Порекло презимена, село Шпај (Бела Паланка)

1. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Шпај, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Базилика код села Шпај, откривена па затрпана приликом изградње Коридора 10
Базилика код села Шпај, откривена па затрпана приликом изградње Коридора 10

Географско топографске прилике.

Село је на темену највише Нишавине Шпајке терасе од 150 (440 м) под одсецима вишег кречњачког језерског пода Ћитке и Дела (554 м). Највиши крај насеља, Горња Мала, заузима падину звана Гњила. На овом положају, под последњим кречњачким кршевима потковичастог гребена Суве Планине, Шпај је на тераси оног чота, у врх истоимене избочине, која затвара Облук Црвене Реке према дну ужег – западног дела Белопаланачке котлине.

Воде.

Село се водом служи са чесама, бунара и пумпи. Шпај има две чесме, које добијају воду из резервоара у селу. Бунари, којих има 7, су дубоки од 6 до 12 метара. Сушних лета вода се у бунарима мути и омањи код плићих. Пумпе црпе изданску воду са дубине од 6 метара; једна од двају пумпи је школска. Извори у атару су: Николин Поток, Стевани Кладенац, Селиште, Кладенчиште, Штулановац и Смиловац.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Страње, Лице и Мовац – са Глоговцем; Рајковске Њиве и Утрина – са Тамњаницом; Тршевина и поточић Башча – са Црвеним Брегом; „шпајски атар“ – са Црвеном Реком; Нишава – са Вран Долом; Мастиште, Јасеновик, Старо Лојзе, Умљак, Смилевац, Брестовац, Локва, Бели Прст, Сип, Вучевлук, Планиница и Длгарница – са Вргудинцем.

Топографски називи за обрадиве површине су: Поље, Пејаница, Појатиште, Тршевина, Штулановац, Ђурина Бара, Кладенчиште, Русалијско Гробиште, Шупљи Камен, Јасеновик, Драготин Камен, Црквиште, Равниште и Смиловац. Утрина је на местима: Грбин Дел (голет), Врла Страна, Николин Поток, Дубје и Сип. Шуме обухватају: Вучевлук, Грбовску Ливаду, Златарицу, Корију, Страну и Страње.

Тип села.

Шпај је збијено насеље са нешто разређенијим крајевима. Главни сеоски крајеви су. Горња Мала, Долња Мала и Орашје.

Старине у селу.

На месту Царина, где је земљиште подложно клизању, наилази се на остатке неког ранијег насеља. Откопавају се зидине, опеке и други остаци материјалне културе. Село има два стара оброка; једна је посвећен Васкрсу – сеоској заветини – је у Селишту а други је посвећен Ђурђевдану на месту Дел.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Тотурњаци (Митићи и Живковићи), Аранђеловдан.

-Рајковци (Рајковићи), Никољдан.

-Мишићи, Никољдан.

-Кишкарци (Јовановићи), Никољдан.

-Николинци (Спасићи), Никољдан.

Досељеници су:

-Жеглари (Златковићи), Митровдан, су из Веле Бургаса у Бугарској.

-Јовинци (Вељковићи и Живковићи), Марковци (Марковићи), Мејсиловци (Трчковићи) и Мишинци (Величковићи), сви славе Аранђеловдан и досељени су из Црвене Јабуке. Вељковића има одсељених у Белу Паланку.

-Сугарци (Живковићи), Никољдан, су из Црвене Јабуке.

-Николићи, Никољдан, су из Богдановца, досељени 1943. године.

-Ђурићи, Аранђеловдан, су из Комрена.

-Филиповићи, Николићи, Стајћевци (Станковићи) и Ранчићи, сви славе Савиндан и досељени су из Градишта.

-Игићи, Алимпијевдан, су из Тамњанице.

-Курјаци (Поповићи), Св. Петка, су из Топонице.

-Живковићи, Св. Петка, су из Топонице.

-Говедаровци (Тричковићи), Св. Врачи, су из Космовца.

-Џоканци (Ранчићи), Св. Врачи, су из Космовца. Говедаровци и Џоканци као и готово сви остали досељенички родови населили су се у турско доба.

-Шундрини (Николићи), Никољдан, су из Букуровца.

-Стојановићи, Аранђеловдан, су из Црвене Реке. Стојановића, једине исељене породице из Шпаја, има одсељених у Банат, као колонисти.

Насељска и црквена слава је Св. Петка; заветина је Васкрс. „Воловска слава“ су Св. Власи. Св.Петка се светкује „за здравље“.

Село има своје гробље.

У атару овог села постоји место, које се зове Русалијско Гробље. Ту се ископавају остаци неке раније насеобине.

Сеоска црква, храм Св. Параскеве, саграђена је 1869. године.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.