Poreklo prezimena, selo Lukovo (Vranje)

Poreklo stanovništva sela Lukovo, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Lukovo je na obema stranama Lukovske i na levoj strani Manastirske Reke; najveći deo sela je na desnoj strani Lukovska Reke. Na levoj strani Lukovske Reke je mala Drnosoje, koju od atara sela Barbarušnica odvaja dolina Pudarnica; od atara sela Tibužda – Široki Rid, a od nastavačkog puta Barburušinskim Ridom. Kuće su ove male na stranama Drnosojačke Doline, Ratkova Dola i po Šićevu Trapu, a gotovo su sve u šumi.

Gornja Mala je u izvorišštu, na desnoj strani Lukovske Reke, između Markova Čukara i Bukove Padine. Kuće su na obema stranama dola, koji se u gornjem delu zove Makina Bara a donjem Međi Dol, ispod Šabine Čuke i Braništa i blizu Staro Selišta.

Čukarska Mala je ispod Gornje Male a između Grešinog Dola i Markova Čukara. Kuće su u početku a na stranama Jaranovačke i Stećeve Doline i oko Ostre Čuke, na njenom podnožju.

Mala Jaranovac ja sa obe strane, a u donjem delu potoka Jaranovačke Doline, desne pritoke Lukovske Reke. Kuće su po Jaranovcu, kako se zove zaravan sa obe strane Jaranovačke Doline. Tu je na desnoj strani iste doline bilo prvo „selo“, od kojeg se današnje selo „zapatilo“.

Porečanska (Rečanska) Mala na levoj (jedna kuća) i desnoj strani Lukovske Reke. Kuće su joj blizu reke, u ravnici.

Rošinska Mala, zvana i Bekljinska Čuka, je na desnoj strani Grešinog Dola, desne pritoke Lukovske Reke. Kuće su po ivici Rošinskog Rida i pod Bekljivom Čukom.

Ma(h)la Zelena Bara je na levoj strani Manastirske Reke, na mestu Zelena Bara.

Vode i klima.

Reka nadolazi svakog leta i nanosi štetu njivama i baštama pored nje; pri nadolasku dopire do kuća Porečanske Male, koje se još ne pomeštaju.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora (kladenaca), kojih ima i jačih i slabijih, gotovo u svakoj mali. Glavni su: Željkinac, Drnosoje, Gornji Virovi, Donji Virovi, Bukova Padina, Mikina Bara, Zelena Bara, Đurina Rupa, Studena Voda, Krst, Makovište, Ručov Kladenac i dr. Bunara u selu nema a voda se pije i sa potoka – „iz dolinu“.

Vetrovi duvaju sa sve četiri strane. Najjači je južni, najhladniji severni dok zapadni donosi lišu.

Zemlje i šume.

Zemljište je većim delom pod šumom naročito osojne strane dolina; čime se selo znatno razlikuje od ostalih, te se i po tome približava selima, koja čine prelaz ka šopskim selima.

Selo ima oralije, koja je u manjim delovima, običnim njivama, oko kuća a izvan kuća je, gde je imanje svih stanovnika (i to prvih doseljenika), na Lukovskom Ridu između Lukovske i Manastirske Reke, a na mestima zvanim: Ljakov Kamen. Dajkina Čuka, Gavran, Lisička Čuka, Stećeve Njive, Bojkovo Ramnište, Bare, Rašljev Trap, Nikolina Čuka, Modra Glava, Ostrika, Konova Poljana, Kruškarnik, Gabrova Čuka, Šabina Čuka, Branište, Mardžine Njive, Jaranovac, Zelena Bara i dr. Udaljenost ovih potesa od kuća iznosi od 15 minuta do jednog časa hoda.

Na levoj strani Lukovske Reke ima njiva na mestima zvanim: Laječarnica, Raća Padina, Garina, Šićev Trap, Jezička Dolina i dr.

Paše ima po malo na mnogim od pomenutih mesta, a sve više na mestima, koja su u izvorištu Lukovske i Manastirske Reke.

Tako isto i šume, branika pojedinih stanovnika, ima na mnogim pomenutim mestima, gde su njive i paše.

Stanovnici imaju zajedničku šumu i pašu na mestima zvanim: Dabidžova Njiva, Stara Njiva i Goleme Padine. Po pričanju meštana ostala im je od predaka.

Rodnost zemljišta je slaba. Da bi jedna porodica mogla umereno živeti mora da poseduje: 60 lanace zemlje oralije, 100 ovaca, 10 goveda i 3-4 konja.

Tip sela.

Selo Lukovo je razbijenog tipa, podeljeno je na ove male:

-Drnosoje (18-20 kuća) u kojoj žive: Veličkovci, Baba-Marinci, Deda-Đorđijanci, Deda-Cvetkovci, Stankovci, Slavkovci, Stevan Janković (Šop), Radovničani i Terzijanci.

-Rošinska Mala (12): Rošinci i Mardžini ili Deda-Petrovci.

-Čukarska Mala (17): Deda-Cvetkovci i Petrovci.

Jaranovac (5): Baba-Janinci.

-Rečanska ili Porečanska Mala (4): Rečani ili Deda-Cvetkovići.

-Gornja Mala (oko 20): Đorđijini, Simidžici, Jovanovci, Pešini, Ristinci i Stojanovci.

-Zelena Bara: Rošinci (6).

Osim toga ima oko 10 kuća u kojima žive Cigani-Romi.

Ime selu.

Po pričanju starijih meštana Lukovo je nazvano po „divljem luku“, kojeg je bilo i danas ima svuda po selu.

Ma(h)la Drnosoje je dobila ime od Drvno Osoje, koje se izgovara Drvno-soje.

Rošinska – po prezimenu stanovnika u njoj.

Čukarska Mala – po čukarama kojih u njoj ima.

Rečanska Mala – zbog toga što je pored reke.

Zelena Bara – po mestu-potesu koje se tako zove.

Jaranovac – nije poznato po čemu je ova mala tako nazvana.

Starine u selu.

Selom se zove mesto, gde je bilo današnje selo a Starim Selištem, gde je pre ovog bilo selo od 70 kuća, koje je čuma uništila. Pored zidina na selištu se nalaze starinske parice. Pričaju da je selo tu postojalo, kada je i grad („kale“) radio.

Grad je na desnoj strani Lukovske Reke više Šupljeg Kamena, a na iskrajku jedne kosanice, od koje je odvojen presedlinom zvanim Prekop. Tu i danas ima zidina, nalazili su velike ćeramide i starinski novac isti kao na Starom Selištu. Pričaju samo, da je tu bio grad, koji doista potpuna dominira dolinom Lukovske Reke. U skorije vreme raskopane su zidine neke stare crkve. Sudeći po svima ostacima nekadašnjeg grada, a naročito po novcu, izvesno je da je ovaj grad iz rimskog doba. Dr. J. H. Vasiljević je zabeležio predanje da je taj grad, kao i „katalenačko kale“ (kod Vranjske Banje) gradila carica Marija i veli, da su oba grada bila u vezi sa „kaluđerskim“ putem, koji i danas postoji.

Na desnoj strani Manastirske Reke ima razvalina stare crkve Sv. Pantelejmona.

Do Starog Selišta postojalo je staro groblje gde su današnji stanovnici iskopavali kosture.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo Lukovo spada među najstarija sela ovog područja. Pričaju pojedini stari ljudi, da je nekada na Starom Selištu, koje je u Gornjoj Mali, bilo od 70 kuća, pa ga uništila čuma a spaslo se samo 7 kuća – sedmorica braće, koji se sklone i naseli u Jaranovcu, osnovavši tako prvo „selo“ od koga je današnje postalo. Neki od starijih ljudi ne nadovezuje današnje naselje sa starijim, ali pričaju da je najpre u Jaranovcu bilo 6 kuća – šestorice braće, pa se od razvilo 18 kuća i potom se odatle iz prvog sela razišli na imanja, gde su im danas kuće. Ne znaju poreklo pomenute braće. Međutim, pamte da su pre 60-70 godina, a i  oni dok su bili u „selu“, smatrali kao rod i da se nisu uzimali među sobom; što se tiče udavanja i ženidbe tiče bili su u vezi poglavito sa stanovnicima sela Vranjske Pčinje u slivu Vardara.

-Deda-Petrovci, Sv. Petka. Jedini u selu, a stariji čovek Čika Stamenko – narodni poslanik i predsednik lukovske opštine priča, kako mu je još praded kazivao, da su mu se preci doselili iz sela Đerekarca (Vranjska Pčinja u slivu vardara), gde su načinili „neku nesreću“, pa ovamo dobegli. Njegovi su se zvali a i danas se zovu Deda-Petrovci, koji su sa ostalima bili u Jaranovcu i računali se svi u jednu porodicu, što se i po slavi vidi, jer svi, koji su bili u Jaranovcu danas slave Sv. Petku iz čega proizilazi da su i pomenuta braća u Jaranovcu poreklom iz sela Đerekarca. Od njih vode poreklo ove porodice:

-Deda-Petrovci, Cvetkovci, Rošinci, Baba-Janinci, Đorđijani, Simidžici, Jovanovci, Pešini, Ristinci i Stojanovci – sve porodice ovoga sela izuzev u Drnosoju i jedna u Gornjoj Mali.

Docnije se javljaju noviji doseljenici, koji su naselili Drnosoje, gde je bilo tursko imanje. Neki su došli kao čivčije i momci, a neki pošto su kupili zemlju.

Pre 80 godina doselio se Gruja sa četiri sina: Jankom, Slavkom, Đorđijom i Mišom iz sela Radovnice (u izvorištu reke Pčinje) iz razloga što je tamo „divjak-planina“. Njihovi potomci su:

-Radovničani (Slavkovci, Jankovci, Mišinci i Đorđijanci), Aranđelovdan.

Pre 70 godina naselili su se:

-Nastavčani, Aranđelovdan,  pošto su kupili zemlju u Drnosoju. Potomci su im:

-Veličkovci, Baba-Marinci i Đorđijanci, Sv. Petka. Svi iz Đorđijanske porodice su u Nastavcu.

-Stankovci, Aranđelovdan,  su se doselili pre oko 50 godina iz sela Stajovca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) na tursko imanje, gde su bili turski momci.

-Terzijanci, Nikoljdan,  vode poreklo od nekog terzije, koji se doselio iz sela Prvonoka (Pčinjski srez) i nastanio na tursko imanje.

-Trničani, Nikoljdan, su se naselili za vreme oslobođenja 1878. godine, došavši iz sela Donje Trnice (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), odakle su došli zbog siromaštva.

-Stevan Janković „Šop“ se doselio iz sela Doganice blizu Ćustendil Banje, gde nije imao zemlje. Ne slavi.

Seoska slava je Sv. Bogorodica; slave je u Jaranovcu na mestu zvanom „selo“.

I ovo selo je postalo od „sela“ u Jaranovcu, iz kojeg su se razišli pre 90-100 godina, kad je u istom, prvom selu, bilo oko 18 kuća.

Neki od starih stanovnika odselili su se iz sela, kao:

-Anđelkovci, kad se „selo“ rasturilo, u Tribužde (Pčinjski srez), jedan u Buštrenje dok su neki su Karabaškovci izumrli a neki se odselili u Vranje, te ih i danas zovu Lukovcima.

Izuzev Nastavčana, koji se kopaju u groblju sela Nastavca, svi ostali imaju zajedničko groblje.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.