Порекло презимена, село Топоница (Бела Паланка)

27. априла 2016.

коментара: 4

Порекло становништва села Топоница, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Toponica Suva Planina

Географско топографске прилике.

Село лежи у долини Топоничке Реке, како се Црвена Река назива у средњем и у делу горњег тока. Насеље се пружа правцем речног тока, од југоистока према северозападу, дужином од 1200 метара. Главни део села је у ерозионој котлаској дубодолини, на стецишту притока Топоничке Реке: Радешевице, Мишине Долине и Маркове Долине. Главнина кућа је на источној долинској страни, смештена према Марковој Долини. Том страном долине спроведен је колски пут дуж кога је најниже куће ушорене. Куће у вишим редовима изнад њих згомилане су у групе. Ушорени део села, око пута, локализовао се на тераси од 12-16 метара. Насељски крај на западној долинској страни чине разређене куће такође издужене превцем речног тока. Остали део села састоји се од неколико незнатно разређених махала, међусобно удаљених 20-30 метара.

Воде.

Мештани се водом снабдевају углавном са чесама и извора. У селу су четири чесме; три добијају воду са извора Стећевица. Најбоља вода за пиће је се четврте, Старе чесме. Село има и један бунар дубок 10 метара и неколико пумпи са довољном количином воде. Извори у атару су: Стећевица, Грло, Горње Ливаде, Проварица, Здравачка Долина, Чумага и Гребешин Дол.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара су повучене на местима: Мост, Вален и Топоничка Река – са Глоговцем; Чука, Лескова Вода, Багрен, Зарова Падина и Доња Локва – са Вргудинцем; Трса, Млеће, Мучибаба, Велеђе и Топоничка (Космовачка) Река, Чука, Орци, Цацаревац, Игиница, Клађе и гребем Суве Планине – са Космовцем. Јелов Пажар, Трпезица, Цацаревац, Коњски Дол и Мрмољин Трап – са Ветом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Мост, Улевица, Чука, Гребешин Дол, Венац, Пасји Дел, Бубњак, Радешевица, Голема Ливада и Јеловица. Утрина је на месту Риђе и Сувој Планини. Шуме обухватају: Врлу Страну, Папратину, Орачку Долину, Слави Дол, Српску Долину, Базак, Викалицу (888 м), Крнову Падину и Пешино Равниште.

Тип села.

У целини Топоница је низно долинско насеље са разређеним крајевима. Веће је разређености део насеља на западној долинској страни Топоничке Реке; у том делу су куће разређене, али нису насељски крајеви. На „плацевима“ око главне зграде су окућнице са баштама и малим воћњацима. Разликује се неколико насељских крајева: Прапорци, Курјаци, Ђорговска Мала, Дебељинци, Дубанска Мала и Дедааранђеловска Мала.

Страние у селу.

У атару Топонице очувани су остаци старог црквишта Св. Тројице, несумњиво велике старости. Над селом је црквица Св. Јована, чији је култ у особитом поштовању код становништва овог села. На месту „Русалија“ налази се старо „Русалијско Гробље“ у коме се и данас наилази на очуване костуре.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Јанковци (Јанковићи, Живковићи и Станковићи);

-Ђорговци (Цветковићи и Игићи);

-Ракинци (Ракићи и Младеновићи);

-Благојинци (Благојевићи) и;

-Адинци (Адићи).

Сви ови родови славе Св. Тодора. Овај староседелачки род броји десет појасева. Изузев Ракинаца и Благојинаца, сви остали родовски огранци почели су ступати у брачне односе, јер су „изашли из појаса“ после осмог паса. Јанковаца има одсељених у Црвену Реку и Врпољу; Ђорговаца у Белој Паланци и Црвеном Брегу; Благојинаца у Црвеној Реци и Адинаца у Нишу.

-Марковци (Живковићи и Крстићи);

-Дедааранђеловци (Ранђеловићи);

-Поповци (Поповићи);

-Тричковци (Тричковићи);

-Филиповци (Филиповићи) и;

-Голубовци (Голубовићи).

Сви ови родови славе Св. Петку. Овај стариначки род броји преко десет појасева. Марковаца има одсељених у Црвеној Реци и Нишу; Дедааранђеловаца у Нишу; Поповаца у Зајечару и Б. Паланци; Тричковаца у Новом Саду; Филиповаца у Нишу и Новом Саду и Голубоваца у Тамњаници.

-Лилинци (Стојановићи и Божићи), Св. Врачи. Стојановића има одсељених у Долац и Ковину (колонисти).

-Бошковци (Божићи), Св. Врачи.

-Ђурђинци (Ђурђићи, Пејчићи, Радовановићи), Св. Врачи. Има их у Опову.

-Митинци (Митићи), Никољдан. Има их одсељених у Ниш.

Родови непознатог порекла су:

-Ћиринци (Јоцићи), Аранђеловдан и;

-Стојановци (Стојановићи), Аранђеловдан. Има их одсељених у Опово.

Досељеници су:

-Ђелинци и Недељковци (Крстићи и Недељковићи), Никољдан, су из села Стола код Бабушнице. Ђелинаца има одсељених у Црвеној Реци а Недељковаца у Новом Саду.

-Киташовци (Китићи), Никољдан, су из Ореовца. Има их одсељених у Ниш.

-Миленковци (Миленковићи), Никољдан, су вероватно из Глоговца. Има их одсељених у Ниш.

-Џукинци (Џукићи), Аранђеловдан, су из Заплања.

-Демировићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, досељени из Поповог Хана.

-Салићи, Аранђеловдан, су Цигани-Роми, досељени из Заплања.

Сви досељенички родови населили су се у турско доба, пре 1877. године.

Село има своје посебно гробље.

Насељска заветина је СВ. Тројице по црквишту Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Stefan Bozic

    Da li iko ista zna o porodici Bozic iz Toponice?

    • Милодан

      Стефан Божић!

      Само оволико, колико пише у тексту. Ништа више. Све је дословно пренето.

      Поздрав,
      Милодан

  2. Goran Mitic

    Ako neko zna nesto vise o familiji Mitic iz sela Toponica .

    • Милодан

      Горан Митић!

      Рајко Митић, бивши играч Црвене Звезде и репрезентације Југославије је, колико знам, пореклом из Беле Паланке. Наиме, њњегов отац, био је као и ја железничар, се доселио у Београд из тог града. Можда имате родбинске везе са тим Митићима. Толико могу да Ти помогнем.
      Поздрав,
      Милодан