Порекло презимена, село Дубница (Врање)

29. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубница, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране Дубничке Реке, која постаје од два потока; Старо-селског са извориштем у Карпини испод цркве Св.Петра и Свето-илијског са извориштем под врхом Св. Илија честелински, на коме је црква Св. Илија. Одмах испод става та два потока настају куће села Дубница. Земља, на којој је село, негде је „пешчаник“ а негде „росуљица“.

Куће су на странама речне долине и у равници поред реке, а има их и у риду изван долине. Највише је кућа у равници поред реке, јер им је ту већи део земље за обрађивање а ту су се населили у њихови преци, кад су дошли из старог села Дубнице на данашње место.

Када река надође – само за време великих киша – сноси камење, засипа и односи њиве и баште око реке а и оближњим кућама наноси штете, те се по неки од становника измештају из својих кућа.

Воде.

Мештану користе воду за пиће из бунара, јер у селу нема извора, изузев што постоји једна чесма – Чолина Чешма.

Земље и шуме.

Све земље за обрађивање („оралије“) су им око села, близу сеоксих кућа. Шумом село није сиромашно, јер одмах изнад села, на пола сата хода, настаје планина Карпина са које становништво секу дрва поглавито на местима званима: Остра Глава, Лебовац, Св. Илији (честелински) и др.

Тип села.

И поред тога што су куће у овом селу збијене, ипак се оно дели на мале, које се зову: Ђокинска, Шорејска, Дромсанска, Ољачанска, Лисичарска, Митровска, Јовинска, Коларска, Живковска, Крпејска, Веђанска, Овчарска или Ус и Глобинска Мала.

Осим Овчарске Мале, која је на пола сата хода од села удаљена и Глобинске, која је у другој долини, одмах до села, све остале мале су једна до друге; раздваја их плот, река или сеоски пут.

У свакој мали изузев Ољачинске и Шорејске станује по једна породица, по чијем је презимену и мала добила име. Тако и Живкоској Мали станују Живковци, у Ђокинској – Ђокинци итд. У Овчарској Мали станују Овчарови и Шопови.

У селу има око 100 кућа.

Име селу.

Село је добило име од старог села, које је било изнад овог са обе стране Старо-селског Потока, где су данас многе ливаде. Одатле су, веле, дошлипрви досељеници, који су основали садашње село и назвали га Дубница, како се звало старо село, у коме су до тада живели. Одакле име Дубница не зна се поуздано, мада неки тврде да је постало због многих „дубица-дубова“ (храстова), којих је раније било много у овом крају.

Мале су доболе називе, како је већ речено, по именима родова, који у њима живе.

Старине у селу.

Изнад села је један голи „чукар“ зову Градиште и веле да је ту некада био град, од кога су данас заостале зидине. Њиве изнад Градишта зову се Бојине Њиве због тога што је ту некада био „бој“; онда причају да је и град у том боју „урнисан“. Ал. Јовановић је слушао предање, да су у Дубници живели Латини. Вероватно је да је Градиште из времена Римљана.

Постанак села и порекло становништва.

Дубница, како кажу, постоји „од века и амин“. Али данашње село Дубница није на истом месту, где је постојала стара Дубница. Све оно „зелениште“ – ливаде – око Старо-селског Потока, мештани зову Селиште, Старо Село или Стара Дубница и веле, да су њихови стари одатле „надошли“. Отуда су се покренули, како причају, због Арнаута, који су им много досађивали, а други опет кажу, што је вероватније, да су село напустили због имања, које им је било доле у равници, те им је онда постало лакше да пољопривредне производе доносе кућама. То се помештање десило по причању пре 200 година, једна за другом прешло је из старог села у данашње седам породица:

-Вађанци, Ђокинци, Митровци, Коларци, Шорејци, Живковци и Крпејци. Једна од породица из Старог Села издвојила се на другу страну, где је данас село Миливојце (Милијовце), које је такође постало од на исти начин постало и налази се непосредно поред Дубнице. Када се оних седам породица доселило у данашње село било је много шуме (храстова), коју су ови крчили. Онда нису знали за црно одело („руба груба“), већ су сви носили бело одело. Те су прве породице заузеле сву равницу око реке.

Доцније је село расло прираштајем и досељавањима. Тако су се доселили ове породице:

-Ољачинци су из Лопардинца, село под Турцима близу наше границе према Прешеву, одакле су добегли од Арнаута, који су им уграбили девојку.

-Дромсанци су из Шаинца (село у Врањској Пчињи у сливу Вардара). Дошли су као чивчије најпре у Судерце, па одатле у Дубницу.

-Лисичарци су из Тубужда, из мале Дулана.

-Овчарци су из Стајовца (село у Врањској Пчињи у сливу Вардара).

-Јованци су из Округлице, село у Пољаници, одакле су добегли од Арнаута, пре око 150 година.

-Глопци су из Александровца, ранијег имена Бок, у Врањском Поморављу, у срезу Пчињском.

Напомена: У тексту се не помињу Крсне славе по родовима а ни која је сеоска слава.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.