Порекло презимена, село Црвени Брег (Бела Паланка)

27. април 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Црвени Брег, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на Нишавској Тераси од 120 (380 м) и на страни терасе Дела од 160 (420 м) под вишим доњим језерским подом Крста (500 м). Главнина насеља је западно од долине Малца а само неколико кућа измештено је источно од те долине, на десну страну сеоског пута, које насеље изводи и спаја са нишавским друмом. Пружајући се лучно, претежни део Црвеног Брега окренут је истоку и заузима присојан положај у неогеном побрђу јужног обода котлине.

Воде.

Мештани се водом снабдевају са извора: Малац и Вир. У насељу су 3 бунара, дубоких од 8 до 15 метара, који током сушних лета готово сви пресуше. Једна пумпа црпи изданску воду са дубине од око 8 метара.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучена је на местима: ток Црвене Реке и Лице – са Шпајом; црква и школа – са Црвеном Реком; Поље и Нишава – са Врандолом; Нишава, Сливница, Диндарица, Циганска Бара – са Крупцем; Циганска Бара, Бара, Љубин Луг, Забел, Попов Долац и Лице – са Тамњаницом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Валожје, Којина Падина, Забел, Љубин Луг, Малац, Ограња, Циганска Бара, Селиште, Поље и Садовина. Утрина је на местима: Камењак и Лице. Шуме обухватају: „блад багрењак“ у долини Малца.

Тип села.

Црвени Брег је збијено насеље са кућама нешто разређеним у периферним крајевима око потока Малаца. Разликују се: Пешинска Мала, Здравковска, Митровска, Палакатска, Рекалиска, Стојинска, Спасинска и Пижинска Мала, Палилула и Чивлик.

Старине у селу.

На месту Рачи Бара налази се црквиште Св. Илије. Мештани то црквиште зову „Латинска Црква“.

Порекло становништва.

Досељеници су:

-Петковци (Петковићи), Никољдан, су из Знепоља, досељени у турско доба.

-Пешинци и Спасинци (Цветковићи, Радивојевићи, Николићи, Манићи, Илићи и Спасићи), Јовањдан, су из Ваве у Лужници. Доселио се Пеша, најстарији досељеник, до кога род броји 5-6 колена, пре 180 година (Милан – 73 године, Алексам Цветко, Јанко и Пеша).

-Стојинци (Стојићи и Веселиновићи), Никољдан, су из Ваве, досељени пре 160 година.

-Здравковци (Лазаревићи, Тодоровићи и Стојановићи), Св. Петка, су из Вран Дола, досељени пре 150 година.

-Пижинци (Ђорђевићи и Миленковићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола, досељени 150 година.

-Новаковци (Радивојевићи), Аранђеловдан, су из Ланишта, досељени пре 150 година.

-Јовановићи, Св. Врачи, су из Топонице.

-Пасуљани (Коцићи), Св. Ђорђе, су из Вете.

-Ђорђевићи, Св. Врачи, су из Космовца.

-Бакићи, Св. Василије, су из Поповог Хана, Цигани-Роми, свињари.

Село има гробље.

Сеоска преслава је Васкрс; „воловска слава“ су Св. Власи.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.