Порекло презимена, село Белановце (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Белановце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Пол Порекло становништва села Белановце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Пол Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Белановце (Лесковац)

Порекло презимена, село Белановце (Лесковац)

Порекло становништва села Белановце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Белановце се заселило на јужним падинама неогених брежуљака, који чине делова најниже дилувијалне терасе некадашњег лесковачког језера. Удаљено је од Лесковца око 8 километара, западно од овог града. Задње, најновије куће на јужној периферији села подигнуте су у алувијалној равни Цернице, чије је корито под ридом на јужној страни равнице дубоко ископано у растреситу плаво-белу пепељушасту земљу звану Бели Камен.

Тип села.

По своме типу, Белановце лежи на средини згуснутих и раштрканих села. Састоји се од двеју махала, од којих је Горња изразито гомиластог облика, подигнута изнад Турске Чесме (сада кладенца). Друга махала, на истоку од ове Горње носи назив Доња Махала. Она је мање збијеног типа, а у средини исте се налази затрављен простор знатне величине, који носи назив Параспур. Између ових махала има новоподигнутих кућа, нарочито уз два улазна пута у оба дела села.

Име селу.

Према легенди, село Белановце је добило име по Турчину Бељуљу, свакако албанског порекла. Најпре се звало Бељуљово, па је преображајем речи  – од Бељуљова постало Белановце. Наведена легенда нема утемељења у историјским чињеницама, јер је село Белановце постојало још у доба српске средњовековне државе, а Турци су га под овим именом забележили у сумарном попису села нахије Дубочица још 1516. године.

Комуникације.

Са многo вероватноће се може тврдити да је у позно римско и рано византијско време преко Белановца водио пут из правца Цорњег Бријања, преко Подримца,  за Skunae (данас Лесковац). Тим правцем је данас повучена нова траса пута Лесковац – Стубла и даље.

Испод Белановца, са његове јужне стране, пролази асфалтни регионални пут, који везује Лесковац, преко Бојника, са Прокупљем.

Воде.

Белановце спада у ретка стара српске села подигнута далеко од текућих вода. Кроз њега не протиче ниједна река нити поток, а Церница, лева притока реке Јабланице, која се улива изнад села Доњег Стопања, протиче на јужној периферији атара села Белановца. У Горњој Махали постоји јак извор питке воде а готово свака кућа има свој бунар.

Старине у селу.

На месту данашњег Белановца постојали је старо античко насеље. Оно је имало своју цркву, која се налазила јужно од Горње Махале, на месту које се и данас зове Црквиште. У близини се налазило старо „латинско“ гробље, чије су остатке мештани, приликом обрађивање земље, откривали. Легенда каже да је на месту данашњег Белановца, за време Римљана било велико насеље, које је имало не само цркву, већ и чаршију у којој је било 50 папучасрких радњи па чак и водовод – пронађене су керамичке цеви.

По легенци, у Горњој Махали, постојао је у давна времена, јак извор, који је формирао мало језеро. У њему су се купали („бањали“) бикови и често западали у глиб и давили се. Турци су, да би ову појаву онемогућили, у језеро набацали дрвеће, а преко њега биволске коже па потом цео простор затрпали дебелим слојем земље. Тако су затрпали језеро а од изворске воде направили су чесму јаког млаза и здраве питке воде. Та чесма је данас порушена а на њеном месту постоји извор из кога Горњомалчани захватају воду.

Занимање становништва.

Белановачка земља рађа пшеницу и кукуруз. Сеје се и сунцокрет, сади кромпир. Некада је било доста винограда. Има доста воћа, посебнио шљива и трешања а у последње време узгаја се и јагода. Белановчани гаје краве мекуље. Некада су гајили много оваца, када је паша била пространа. Били су вешти произвођачи сира, веома траженог на лесковачкој пијаци. Међу Белановчанима има много зидарских радника, нарочито међу насељеницима из околине Врања.

Задружна организација у Белановцу поседује 350 хектара, имају свој машински парк – тракторе, комбајне и др. оруђа и саобраћајна средства. Бави се производњом пшенице, кукуруза и сунцокрета. Значајна је њена улога у пољопривреди и кооперацији са индивидуалним пољопривредним произвођачима. Врши откуп пољопривредних вишкова.

Скоро свака кућа има по једног члана запосленог у Лесковцу у разним привредним и трговинским организацијама. Има их и у администрацији и то на високим и одговорним положајима.

Земље и шуме.

Атар данашег Белановца је далеко мањи него до пре 100 година. Његова површина износи 783 хектара. Земља носи ове називе: Бели Камен-Друм на којој рађа ситно жито, кукуруз и кромпир. Дубрава је у правцу села Миланова. И на њој су њиве. Потес Дуган је шума у правцу Пашине Чесме. Вишњар је земљиште, које је некада било под виноградима, а сада под шумом и њивама. Црна Земља је према селу Душанову. Ту су њиве. Пржар је под шумом. Потесс Марков Поток – њиве, Зајчево – њиве и шума; Марјанов Забел-Дрењар – њиве и шуме. Потес Грче Трле, северно од села, на коме су обитовали номади, пастири са својим стадима крчког порекла. Параспур је утрина у Доњој Махали а делимично и под плацевима. Потес Оваш је под ливадама.

Порекло становништва.

Постоје два слоја становништва. Једни су старинци а други досељеници.

Старинци су ови родови:

-Перчинци (Ценићи, Перовићи и Крстићи);

-Стојиљковићи;

-Пужинци (Стефановићи);

-Марјановци;

-Пешкиранци (Напредњаци);

-Јањићи и;

-Фурдинци.

Највећи род су Перчинци, који носе име по Петри-Перчи: Никола, Влајко, Сотир, Петар-Перча, Цена и Ђорђе, из чега произилази да је овај род у Белановцу од пре 180 година.

Досељенички родови су:

-Јефтини (Стефановићи, Јефтићи и Мишићи). Доселили су се из Тулова за време Турака.

-Стошићи су из Моштанице у околини Врања.

-Митровићи (Радомир и Раденко) су из села Рогачица код Косовске Каменице.

Из Рогачице су још:

-Томић Михајло;

-Ивановић Стојан;

-Јовановић Димитрије и;

-Станковић Александар.

-Богдановић Владимир је из Коретине код Косовске Каменице.

-Миленковић Костадин-Јеврејин из Првонека.

-Илићи у из Коретина.

-Петковићи су из Коретина.

-Стојковићи су из Тополнице.

-Цветковић Живојин је из Тополнице.

-Митићи су из Моштанице.

-Јевтићи сз из Тулова.

-Костићи су из Моштанице.

Школске и здравствене прилике.

У Белановцу ради осморазредна школа, као истурено одељење основне школе у Турековцу.

У новије време подигнута је у селу модерна здравствена станица.

 

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top