Порекло презимена, варош Бела Паланка Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадн Порекло становништва вароши Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Бела Паланка

Порекло презимена, варош Бела Паланка

Порекло становништва вароши Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Bela-Palanka

Географско топографске прилике.

Бела Паланка је варош, главно место и најразвијеније насеље Средњег Нишавља. Она лежи готово у средини Белопаланачке, по њој тако назване, котлине. Претежни део насеља је у равници котлине, са леве стране Нишаве, у нишавској алувијалној равни, на надморској висини од 285 метара и најнижој нишавској тераси од 5-6 (290-291 м), где су углавном средишњи делови насеља, око цркве и друмског раскршћа. Насељски крајеви у непосредној суподини Великог (539 м) и Малог Курила (408 м) изграђени су на овећој распљоштеној плавини Коритничке Реке, која се, до садашње потпуне регулације корита, по истеку из епигенетске, 180 метара дубоке, клисуре Мокрањског Ждрела, у којој је просечен јужни обод котлине, разливала, на току кроз насеље, у три главна рукавца, који су се сједињавали у једну текућицу, тек при самом ушћу Коритнице у Нишаву. За постанак и локацију насеља на данашњем положају, од значаја је Белопаланачко Врело, које избија у градском парку под високим одсецима крашког облука Великог Курила. Више насељске крајеве чине Варош Мала и Нова Мала. Варош Мала, најстарији хришћански крај насеља, који су Турци тако назвали и који се и данас тако зове, лежи под теменом Малог Курила, топографски везана за његову, североистоку окренуту, падину, у којој су се искиданим комадима усечене, у виду уских полица, Нишавске терасе од 35 и 50-60 метара, на којима се у редовима по неколико кућа ове махале. Нова Мала је на темену и одсеку западу окренуте стране Нишавске терасе од 15 (305 м). Највише кућа Нове Мале узлазе са горње ивице терасе и прелазе линију нивоа истицања Белопаланачког Врела, на висини од 306 метара, приљубљујући се уз источне Великог Курила.

Саобраћајне комуникације

Бела Паланка се развила у градско насеље и као таква се одржала почев још од најстарије античке прошлости до нашег доба, због врло подобног саобраћајног смештаја. У насељу се укршта са Нишавским уздужним путем, попречни пут Бела Паланка – Бабушница, који кроз долину Коритнице и долине Лужнице и Пусте Реке излази у јужно Поморавље на моравско-вардарску саобраћајницу. Тој попречни пут са југа на северу се преко ниског седла Бабине Главе (817 м) наставља једним краком у важан Паланачко-тимочки-видински пут, којем је завршна тачка Видин у Доњем Подунављу.

Воде.

Становништво се снабдева водом са Белопаланачког Врела, пумпи, бунара дубоких 5-6 метара. Бунари „на ђерам“ су око Врелске реке отоке Врела, код првих кућа Нове Мале, дубоки су до 2 метра и служе за заливање башти. Са Врела се служе водом: Нова Мала, Врбак, Студенска и Гробљанска Мала.

Границе атара, земље и шуме.

Границе варошког атара су на местима: Табје, Велико Курило и Мало Курило – са Мокром; Попов Врх, Јанћина Падина и Јевезовица – са Кременицом. Са Клењем Бела Паланка је омеђена на Ђоловима а са Мокриштем на Мурици.

Топоградска имена за обрадиве површине су: Мурица, Табје, Драшћина Страна, Чукар, Царина, Трап, Бојчина Бара, Ђолови. Утрина и шуме обухватају: Велико и Мало Курило, Ћесибрадинска Браништа, Дражин Дол, Јанћини Падину и Головршину Чесму.

Тип насеља.

Бела Паланка је типично друмско насеље крстастог облика, типа тзв патријахалних вароши. У насељу се разликују двадесет махала и крајева крстасто, претежно симетрично, наврстаних и ушорених нјвећим делом дуж главних путева супротних смерова. Махале и крајеви са бројем родова и приближним бројем кућа су: Варош Мала (42 родова и 116 кућа), Горња Циганска Мала (31/70), Нова Мала (19/66), Доња Мала (38/43), Врбак Мала (22/38), Мала Преко Рампе (22/32), Доња Циганска Мала (10/29), Станичањска Мала (22/33), Студенска Мала (13/27), Мала Под Кале (14/27), Насеље Долци (9727), Гробљанска Мала (14/26), Булски Брод Мала (12/24), Мала Градине (7/12), Стара Колонија (7/11), Тољинска Мала (2/9), Пијац и Чаршија (6/6); најмлађи насељски крајеви су Нова Колонија и Ново Насеље.

Порекло становништва.

Напомена:

Порекло становништва Беле Паланке излаже се ради потпуне прегледности, по насељским крајевима („малама“). Соцреалистичком изградњом нових стамбених блокова настало је унутрашње размештање становништва, нарочито у последње време. Породице са више чланова домаћинства и ове које нису имале потребан стамбени простор, прешле су, из крајева у којима су становале у времену испитивања у новоизграђена насеља – Ново Насеље и Нову Колонију. Њихово порекло је унето у овом прегледу, у онај насељени крај у коме су пре 1952. године становале. Родови и породице, чији огранци настањују два или више насељска краја, збележени су само у једном – у оном где су најпре констатовани, приликом теренских испитивања.

Варош Мала

Досељени родови и породице су:

-Велковци и Џурџинци (Стојановићи и Антићи), Никољдан, су из Новог Села, Имали су прекор Златари, јер су пронашли ћуп са златницима. Велковци су трговци и занатлије а Џурџинци само занатлије. Од Велковаца три куће су настањене у Доњој Мали. Велковаца има одсељених у Ниш а Џурџинаца у Беогаду и Свилајнцу.

-Шућинци (Тошићи), Никољдан, су из Новог Села, земљорадници. Има их одсељених у Нишу и Београду.

-Минчинци (Николићи), Никољдан, су из Новог Села, земљорадници. У Доњој Мали настањена је једна кућа.

-Миленковци (Миленковићи), Никољдан, су из Новог Села, занатлије. Има их одсељених у Нишу и Краљеву.

-Јанкуловци и Ценини (Јовановићи и Ценићи), Јовањдан, су из Новог Села.

-Драшкинци (Цветковићи), Јовањдан, су из Новог Села, земљорадници и занатлије.

-Домшинци (Јовановићи и Тодоровићи), Аранђеловдан, су из Новог Села, земљорадници

Сви побројани родови, који славе Никољдан и Јовањдан, досељени су у Варош Малу, од Турака тако назван овај најстарији српски крај Беле Паланке, у XVII веку.

-Џогајци (Николићи), Св.Ђорђе, су из Вргудинаца од рода Стамболијини-Веселиновци. Досељени као спахијске чивчије.

-Живковци (Живковићи), Св. Врачи, су из Вргудинаца, досељени око 1930. године као земљорадници.

-Николићи први, Митровдан, су из Телевца, досељени 1938. године, земљорадници.

-Николићи други, Митровдан, су из села Црнче, досељени 1939. године, шумар.

-Лилићи, Аранђеловдан, су из Вргудинца досељени 1940. године, земљорадници.

-Космовчани (Дамњановићи), Алимпијевдан, су из Космоваца, досељени 1942. године, радници.

-Клисурци (Манићи), су из Клисуре, досељени 1948. године, службеник.

-Изворци (Давидовићи), Аранђеловдан, су из пиротског Извора, досељени 1842. године, земљорадници.

-Костини (Пејчићи), Јовањдан, су из Мокре, досељени пре 1877. године, трговци.

-Зајинци (Јоцићи), Савиндан, су из Ореоваца, досељени пре 1877. године, занатлије. Једна кућа је насељена у Горњој Циганској Мали. Има их у Смедереву и Београду.

-Јоцини (Јоцићи), Јовањдан, су из Мокре од истоименог рода, досељени непосредно иза 1877. године, земљорадници. Има их у Нишу.

-Гаргинци (Пејчићи), Никољдан, су из Мокре од истоименог рода, досељени око 1910. године, пекари.

-Чавдинци (Антићи), Аранђеловдан, су из Ореовица, досељени око 1910. године, занатлије. Има их у Нишу.

-Игњатовци (Игњатовићи), Јовањдан, су из Дивљане од истоименог рода, досељени око 1910. године, трговци.

-Коритничани (Вељковићи), Митровдан, су из Доње Коритнице, досељени око 1930. године, занатлије.

-Лужничани (Вељковићи), Аранђеловдан, су из Шљивовика, радници.

-Крстинци (Крстићи), Јовањдан, су из Мокре од истоименог рода „Војничке лозе“, досељени 1948. године, ковачи.

-Банџаревци (Николићи), Никољдан, су из Банцарева, досељени 1947. године, земљорадници.

-Тодоровићи, Св. Тодор, су из Мирановца, досељни 1937. године, земљорадници.

-Баровци (Виденовићи), Св. Врачи, су из Мирановца, досељени 1943. године, трговци.

-Николићи трећи, су из Витановца, службеник. Не каже се коју славу славе.

-Милошевци (Милошевићи), Никољдан, су из Горчинца у Лужници, Доселио се Милош (Михаило – 70 година, Васа, Пејча и Милош), који је купио земљу од Турака у потсу Бојчиној Бари. Милошевци су живели у Милошевској Мали која ја пострадала од велике поплаве 1939. године, па се раселили у Варош Малу, Стару Колонију и Студенску Малу. Оснивач рода Милош био је трговац а његови потомци трговци и ћурчије, а у најновије време и интелектуалци. Има их одсељених у Нишу, Скопљу и Руми. Све три куће су се одселиле „због службе“.

-Андреинци (Андрејићи), Никољдан, су из Лужнице, занатлије.

-Коњоводци (Ранђеловићи), Аранђеловдан, су из Лужнице, земљорадници.

-Бобоцонини (Пејчићи, Петровићи), Аранђеловдан су из Лужнице, занатлије и земљорадници. Једна кућа настањена у Мали Врбак. Има их у Београду.

-Божинци (Митићи), Аранђеловдан, су из Лужнице, земљорадници и лончари. Има их у Нишу.

-Ћуканци (Ранђеловићи), Аранђеловдан, су из Лужнице, занатлије. Има их у Земуну и Краљеву.

-Ћосинци (Ристићи), Савиндан, су из Лужнице, занатлије. Има их у Нишу.

-Маринковци (Маринковићи), Митровдан, су из Лужнице, земљорадници и лончари. Има их у Беогарду и Нишу.

-Дурини (Маринковићи), Св. Врачи, су из Лужнице, занатлије.

-Милинци (Милићи), Никољдан, су из Лужнице, досељени непосредно иза 1877. године, земљорадници и занатлије: Има их у Нишу.

Сви побројани родови досељени из Лужнице, осим првог и последњег, насељавани су углавном од Турака средином и нарочито у другој половини XVII века, већином као чивчије. Извесно је, иако теренским испитивањем то није потврђено, да су лужнички родови у Варош Мали из Горчинца, у поменуто време и током XIX века, најразвијенијег и најпознатијег лужничког насеља, што доказују бројни документи пронађени у самом том насељу.

-Стојменовићи, Никољдан, су из Босиљграда, досељени 1939. године, службеник.

-Каравулџије (Пејићи), Никољдан, су из Црвене Јабуке, досељени пре 120 година. „Побегао од чуме“ у караулу у Црвену Реку а затим прешао у Белу Паланку. Има их у Нишу и Београду и један железничар у Смедереву..

-Авлаџије (Цветковићи), Св. Петка, су из Кичева, досељени око 1900 године, посластичари. Има их у Нишу и Београду.

Горња Циганска Мала.

Род непознатог порекла су:

-Кујдинци (Крстићи), Никољдан. Стари српски народ који се сматра да су староседеоци.

Досељени родови и породице су:

-Ликићи, Нова Година, су вероватно из негдашње вароши Куричесме (данашњег белопаланачког села Клисуре), досељени у XVII веку; Цигани-Роми, ковачи – мухамеданци.

-Тоскићи, Нова Година и Митровдан, су вероватно из Куричесме, досељени кад и Ликићи; Цигани-Роми, ковачи.

-Баћировићи, Нова Година, су вероватно из Куричесме, досељено заједно са претходнима. И они су Цигани-Роми, свирачи и ковачи.

-Џоринци (Ђурићи), Митровдан, су из Клисуре од рода Марковци, досељени у турско доба. Има их у Београду.

-Денчини (Живићи), Јовањдан, су из Кременице, досељени у турско доба, трговци.

-Петраћани (Голубовићи), су из Моклишта, столар.

-Поповци (Поповићи), Св. Петка, су из Топонице, досељени 1928. године од истоименог рода, трговци.

-Вељковићи, Аранђеловдан, су из Шпаја од рода Јовинци, досељени 1941. године, службеник.

-Чољинци (Ћирићи), Алимпијевдан, су из Клисуре од истоименог рода, досељени 1942. године. Има их у Жабљу, Земуну и Београду.

-Рамадановци (Лилићи), Никољдан, су из Чифлика од истоименог рода, досељени 1946. године, занатлије.

-Манинци (Николићи), Алимпијевдан,  су из Букуровца од рода Првулови, досељени 1946. године.

-Ралетовци (Живићи), Никољдан, су из Моклишта од истоименог рода, досељени 1951. године.

-Шуњинци (Петковићи), Никољдан, су из Клисуре од истоименог рода, досељени 1952. године, радници.

-Душмировићи, Нова Година, су досељени из Пирота 1905. године, Цигани-Роми, ковачи.

-Манићи, Нова Година, су досељени из пирота 1928. године, Цигани-Роми, радници.

-Говедаровци (Живковићи), Никољдан, су из Шљивовика, досељени у турско доба и 1950. године. Огранак досељен 1950. године живи у Станичањскиој Мали, службеник. Има их у Нишу, Београду и Бачкој Паланци.

-Машићи, Нова Година, су из Ореовца, досељени 1943. године, Цигани-Роми, радници.

-Шиљинци (Манићи), Алимпијевдан, су из Гулијана, досељени пре 150 година, трговци.

-Соколовићи, Мратиндан, су из Трешњанаца, досељени у турско доба, терзије и службеници. Има их у Београду.

-Крстићи, Никољдан, су из Борова код Димитровграда, досељени 1920. године, колари.

-Јовановићи, Никољдан, су из Лужнице, досељени у турско доба, занатлије.

-Кокоронџини (Денчићи), Никољдан, су из села Радињинци, досељени 1882. године, пиљари.

-Кукавчани (Илићи), Никољдан, су из Богдановаца, досељени око 1890. године, земљорадници.

-Младеновићи, Св. Петка,су из Крњина, досељени 1902. године, занатлије.

-Будурци (Стаменковићи), Пејчиндан, су из села Масуровци, досељени 1932. године.

-Мечкоњини (Аранђеловићи), Јовањдан, су из Студене у Лужници преко Пирота, свештеник.

-Кенџини (Соколовићи), Аранђеловдан, су из Црвене Јабуке од Војиновића, досељени у турско доба, трговци.

-Цинцари трећи (Стевчићи), Јовањдан, су из Крушева, досељени око 1850. године, занатлије. Има их одсељених у Пирот.

-Салијевићи, Нова Година, су са Косова, досељени 1944. године, Цигани-Роми, радници.

-Радовићи су из Сиска, досељени 1939. године, шофер.

Нова Мала.

Досељене породице и родови су:

-Чуљинци (Ђурићи), Аранђеловдан, су из Тамњанице, досељени 1877. године, грнчар.

-Теловчани први (Јонићи), су из Теловца од рода Боинци. Једни су занатлије (длакари и казанџије) а други, насељени око 1920. године су земљорадници. Од старијих досељеника има 5 кућа одсељених у Земун и Београд и сви су калајџије.

-Барчини (Митровићи), Јовањдан, су из, досељени непосредно иза 1877. године, ткач. Има их у Нишу и Београду.

-Тополничани (Ђорђевићи), Св. Тодор, су из Топонице, досељени око 1880. године, трговци.

-Глигоријани (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Вете, досељени око 1880. године, бравари.

-Теловчани други (Стефановићи), Никољдан, су из Теловца, досељени око 1890. године, грнчар.

-Клисурци (Антићи), Св.Ђорђе, су из Клисуре од рода Јанковци – Мађинци, досељени око 1910. године, опанчари.

-Глоговчани (Јовановићи), Никољдан, су из Глоговца, досељени око 1920. године, земљорадници и службеници.

-Марковци-Кременчани (Николићи), Никољдан, су из Кременице од рода Здравковци, досељени 1938. и  1946. године, занатлије и службеници. Једна кућа је настањена у Варош Мали.

-Шумановци (Антићи, Младеновићи и Тричковићи), Аранђеловдан, су из Кременице од истоименог рода. Једну кућу Шумановаца зову Тричковићи, досељени 1945. година као грнчари, настањена је у мали Врбак, а друга Младеновићи, досељени 1912. године, зидари, у Студенској Мали.

-Гламци (Пенићи), Митровдан, су из Доње Гламе од рода Драгановци, црепар.

-Лилићи су из Кременице. Најпре се населили у махалу Врбак, па се преместили због поплаве у Нову Малу и Пијац Малу, као бомбонџије, продавали слаткише по селима о саборима и сеоским славама. Не каже се коју они славу славе.

-Ђелини (Јовановићи), Св.Ђорђе, су из Пирота, досељени око 1880. године, трговац.

-Тошићи, Аранђеловдан, су из Пирота, досељени 1941. године, службеник.

-Модрићани (Јанковићи), Савиндан, су из Ореовца пре 1877. године, длакари и шусстери.

-Јоцинци (Јоцићи), Никољдан, су из Горње Коритнице, досељени пре 1877. године, шустери, Има их у Нишу.

-Врангини (Живковићи), Никољдан, су из Шљивовика, досељени 1877. године, ткач.

-Веселиновци (Митровићи), Савиндан, су из Ореовца, досељени око 1910. године, земљорадници. Најпре купили кућу са плацем и две њиве, па се потом доселили.

-Мачинци (Павловићи), Митровдан, су из Горње Коритнице, занатлије. Има их у Војводини.

-Џоњинци (Деспотовићи), Јовањдан, су из Округлице, досељени око 1800. Године, претежно земљорадници. Били су насељени под Ћесибрадинско браниште код Головршине Чесме у издвојеном српском крају турске вароши.

-Стрелчаљи (Манојловићи), Никољдан, су из Стрелца, досељени 1876. године, дунђери.

-Митинци (Митићи), Аранђеловдан, су из Крњина, досељени 1920. године, зидари.

-Шумари (Миленковићи), Св.Ђорђе, су из Крчимира, шумар.

-Ђорђевићи, Аранђеловдан, су из Паклештице у Високу, досељени око 1890. године, платнар.

-Каралеинци (Петровићи), Митровдан, си из Годеча под Старом Планином у Бугарској, предак досељен око 1890. године и населио се у Нову Малу; ту се оженио Персом из лужничког села Стрелца и отпочео да ради као занатлија – платнар. Има их у Земуну.

-Мушинци (Пејићи), Никољдан, су из Црвене Јабуке са Власине („Буковик“) пре 1877. године, занатлије (албати, ћурчије, касапи). Има их у Беочину.

-Туцијанини (Смиљанићи), Пејчиндан, су из Скопља, досељени око 1900. године, калајџија.

-Цинцари (Ташковићи), Аранђеловдан, су из Крушева, досељени 1887. године, казанџије.

-Јере (Тошићи), су из Ужица, досељени око 1880. године, службеници. До пуштања пруге у саобраћај били поштоноше; „на коњу носио пошту пре воза“. Има их у Нишу.

Доња Мала.

Досељене породице и родови:

-Павловци-Фендијини (Павловићи), Никољдан, су из Клења, досељени 1872. године, кондурџија. Има их у Нишу, занатлије.

-Џидини (Величковићи), Јовањдан, су из Глоговца, досељени 1887. године, службеник.

-Пејчини-Шанковци (Јовановићи), Алимпијевдан, су из Горње Гламе, досељени 1888. године, трговци и службеници. Једна кућа овог рода настањена је у Чаршији. Има их у Нишу (трговци) и Кобишници код Неготина.

-Николићи, Никољдан, су из Шпаја, досељени 1892. године, службеник. Има их у Београду.

-Вранци (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола, досељени 1895. године, трговац.

-Јагуридинци (Живићи), Аранђеловдан, досељени 1932. године из Кременице, поткивач.

-Дркалци (Стојановићи), Аранђеловдан, су досељени 1935. године из Ланишта, службеник.

-Тричковци (Живковићи, Митровићи), Аранђеловдан, су досељени из Вргудинца. Живковићи су досељени 1937. године, занатлија, а Митровићи 1951. године, службеник.

-Дојкини (Младеновићи), Пејчиндан, су из моклишког засеока Орашја, досељени 1944. године, службеник.

-Величковци (Митићи), Никољдан су досељени 1944. године из Глоговца.

-Поповци (Мишићи), Аранђеловдан, су досељени 1946. године из Моклишта, службеник.

-Рогљинци (Ћирићи), Јовањдан, су из Тамњанице, досељени преко Бабушнице 1947. године, службеник.

-Павловци (Станковићи), Св. Петка, су из Моклишта, досељени 1950. године, службеник.

-Ђоргови (Ђорђевићи), Св. Врачи, су из Топонице, земљорадници.

-Никсинци (Мишићи), Никољдан, су из Доњег Риња, службеник. Преселио се из Старе Колоније 1955. године, где се доселио 1946. године.

-Каламковци (Живићи), Никољдан, су из Клисуре, досељени 1955. године, радник.

-Лжци (Петровићи), Никољдан, су из Пирота 1903. године, шнајдер. Има их у Књажевцу.

-Станковићи, Јовањдан, су из Пирота, досељени 1952. године, службеник.

-Џуринци (Павловићи), Никољдан, су из Доње Коритнице од истоименог рода, досељени 1881. године. Један огранак Џуринаца који славе Аранђеловдан, досељени су 1938. године, земљорадници, настањен  је у Мали Врбак.

-Огњановци (Милојевићи), Јовањдан, су из Мокре, досељени 1897. године, трговац.

-Жеринци (Митровићи), Алимпијевдан, су досељени 1930. године из Мокре, трговац.

-Ракинци (Ракићи), Јовањдан, су досељени 1954. године из Мокре, службеник.

-Станинци (Митровићи), Никољдан, су досељени 1955. године из Мокре, занатлија.

-Маринци (Митровићи), Јовањдан, су из Шебета, досељени 1949. године, земљорадник.

-Студенци (Цветковићи), Никољдан, су из нишке Студене, досељени 1905. године, службеник.

-Пишљинци (Пешићи), Никољдан, су из Мирановца, досељени 1954. године, земљорадник.

-Кукавчани (Илићи), Никољдан, су из Богдановаца, раније Кукавице, досељени 1861. године, земљорадници. Доселио се Стојко до кога броји: Мирољуба, Перу, Драгог и Манојла.

-Маљинци (Ранчићи), Никољдан, је из Раљина, досељени 1895. године, занатлије. Има их у Београду.

-Младеновићи, Никољдан, су из Проваљеника, досељени 1915. године, земљорадник.

-Тошићи, Аранђеловдан, су из Сурачова, досељени 1843. године.

-Сиџинци (Митровићи), Аранђеловдан, су из лужничке Студене, досељени 1951. године, службеник.

-Чолеинци (Тошићи), Аранђеловдан, су из Горњег Стрижеваца преко Ниша, досељени 1951. године, службеник.

-Ристићи, Никољдан, су из Стрижеваца преко Лапова, досељени 1954. године, службеник.

-Ватовци (Ћирићи), Алимпијевдан, су из Извора у Лужници преко Гњилана, службеник.

-Чегавинци (Радовановићи), Аранђеловдан, су из Јаловик Извора, досељени 1920. године, земљорадник.

-Врањанци (Ђорђевићи), Никољдан, су из Врања преко Ниша, досељени 1944. године, трговац.

-Голубовци (Вучковићи), Св.Ђорђе, су из Црне Горе, досељени 1932. године, службеник.

-Бречко, Аранђеловдан, су из Чајнича у Босни, досељен 1935. године, пензионер.

Врбак Мала.

Род непознатог порекла:

-Џуркини (Тошићи), Никољдан. Стара занатлијска породица, терзије. Сматрају се староседеоцима. Има их одсељених у Ниш.

Досељеници су:

-Ранчинци (Ранчићи), Аранђеловдан, су из Кременице, досељени иза 1877. године, земљораднци. Има их одсељених у Београд и Краљево.

-Лелекавци (Станојевићи), Мратиндан, су из Горњег Риња од истоименог рода, досељени око 1910. године, земљорадници и занатлије – платнари.

Пешини (Огњановићи), су из Миклишта, досељени 1824. године, казанџије.

-Теловчани (Митићи), Аранђеловдан, су из Теловца, досељени 1925. године, земљорадници.

-Мишковићи (Јоцићи), Јовањдан, су из Кременице, досељени 1925. године, земљорадници.

-Милићи, Никољдан, су из моклишког засеока Драчја од рода Градиштанци-Драчјанци, досељени 1927. године, занатлија.

-Раденковци (Раденковићи), Никољдан, су из Букуровца од рода Петкови, досељени 1932. године, поткивач.

-Стојићи, Никољдан, су из Долца, досељени око 1940. године, службеник.

-Ђорђинци или Џорџинци (Ђорђевићи), Аранђеловдан, су из Теловца од истоименог рода, досељени 1948. године, лончари.

-Стаменковци (Стаменковићи), Св. Ђорђе, су из Пирота, досељени 1908. године, шустер. Има их у Београду.

-Мећџије, су  из Пирода, досељени 1910. године. Не каже се коју славу славе.

-Џаџуловци (Вељковићи и Николићи), Никољдан и Алимпијевдан, су из Доње Коритнице, досељени непосредно иза 1877. године, занатлије. Има их у Бору.

-Ранђеловићи, Јовањдан су из Дивљане, досељени непосредно иза 1877. године, терзија.

-Тајковци (Тасковићи), Јовањдан, су из Горње Студене од рода Дидинци, досељени 1924. године, земљорадници.

-Рајковићи, Митровдан, су из Островице, досељени око 1900. године, казанџија.

-Бабинокалци (Ђурђевићи), Никољдан, су из Бабиног Кала, досељени 1917. године, службеници. Има их у Нишу.

-Бабинокалци други (Вучићи), Никољдан, су из Бабиног Кала, досељени 1945. године, службеници.

-Бригадирови (Воиновићи), Аранђеловдан, су из Лужнице, досељени у турско доба, земљорадници. Има их у Америци.

-Ћесибрадинци (Младеновићи), Аранђеловдан, су из села Мирославци код Трна у Бугарској, досељени око 1800. године, земљорадници.

-Дедаживинци (Живићи), Јовањдан, су досељени из Трна у Бугарској око 1800. године, земљорадници. Са Ћесибрадинцима су у турско доба живели у другом српском крају насеља, код Головршне Чесме.

-Цинцари други (Јанићи), Св, Атанасије, су из Грчке, досељени иза 1877. године, занатлије. Има их у Нишу.

Станичањсака Мала.

Досељеници су:

-Игићеви (Игићи и Милићи), Никољдан, су из Дола, досељени 1860. године, земљорадници. Ово је најстарији непосредо досељен род у ову махалу. Има их одсељених у Ниш.

-Игићи, Никољдан, су из Црвеног Брега, досељени 1872. године, земљорадници.

-Пинтери (Стефановићи), Аранђеловдан, су из Крупца, досељени 1924. године.

-Пиштољчовци (Ћирићи), Аранђеловдан, су из Клисуре, досељени око 1930. године, земљорадници.

-Куртини (Тошићи), Ђурђиц, су из Клисуре, досељени око 1930. године, службеник.

-Мисирковци (Живковићи), Митровдан, су из Клисуре, досељени 1931. године, земљорадници.

-Поповци (Поповићи), Никољдан, су из Клисуре, досељени 1931. године, свештеник.

-Чуранци (Пејићи), Митровдан, су из Вргутинца, досељени 1940. године, земљорадници.

-Савинци (Митровићи), Аранђеловдан, су из Вргутинца, досељени 1941. године.

-Куклишови (Ћирићи), Ђурђиц, су из Клисуре, досељени 1942. године, железнички службеник.

-Стојановци (Стојановићи), Јовањдан, су из Клења, досељени 1947. године, пензионер.

-Паралжинци (Јоцићи), Никољдан, су из Кременице, досељени 1947. године, радник.

-Ћосинци (Николићи), Алимпијевдан, су из Мирановца од истоименог рода, досељени 1932. године, службеник.

-Рацинци (Живићи), Никољдан, су из Мирановца од истоименог рода, досељени 1947. године, радници.

-Божинци (Голубовићи), Аранђеловдан, су из Синњца, досељени 1941. године, пензионер.

-Ћиринци су из Дивљане, досељени 1946. године, службеник. Не каже се коју славу славе.

-Јуруци-Јовичинци (Вељковићи), Никољдан, су из Мокре, досељени 1951. године, земљорадници.

-Петровићи, Јовањдан, су из Брестова Дола, досељени око 1900. године, длакари.

-Штрбовци (Миловановићи), Св. Петка, су из Штрбовца, досељени 1897. године, земљорадници.

-Ристићи, Св.Ђорђе, су из Сенокоса у Бугарској, кафеџија. Има их одсељених у Ниш.

-Црновунци (Ристићи), Никољдан, су из Грчке, досељени у турско доба. Милан Р. Ристиућ Црновунац унук је номадског сточара Ашанина Јање, који је са сувопланинским Црновунцима боравио у Валожју на месту Црнувуначке Колибе а затим на појатама изнад белопаланачке Нове Мале. Милан Црновунац има рођаке у Прокупљу (Коста Димитријевић), селу Церовику и Нишу.

-Арсенијевићи, Аранђеловдан, су из Андријевице, досељени 1927. године, службеник.

Мала Преко Рампе.

Досељеници су:

-Марковци (Марковићи), Митровдан, су из Дола, досељени око 1900. године, земљорадници.

-Лалини (Крстићи), Јовањдан, су из Букуровца, досељени око 1900. године, трговци.

-Симоновци (Симоновићи), Савиндан, су из Врандола, досељени око 1900. године, земљорадници.

-Шиљинци (Спасићи), Никољдан, су из Црнче, досељени око 1920. године, земљорадници.

-Бачи (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Дола, досељени 1920. године, службеник. Има их одсељених у Београд.

-Ћирићи, Св.Ђорђе, су из Клења, досељени 1937. године, земљорадници и вуновлачари.

-Божићи, Алимпијевдан, су из Клења од рода Божинци, досељени 1937. године, поткивач.

-Ћирковићи, Никољдан, су из Дола од рода Панчини, досељени 1937. године, земљорадници.

-Тошићи, Пејчиндан, су из Дражева од рода Тошинци, досељени 1937. године, трговац.

-Голубовићи, Аранђеловдан, су из Моклишта, досељени 1937. године, лончар.

-Младеновићи, Аранђеловдан, су из Доње Гламе од рода Марковци, вуновлачар.

-Шиљинци-Спасићи, Никољдан, суиз Доње Коритнице, досељено 1901. године у Малу Под Кале одакле је 1922. године прешао у ову малу, столар. Има их одсељених у Неготин.

-Стојановићи, Св.Ђорђе, су из Доње Коритнице од рода Данчуловци, досељени 1932. године, земљорадници.

-Денчићи, Никољдан, су из Бежишта, црепари.

-Џајинци (Ђорђевићи), Св. Тодор, су из Витановца, досељени 1931. године. Доселио се Милутин (60 година) који је као војник граничар уштедео нешто новца, купио земљу и подигао кућу. У Витановцу су Џајинци старинци, тамо им је „старо покољење“ и имају три куће. У Витановци Џајинци прислужују Св. Марка, сеоску и црквену славу, а у Паланци Спасовдан, такође црквену и насељску славу. Једна кућа овог рода досељена је 1941. године у Белу Паланку, настањена је у Новој Мали, службеник. Има их одсељених у Ниш, службеник.

-Дојчовци (Митићи), Аранђеловдан, су из Витановца од истоименог рода, досељени 1943. године, трговац. Један огранак Митића настањен је у Варош Мали.

-Вучићи, Никољдан, су из Бабин Кала, досељени 1932. године, вуновлачар.

-Камбелевчани (Јовановићи), Митровдан, су из Камбелевца, досељени 1932. године, земљорадници.

-Николићи, Јовањдан, су из Лужнице од Камбеловаца, досељени 1932. године.

-Дамњанови (Аранђеловићи), Митровдан, суиз Бугарске, досељени непосредно иза 1877. године.

-Кицошеви (Крстићи), Пејчиндан, су из Јаловик Извора, досељени 1934. године.

Антићи, Стевањдан, су из Црне Траве, зидар.

Доња Циганска Мала.

Досељени цигански родови из негдашње варошу Куричесме (данашње белопаланачко село Клисура) из XVII века су:

-Алићи, Нова Година, ковачи.

-Бенићи, Нова Година, ковачи.

-Куртићи, Нова Година, свирачи.

-Гуњићи, Нова Година, ковачи.

-Рамадановићи, Нова Година, ковачи и радници.

-Бећировићи, Нова Година, ковачи.

-Селимовићи, Нова Година, радници.

Сви побројани родови се издају за староседеоце, јер су у Белој Паланци од зачетка тог насеља.

Остали досељеници су:

-Асановићи, Нова Година, су из Пирота, досељени око 1930. године, Цигани-Роми, радници.

-Демировићи, Нова Година, су из села Росомача у Високу, досељени 1922. године. Цигани-Роми, радници.

-Радовановићи, Аранђеловдан, су из Јаловик Извора, досељени око 1920. године, Срби, радници.

Студенска Мала.

Досељеници су:

-Ћирићи, Никољдан, су из Доњег Риња од рода Кракорци, досељени 1900. године, службеник.

-Живићи, Св. Ђорђе, су из Кременице од рода Коилковци, досељени 1912. године, занатлије.

-Нешићи, Мратиндан, су из Дражева, досељени око 1920. године, зидар.

-Чуљинци (Никољдан), Пејчиндан – Св. Параскева, Петковача – су из Гламе, досељени око 1920. године, занатлије.

-Лекинци (Павловићи), Св.Ђорђе, су из Кременице, досељени око 1930. године, албатин.

-Шиљинци (Павловићи), Савиндан, су из Ореовца од рода Ћосинаца, досељени 1932. године, ћурчија.

-Студенци (Златановићи), Јовањдан, су из Горње Студене, досељени у турско доба, трговци. Купили су од паланачког спахије Головрше велику воденицу на Врелској Реци, отоци Белопаланачког Врела, па у њеној близини засновали истоимени несељски крај. Има их одсељених у Београду и Нишкој Бањи.

-Таскови или Драшкови (Ђорђевићи), Св. Мина, су из Доње Студене, досељени 1911. године. Сточари и сточарски трговци од најстаријег времена, пореклом од Влаха сточара.

-Сврљиге (Банковићи), Аранђеловдан, су из Сврљига, досељени иза 1877. године, занатлије.

-Скоћинци и Раденковићи (Живковићи и Раденковићи), Митровдан и Аранђеловдан, су из Бабин Кала, досељени непосредно иза 1877. године, касапи. Скоћинаца има одсељених у Ниш.

-Шошкалије (Митићи), Никољдан, су из Стрижеваца, досељени непосредно иза 1877. године, поткивач. Има их у Нишу.

-Шљекини (Петровићи), Аранђеловдан, су из Калуђерова у Лужницима досељени непосредно иза 1877. године, дунђери.

-Николићи, Јовањдан, су из Богдановаца, досељени 1936. године, занатлија.

Мала Под Кале.

Досељеници су:

-Букуровчани (Пешићи), Алимпијевдан, су из Букуровца од рода Веселинови или Пишљинци, досељени 1929. године, црепар.

-Бадуловци (Ристићи), Алимпијевдан, су из Дола, досељени 1936. године, земљорадници.

-Младеновићи, Св. Ђорђе, Су из Моклишта, досељени 1937. године, радници.

Живковићи, Св. Ђорђе, су из Вргутинца, досељени 1949. године, службеник.

-Петровићи, Никољдан, су из Градашнице насељени најпре у Пирот, потом овде 1904. године, шнајдер.

-Митићи, Никољдан, су из Пољске Ржане, досељени око 1920. године, земљорадници.

-Петринци (Пејићи), Јовањдан, су из Мокре, досељени 1924. и 1930. године, земљораадници и занатлије. У Доњој Мали настањене су 4 куће. Има их одсељених у Ниш, радник.

-Гороломци (Ранђеловићи), Митровдан, су из Мокре, досељени 1946. године, столари и земљорадници.

-Шуманковци (Војиновићи), Никољдан, су из Островице, досељени 1933. године, занатлије.

-Мирановчани (Голубовићи), Никољдан, су из Мирановца, досељени 1937. године, земљорадници.

-Илићи, Никољдан, су из Горчинаца, досељени после 1918. године, зидар. Има их у Београду.

-Дучевци (Тошићи), Никољдан, су из Дучевца, досељени 1924. године, радници.

-Крстићи, Јовањдан, су из Рагодеша, досељени 1941. године, земљорадници.

-Пешићи, Св. Симеон Богопримац, су из Прокупља, досељени 1943. године, службеник.

Насеље Долци.

До августа 1953. године, када су завршена испитивања оовог насеља Беле Паланке, из села Дола били су колонизовани ови родови:

-Манинци (Стефановићи и Ранђеловићи), Аранђеловдан. Ранђеловићи су насељени 1950. године, настањени су у махали Булски Брод. Овај род је огранак рода Анџије из Дола.

-Вучинци (Крстићи), Никољдан.

-Мачинци (Игњатовићи, Тодоровићи и Јовановићи), Аранђеловдан.

-Делчинци (Николићи), Св. Ђорђе.

-Цонинци (Рамђеловићи), Никољдан.

-Мишчинци (Митићи), Пејчиндан.

Крстинци (Крстићи), Никољдан, су из Букуровца, досељени преко Дола.

-Милојковићи, Митровдан, су из Моклишта.

-Козјанци (Николићи), Пејчиндан, су из Козје, досељени преко Дола.

Гробљанска Мала.

Род непознатог порекла је:

-Станковићи, Јовањдан, „Стари“ су живели у Чукари код Головршне Чесме, печалбари.

Досељеници су:

-Буколићи, Никољдан, су из Шпаја, досељени 1892. године, трговци. Има их у Београду.

-Врндалови (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола, досељени 1892. године, опанчар.

-Влајчови (Илићи), Св. Петка, су из Моклишта од истоименог рода, досељени 1902. године, трговци.

-Цупоњини (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Пирота, досељени у турско доба, трговци.

-Ранчићи, Никољдан, су из Пирота, досељени 1892. године, поткивач.

-Тошићи, Аранђеловдан, су из Пирота, досељени 1902. године, кројач.

-Чунћинци (Николићи и Павловићи), Никољдан, су из Доње Коритнице, досељени пре 1877. године и 1949. године, колари и службеници. Једна кућа досељени 1949. године, настањена је у Мали Под Кале а једна Николића у Доњој Мали.

-Ореовчани (Антићи), Аранђеловдан, су из Ореовца, досељени 1887. године. Службеник. Има их у Нишу, Београду и Загребу.

-Цајинци (Веселиновићи), Лучиндан, су из Доње Коритнице од истоименог рода, досељени 1907. године, земљорадници и занатлије. Једна кућа је настањена у Доњој Мали.

-Петровци (Петровићи), Јовањдан, су из Мокре од истоименог рода, досељени 1909. и 1923. године, службеници и трговци. Једна кућа је настањена у Доњој Мали.

-Пејинци (Пејићи и Ранђеловићи), Митровдан и Јовањдан, су из Мокре од истоименог рода, досељени 1890. и 1933. године, земљорадници. Један огранак настањен је у Доњој Мали, а други, потомци Јосифа, који се доселио као колар, у Станичењској Мали. Има их у Нишу, Сарајеву и Америци.

-Младеновићи, Никољдан, су из Крњина, досељени 1932. године, земљорадници.

-Ралинци (Ранчићи), Аранђеловдан, су из Ралина у Лужници, досељени 1936. године, трговци.

Булски Брод Мала.

Досељеници су:

-Митинци (Митићи), Аранђеловдан и Св. Петка, су из Дола од истоименог рода, досељени 1880. и од 1947. До 1953. године, земљорадници. Од овог рода у овој махали настањена је само једна кућа, досељена 1880. године, осталих 11 колонизовано је у насељу Долци.

-Анђини (Соколовићи), Никољдан, су из Доњег Риња, досељени 1880. године, бачвар. Има их одсељених у Ниш.

-Градиштани (Милићи), Никољдан, су из Градишта, досељени 1910. године, радник. Има их одсељених у Батајницу.

-Јанковци (Јанковићи), Алимпијевдан, су из Клисуре од истоименог рода, досељени око 1910. године. Ово је један од првих родова, досељених непосредно у ову махалу.

-Динини (Динићи), Митровдан, су из Љубатовице, досељени 1938. године, радник.

-Мишковци (Павловићи), Лучиндан, су из Кременице, досељени 1947. године, занатлија.

-Златковићи, Никољдан, су из Барје Чифлика, досељени 1843. године , занатлија.

-Тричковићи, Никољдан, су из Ресника, досељени 1862. године. Има их одсељених у Београд.

-Беличови (Тошићи), Аранђеловдан, су из Пајежа од истоименог рода, досељени 1934. године.

-Арсенијевићи, Мратиндан, су из Ћићевца, досељени 1946. године, службеник.

-Самарџићи, Св. Ђорђе, су из Билеће, досељени 1912. године, радник.

-Ламбићи, Ђурђевдан, су из Коњица, досељени 1938. године, радник.

Мала Градине.

Досељеници су:

-Кљокше (Ранђеловићи), Аранђеловдан, су из Кременице, досељени око 1910. године, занатлије.

-Цикурци (Петровићи), Никољдан, су из Клисуре, досељени око 1930. године, занатлије.

-Шишкоње (Пејићи), Савиндан, су из Ореовца, досељени око 1890. године, земљорадници.

-Цветковићи, Никољдан, су из нишке Студене, досељени око 1910. године, занатлије. Има их у Јелашници.

-Витонавчани (Николићи), Аранђеловдан, су из Витановца, досељени око 1920. године, земљорадници.

-Манићи су из Пајежа, досељени 1950. године, службеник. Не каже се који славу славе.

Стрижевчани (Тошићи), Никољдан, су из Стрижевца, досељени непосредно из 1877. године, бравар.

Стара Колонија.

Досељеници су:

-Јанчинци (Ћирковићи), Никољдан, су из Глоговца од истоименог рода, досељени око 1925. године, службеник.

-Космовчани (Пејчићи), Св. Врачи, су из Космовца, досељени око 1935. године, пинтер.

-Рињци (Цветковићи), Митровдан, су из Доњег Риња од рода Мишинци, досељени 1947. године, службеник.

-Савинци (Ћирићи), Никољдан, су из Доње Коритнице, досељени 1948. године, земљорадници.

-Крстићи, Аранђеловдан, су из Витановца, досељени око 1920. године, трговци и занатлије.

-Пешићи, Св. Тодор, су из Витановца од рода Станишинци, досељени око 1920. године, трговци.

-Брбинци (Николићи), Николљдан, су из Лужнице, занатлије – већином бербери. Најпре су се населили код Головршне Чесме одакле су прешли, пре 1877. године, у Гробљанску Малу а после поплаве 1939. године поместили у Стару Колонију. Има их одсељених у Ниш.

Тољинска Мала.

Досељени родови су:

-Тољинци (Димитријевићи), Аранђелпвдан, су досељени из околине Урошевца са Косова преко белопаланачког Новог Села, досељени око 1760. године. Сматрају се за један од најстаријих родова досељених из удаљенијих крајева. Тољинци су били велепоседници и познати трговци. Има их одсељених у Београду и Свилајнцу.

-Раминци (Ранчићи и Ђорђевићи), Никољдан, су из Мокре од истоименог рода, досељени у првој половини  XIX века („пре 120 година“). Има их у Нишу и Београду.

Пијац и чаршија.

Род непознатог порекла су:

Накинци (Ранђеловићи), Аранђеловдан. Стари занатлијски род (јорганџије), који се издаје за староседеоце.

Досељеници су:

-Дилберовци (Петковићи), Аранђеловдан, су из Доње Гламе, досељени 1918. године, службеник. Има их у Београду.

-Панајотовићи, Аранђеловдан, су из Пирота, досељени 1885. године, поткивач. Има их у Србобрану.

-Поповци (Поповићи), Митровдан, су из Мокре од истоименог еода „Поповске лозе“, досељени 1920. године, трговци.

-Требјешанин, Лучиндан, је досељен из Црне Горе 1929. године, службеник.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (6)

  • Mateja

    Bravo!!! Hvala za podatke.
    Jel moze neko da da kontakt saradnika portala?

    Одговори
  • Mateja

    Pozdrav, hvala vam puno na podacima koje ste objavili.

    Da li je izvodljivo saznati vise o porodici Cvetkovic pre doseljavanja u Belu Palanku koju pominjete kao Avladzije (Цветковићи), Св. Петка, из Кичева, досељени око 1900 године, посластичари. Има их у Нишу и Београду. Koji su se doselili u Varos Malu?

    Одговори
    • Милодан

      Матеја!

      Све што је писало у родовима, породицама, фамилијама па и појединцима пренео сам у овај текст. Било је одређених скраћивања, али не у том делу.

      Поздрав и свако добро!

      Одговори
  • Petar

    Sto se tice Tosica iz Varosanske male, pouzdano znam da nisu poreklom iz Novog Sela. Postoje pisana dokumenta iz 1800-te o Tosicima u Beloj Palanci, odnosno o precima danasnjih Tosica.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top