bio i manastir, koji je razoren, kad je srpsko carstvo propalo. Tu je blizu i poznati kladenac Sv. Petka.
Sa desne strane Građanske Reke, ispod sadašnje osnovne škole, na mestu zvanom Vučjak, postoji staro groblje u kome se niko ne kopa. Osim toga postoje još dva groblja, u kojima se sahranjuju stanovnici ovoga sela. Jedno je kod crkkve a drugo u Lazini i ono je starije.
U dolini potoka Mrtve Strane postoji staro selište, a prema njemu je, vele, staro groblje sela Urmanice.
Postaji selište i u dolini Građanske Reke, sa desne strane blizu sadašnje osnovne škole. Tu je postojala turska kula, kojoj su meštani noći potkopavali temelj, usled čega se srušila i više je Turci nisu podigli.
U doline Mrtve Strane sa desne strane potoka postoji selište, gde su sada njive. Ono je, kažu, od davnina.
Ispod Lazine postoji mesto, zvano Lazište, gde je bilo staro „lojze“. Tu sada ima starih gidža (čokota).
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Kada je današnje selo Gradnja nastalo, ne može se doznati. Ima u selu nekoliko porodica, za koje kažu da su „kadimlije“, odnosno starinci, kao što su: Šikoparci, Dželepci (Dželepčani) i Grnčarci. Njihovo poreklo se unekoliko zna, ali ne pouzdano.
-Šikoparci, Sranđelovdan i Nikoljdan. U njih spadaju:
-Pop-Vasini, Jankovići, Tuvegdžici i dr.
Za njih se priča (pop Stoilko iz te porodice) da su porekom od Prištine, odakle se doslio deda pop Gmitra iz te porodice. Uz to, oni su prvi doneli u Poljanicu „papr“ – biber, za koji se dotle nije znalo u Poljanici.
-Dželepci (Dželepčani), polovina slavi Aranđelovdan a polovina Nikoljdan, su došli iz sela Dekutinca posle Šikoparaca. Današnji potomci su im osmi pojas, ali se ne uzimaju među sobom. Priča se, da je današnje selo Studena bila dželepska „k’šla“ – gde im je stoka boravila. Docnije je jedan od njih prodao Studenu za 60 groša nekom Turčinu iz Leskovca. Ovaj je zatim naselio u današnju Studenu porodicu Ždeglovčane, koji su došli iz sela Ždeglovca. Njihova je bila Lazina. Njihov praded imao ko 1400 ovaca. Imao je brata Ćor-Nikolu, koga otera od sebe davši mu 700 ovaca. Od tog Nikole vode poreklo:
-Ramčinci, kojih, osim u ovom selu, ima u Smiloviću i Urmanici. Neki od njih se zovu:
-Despotovci, po nekom Despotu, kako je bilo ime jednom njihovom pretku.
Iz porodice dželepske mnogi su se iselili iz Gradnje i ima ih Vukanji (navodno kod Kruševca), u Grejetinu, u Ramnoj Reci, u Oruglici.
-Grnčarci, Aranđelovdan i Nikoljdan, vode poreklo od nekog došljaka iz okoline Vranja. U selu Gradnja, kažu, nije bilo pismenog čoveka, te potraže i nađu u Vranju nekog ćurčiju, koji je bio pismen, dovedu ga u selu, pošto ga zapope. To je bio takozvani Beli Pop, koji je bio poreklom iz sela Muovca (Moravica). Priča se, kada je Beli Pop došao, da u Poljanici i blizu Poljanice nije bilo Arnauta, niti je bilo bukove šume, paprata a u planini Kukavici bor je zatekao.
-Dželasinci i Keserci, Aranđelovdan, su poreklom iz Niša, odakle je dobegao predak im Anđelko. Tamo je ubio Turčina i svoju ženu, koju je sa njim našao. Neki od njih se danas zovu Keserci po tome, što se jedan od njihovi predaka oženi od Keseraca u Strešku. Od njih su Cvetanovi u Moštanici (Pčinjski srez). Jedan od predaka se zvao Ugrin, po kome se i jedna livadica zove Ugrinovo Livače.
-Veselinci, Nikoljdan, su iz Kostomlatice, gde i danas postoji „veselinsko vodeničište“. Danas su u šestom pojasu srodstva. Ima ih u Suvotini blizu Žitkovca, nedaleko od Aleksinca.
-Džangalci i Jovilovci, Nikoljdan i Sv. Bogorodica, su iz Dajkinca; oni su u petom stepenu srodstva; neki od njih se zovu Jovilovci. Njihov predak prizećen je u Dželepce, jedna kuća slavi Sv. Bogorodicu, ostale Nikoljdan.
-Kaluđerci ili Kaluđerčani (po starom Bogdanci), Aranđelovdan, su starinom sa Kosova, Otuda je dobegao njihov predak Vojin zbog ubistva nekog Turčina. On se doselio u današnje selo Barje (u Klisuri), gde je bio momak kod Arnauta. Iz Barja se preseli u obližnje selo „kaursko selo“ Vinu, gde se oženi, jer mu u arnautskom selu Barju niko nije hteo dati devojku. Tu je u Vini i kuma okumio. Imao je sina Bogdana. Iz Vine pređe u Kaluđerce (u Klisuri), gde su zauzeli više zemlje. Njihovi potomci su morali napustiti Kaluđerce zbog Arnauta, sa kojima su se posle mnogih dosađivanja (uzimali im vola, konja, so, vodenicu i dr) zavadili. Jedan o njih, Jovan sa sinom Stojkom, čijeg su starijeg brata Cvetana ubili Arnauti, pobegne iz sela Kaluđerica u obližnju Gradnju (u Poljanici). Tu ih spahija primi i dopusti im, da sami odaberu zemlju i mesto, gde će se nastaniiti. Braća Jovanova pobegnu, neki u Vinu, neki u Bukovu Glavu.
-Ružićevci, Nikoljdan, su iz sela Ružića kod Gnjilana. Odatle im se doselio čukunded, pošto je tamo ubio Arnautina. Ima ih u Vlasotincu i po unutrašnjosti Srbije.
-Šurimenci, Nikoljdan, su iz obližnjnjeg sela Studene, odakle im je dobegao deda zbog Arnauta iz sela Lalinaca.
-Ćosinci, Nikodan, su iz Vinogoša, odakle im se dosliio predak, po zanimanju mutapdžija, pre 80-90 godina, zbog siromaštva. Prizetio se u Dželepčane.
-Kartavelci, Aranđelovdan, su iz sela Manajla kod Vladičinog Hana, odakle su im preci došli pre 80 godina u Gradnju, gde ih je gospodar (Turčin) naselio. Ima ih u Kalimancu.
-Todorovci, Aranđelovdan, su iz Gumerišta (u Vinogošu), odakle im se predak doselio pre 50 godina, čuvši da se u ovom selu živi mnogo bolje.
-Marinkovci, Nikoljdan, su iz sela Kozara kod Grdelice. Njihov je predak – ded bio je hajduk, pa ga tamo ubiju, te njegovi pobegnu pre 50-60 godina u Gradnju, gde ih je gospodar naselio.
-Krstinci, Sv. Petka, su iz sela Jabukova, odakle im se predak doselio pre 90 godina, gde je imao svoje rođake, koji su ga naselili.
-Kolarevi, Nikoljdan, su iz Brestova.
-Šagrinci, Aranđelovdan, su iz Streška, odakle im je predak došao pre 40 godina pošto se prizetio u dželepskoj porodici.
-Ragušinci, Nikoljdan, su iz Golemog Sela, odakle im se predak doselio pre 40-50 godina a starina im je iz „novo brdsko“.
-Grbinci ili Raljakčinci, Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle im je došao predak pre 40 godina, pošto se prizetio u kući Riste Strečanina, koji se pre 70-80 godina doselio iz Streška. Slava je Ristina.
-Baba-Radin (Stojko) je iz Kopašnice blizu Grdelice. Na kaže se koju slavu slavi.
-Milić (Stanko – „Strečko“), Nikoljdan, je iz Uševca od porodice Sedlaraca.
Seoska slava je Sv. Trojica i Sv. Todor.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)