Порекло презимена, село Бошњаце (Лебане)

14. маја 2016.

коментара: 4

Bošnace,-školaПорекло становништва села Бошњаце, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Бошњаце се заселило у алувијалној равни реке Јабланице на око 12 километара западно од Лесковца. Ово велико село Доње Јабланице је гомиластог облика и са орјенталним обележјима више ма које село у пространој Лесковачкој Котлини. Село је подељено на махале: Росуља, Големо Село и Колце.

Име села.

Базу овог села чини реч Бошњак, а по легенци је пореклом од Бошњака, негде из времена Турака, када су се доселиле четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које данас има назив Старо Село, створено је село, које се назвало Бошњаце, по некима Бошњак. Неко време по насељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“ – помор људи. По савету неке врачаре, становници су напустили своје насеље и настанили на обали реке Јабланице и потока, који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору настало је село Бошњаце, једно од највећих села у Доњој Јабланици.

Комуникације.

Бошњаце се налази на путу Лесковљац – Лебане, који повезује Мораву са Косовом и Метохијом. Од поменутог пута, преко пута бошњачке цркве одваја се пут Доње Врановце.

Воде.

Бошњаце се налази на левој обали реке Јабланице и око корита слабашног потока, који се слива из правца Нове Тополе и који лети пресушује. Будући да је село у непосредној близини реке Јабланице, изданска вода је веома висока, што олакшава копања бунара. Извори су Јазбинска Долина и Шовар („лековит“ за очи).

Земље и шуме.

Атар села Бошњаце обухвата простор од 1516 хектара, што је највећи атар свих села у области. Оранице и баште захватају 935, под воћњацима је 17, винограда је на 34, под ливадама је 159, пашњацима 258, шумом само 53 док је под утрином 60 хектара. Земље и шуме су овим потесима: Старом Селу, Барице, Ливаде, Турске Њиве, Делови, Трнице, Делнице, Јазбинска Долина, Никош, Копаци, Падежи, Јаруга, Језаве, Талаковица, Суве Тополе, Пејчин Забел (шума), Лојзе (виногради), Застанци (виногради), Међу Пут, Орнице у Брдо, Тупајинско Језеро (шума), Ашанско Ториште, Падине, Китка и Шовар Долина.

Из прошлости села.

Из турског дефтера (тефтера) из 1516. године село Бошњак бележи се у два наврата; најпре као село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак а потом као село у махали Дубочици под именом Бошњак. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде, што је врло вероватно јер се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом, које су у српској сердњовековној држави обележене као рударске. Назив планина Радан, могуће је, да је постао од имена Рудан (рудне планине).

За историју овог села од несумњивог значаја је Бошњачка Црква, као културни и идеолошки споменик далеке прошлости овог села. Сматра се да је црква подигнута, када је и Бошњаце засељено – у првој половини XIV века. Црква је више пута рушена и обнављана, последњи пут је обновљена почетком XIX века. У дворишту цркве налази се добро очувани стари конак. У црквеној порти била је 1879. године смештена среска канцеларија среза јабланичког.

Порекло становништва.

Родови су:

-Тошићи, староседеоци.

-Цолићи-Стамболци, староседеоци.

-Коларовићи (Денићи), названи по Дени колару, отуда презиме Денићи.

-Јањини (Стевановићи) су непознатог порекла.

-Аџијини (Стојиљковићи) су досељени из Ћеновца.

-Гузини (Цветковићи) су непознатог порекла.

-Прокопијевићи (Павловићи) су непознатог порекла.

-Дискини (Дискићи) су пореклом из Горње Јабланице.

-Тупејкини (Станковићи) су непознатог порекла.

-Смиљкови (Стојиљковићи) су непознатог порекла.

-Цолини су непознатог порекла. Нису у сродству са Стамболцима.

-Дишини су непознатог порекла.

-Муљинци (Станковићи) су непознатог порекла.

-Бошкови (Ђокићи) су непознатог порекла.

-Дедиванови (Станковићи) су непознатог порекла.

-Млаџини (Петровићи) су непознатог порекла.

-Цветкови (Цветковићи) су непознатог порекла.

-Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.

-Прчкини (Пешићи) су непознатог порекла.

-Црногоркини су добили назив по Мари, пореклом из Црне Горе.

-Сташини су непознатог шорекла.

-Миљкови су непознатог порекла.

-Дипини су непознатог порекла.

-Чачини су непознатог порекла.

-Митини су непознатог порекла.

-Парчини су непознатог порекла.

-Бошкови су непознатог порекла.

-Павловићи (Стаменковићи и Коцићи) су непознатог порекла.

-Урошеви су непознатог порекла.

-Качареви су непознатог порекла.

Вакини (Павловићи) су непознатог порекла.

-Џакини, пастири, су грчког порекла, стално настањени у овом селу.

-Веџинци су сродници са Деда Јањиним, су непознатог порекла.

-Смиљкови су непознатог порекла.

-Буџини (Стефановићи) су непознатог порекла.

-Нишкини су непознатог порекла.

-Јеликићи (Стаменковићи) су непознатог порекла.

Особиту групу становника села Бошњаца чине Рими-Цигани.

Ово су њихови родови:

-Радосављевићи су пореклом из Румуније.

-Гавазовићи су непознатог порекла.

-Дурмишевићи су из Гиљана. Оснивач рода ожењен је из Гегље.

-Камберовићи су непознатог порекла.

-Османовићи су непознатог порекла.

-Шабановићи су непознатог порекла.

-Љатифовићи су непознатог порекла.

-Мацићи су из Гегље.

Занимање становника.

Основно занимање чини земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Остала стрна жита у мањим количинама. Раније су узгајали конопљу. Сада су се усресредили на узгајање паприке, парадајза и осталих повртарских култура. Од стоке имају у просеку две краве млекуље. Раније су имали биволе.

Значајан чинилац и привредном животу Бошњаца, а и целе Доње Јабланице, чини задружна организација, која послује под називом „Пољопривредно-трговински комбинат – Лебане“ са 674 хектара земље од чега 317 у овом селу, пословним простором, машинским и возним парком, стамбеним простором итд.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Vazlini

    A gde su Vazlini najbolja familija u selu?