Poreklo prezimena, selo Dubnica (Vranje)

29. maja 2016.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Dubnica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Dubničke Reke, koja postaje od dva potoka; Staro-selskog sa izvorištem u Karpini ispod crkve Sv.Petra i Sveto-ilijskog sa izvorištem pod vrhom Sv. Ilija čestelinski, na kome je crkva Sv. Ilija. Odmah ispod stava ta dva potoka nastaju kuće sela Dubnica. Zemlja, na kojoj je selo, negde je „peščanik“ a negde „rosuljica“.

Kuće su na stranama rečne doline i u ravnici pored reke, a ima ih i u ridu izvan doline. Najviše je kuća u ravnici pored reke, jer im je tu veći deo zemlje za obrađivanje a tu su se naselili u njihovi preci, kad su došli iz starog sela Dubnice na današnje mesto.

Kada reka nadođe – samo za vreme velikih kiša – snosi kamenje, zasipa i odnosi njive i bašte oko reke a i obližnjim kućama nanosi štete, te se po neki od stanovnika izmeštaju iz svojih kuća.

Vode.

Meštanu koriste vodu za piće iz bunara, jer u selu nema izvora, izuzev što postoji jedna česma – Čolina Češma.

Zemlje i šume.

Sve zemlje za obrađivanje („oralije“) su im oko sela, blizu seoksih kuća. Šumom selo nije siromašno, jer odmah iznad sela, na pola sata hoda, nastaje planina Karpina sa koje stanovništvo seku drva poglavito na mestima zvanima: Ostra Glava, Lebovac, Sv. Iliji (čestelinski) i dr.

Tip sela.

I pored toga što su kuće u ovom selu zbijene, ipak se ono deli na male, koje se zovu: Đokinska, Šorejska, Dromsanska, Oljačanska, Lisičarska, Mitrovska, Jovinska, Kolarska, Živkovska, Krpejska, Veđanska, Ovčarska ili Us i Globinska Mala.

Osim Ovčarske Male, koja je na pola sata hoda od sela udaljena i Globinske, koja je u drugoj dolini, odmah do sela, sve ostale male su jedna do druge; razdvaja ih plot, reka ili seoski put.

U svakoj mali izuzev Oljačinske i Šorejske stanuje po jedna porodica, po čijem je prezimenu i mala dobila ime. Tako i Živkoskoj Mali stanuju Živkovci, u Đokinskoj – Đokinci itd. U Ovčarskoj Mali stanuju Ovčarovi i Šopovi.

U selu ima oko 100 kuća.

Ime selu.

Selo je dobilo ime od starog sela, koje je bilo iznad ovog sa obe strane Staro-selskog Potoka, gde su danas mnoge livade. Odatle su, vele, došliprvi doseljenici, koji su osnovali sadašnje selo i nazvali ga Dubnica, kako se zvalo staro selo, u kome su do tada živeli. Odakle ime Dubnica ne zna se pouzdano, mada neki tvrde da je postalo zbog mnogih „dubica-dubova“ (hrastova), kojih je ranije bilo mnogo u ovom kraju.

Male su dobole nazive, kako je već rečeno, po imenima rodova, koji u njima žive.

Starine u selu.

Iznad sela je jedan goli „čukar“ zovu Gradište i vele da je tu nekada bio grad, od koga su danas zaostale zidine. Njive iznad Gradišta zovu se Bojine Njive zbog toga što je tu nekada bio „boj“; onda pričaju da je i grad u tom boju „urnisan“. Al. Jovanović je slušao predanje, da su u Dubnici živeli Latini. Verovatno je da je Gradište iz vremena Rimljana.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Dubnica, kako kažu, postoji „od veka i amin“. Ali današnje selo Dubnica nije na istom mestu, gde je postojala stara Dubnica. Sve ono „zelenište“ – livade – oko Staro-selskog Potoka, meštani zovu Selište, Staro Selo ili Stara Dubnica i vele, da su njihovi stari odatle „nadošli“. Otuda su se pokrenuli, kako pričaju, zbog Arnauta, koji su im mnogo dosađivali, a drugi opet kažu, što je verovatnije, da su selo napustili zbog imanja, koje im je bilo dole u ravnici, te im je onda postalo lakše da poljoprivredne proizvode donose kućama. To se pomeštanje desilo po pričanju pre 200 godina, jedna za drugom prešlo je iz starog sela u današnje sedam porodica:

-Vađanci, Đokinci, Mitrovci, Kolarci, Šorejci, Živkovci i Krpejci. Jedna od porodica iz Starog Sela izdvojila se na drugu stranu, gde je danas selo Milivojce (Milijovce), koje je takođe postalo od na isti način postalo i nalazi se neposredno pored Dubnice. Kada se onih sedam porodica doselilo u današnje selo bilo je mnogo šume (hrastova), koju su ovi krčili. Onda nisu znali za crno odelo („ruba gruba“), već su svi nosili belo odelo. Te su prve porodice zauzele svu ravnicu oko reke.

Docnije je selo raslo priraštajem i doseljavanjima. Tako su se doselili ove porodice:

-Oljačinci su iz Lopardinca, selo pod Turcima blizu naše granice prema Preševu, odakle su dobegli od Arnauta, koji su im ugrabili devojku.

-Dromsanci su iz Šainca (selo u Vranjskoj Pčinji u slivu Vardara). Došli su kao čivčije najpre u Suderce, pa odatle u Dubnicu.

-Lisičarci su iz Tubužda, iz male Dulana.

-Ovčarci su iz Stajovca (selo u Vranjskoj Pčinji u slivu Vardara).

-Jovanci su iz Okruglice, selo u Poljanici, odakle su dobegli od Arnauta, pre oko 150 godina.

-Glopci su iz Aleksandrovca, ranijeg imena Bok, u Vranjskom Pomoravlju, u srezu Pčinjskom.

Napomena: U tekstu se ne pominju Krsne slave po rodovima a ni koja je seoska slava.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.