Порекло презимена, село Црвена Река (Бела Паланка)

27. априла 2016.

коментара: 0

Crvena-Reka,-crkva-SvПорекло становништва села Црвена Река, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Доњи крај насеља лежи у двојној алувијалној равни Нишаве и Црвене Реке – испод новог друмског насипа интернационалног пута Ниш – Бела Паланка – Пирот. Он је, због таквог положаја, изложен честим поплавама Нишаве и Црвене Реке и биће вероватно измештен. Готово све куће тог краја плаве се и до висине од два метра. Остали насељски крајеви су на супротној страни поменутог нишавског друма и по ниском побрђу јужне котлинске стране. Црвена Река је основана као друмско насеље, које се, као такво у алувијалној равни Нишаве, непосредно пред ушћем Црвене Реке, око друма, од 1928. године почело развијати у друго варошко котлинско нассеље, са функцијом локалног економског средишта за насеља западног дела котлине и села истоименог облика, за која је Црвена Река и излазна-полазна-успутна железничка станица.

Воде.

Насеље се водом служи са чесама, пумпи и бунара. У Црвеној Реци има четири чесме. Своју пумпу има готово свака кућа; пумпе црпи изданску воду су дубине 5-6 метара. Бунара у алувијалној равни су такође дубоки 5-6 метара. Бунар у махали Ђошка Чука на побрђу је дубок 16 метара. У атару је извор Штулановац.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Милутинова Воденица, Школа и Нишава – са Црвеним Брегом; Нишава до Милутинове Воденице – са Вран Долом; сигнал, Ђурина Бара, Кладенац, Појатиште, Јабука и Бошка Чука – са Шпајем.

Обрадиве површине су у потесима: Штулановац, Ђурина Бара, Поље и Валожје.

Тип насеља.

Црвена река је по типу друмско разређено насеље. Главни крајеви су: Јерџа Мала, Бошка Чука, Валожје и Средсело.

Старине у насељу.

У Црвеној Реци била је, сада срушена Череска Чесма, на месту где је данас једна од насељских чесама у махали Валожје. Череска Џамија налазила се код данашње осмогодишње школе.

Порекло становништва.

Досељеници су:

-Кујунџићи, Алимпијевдан, су досељени из Ваљева, етапно преко Ниша.

-Јанковићи, Митровдан, су из Алексинца, досељени етапно преко Ниша.

-Младеновићи, Никољдан, су из Заплања.

-Марковићи, Св. Петка, су из Радикине Баре.

-Орљанци (Марковићи), Аранђеловдан, су из Орље, досељени етапно преко Крупца.

-Цонићи, Никољдан, су из Банцарева.

-Белиновци (Манићи), Аранђеловдан, су из Ореовца, броје 5-6 појасева, Риста је дошао из Бугарске. Он је служио у Старом Манастиру у потесу Водни До на месту Ћосина Рупа, данас у атару села Ореовца.

-Китићовци (Миленковићи), Св. Ђорђе, су из Тамњанице.

-Пејшинци (Богдановићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.

-Џараци (Ђорђевићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.

-Јарничовци (Јовановићи), Св. Ђорђе, су из Вран Дола.

-Жиканци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.

-Кушљинци (Соколовићи), Аранђеловдан, су из Вран Дола.

-Мишићи, Никољдан, су из Шпаја.

-Јовинци (Вељковићи), Аранђеловдан, су из Шпаја.

-Туџарци (Ђорђевићи и Ранђеловићи), Никољдан, су из Шпаја.

-Кишкарци (Јовановићи), Никољдан, су из Шпаја.

-Ваклинци (Лазаревићи), Никољдан, су из Шпаја.

-Милинци (Николићи), Савиндан, су из Шпаја.

-Домшинци (Панчићи), Аранђеловдан, су из Новог Села, досељени преко Беле Паланке.

-Зубарци (Пенићи), Св. Петка, су из Моклишта.

-Радивојевићи, Аранђеловдан, су из Црвеног Брега.

-Николићи, Јовањдан, су из Црвеног Брега.

-Јагуридинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Кременице.

-Чуранци (Митићи), Св. Ђорђе, су из Вргудинца.

-Длакари (Веселиновићи), Св. Ђорђе,  су из Вргудинца од Веселиноваца.

-Стојановићи, Аранђеловдан, су из Ланишта.

-Доњомалци (Ћирићи), Аранђеловдан, су из белопаланачког Крупца.

-Пасуљанци (Коцићи), Св. Ђорђе, су из Вете.

-Милошевићи, Аранђеловдан, су из Топонице.

-Стојковци (Стојковићи), Св. Тодор, су из Топонице.

-Ђелинци (Крстићи), Никољдан, су из Топонице.

-Митинци (Мирићи), Св. Врачи, су из Топонице.

-Прапорци (Јанковићи), Св. Тодор, су из Топонице.

-Дујинци (Петровићи), Аранђеловдан, су из Глоговца.

-Пејшинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Глоговвца.

Насељска и црквена слава је Св. Ћирило и Методије.

Старо Гробље се налази на месту Гробље; поред овог је Ново Гробље.

У Црвеној Реци је раније постојало и Цинцарско Гробље.

ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.