Порекло презимена, село Црнче (Бела Паланка)

1. мај 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Црнче, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.Село лежи на обема долинским странама сеоског потока Бабице, под доњим језерским подом Џокановог Кићера и Огорелице (618 м), на западу и Равне Орнице и Забела, на југу и истоку. Насеље је локализовано на месту где се, у Бабичкој Долини, састављају бочне долинице које до ерозионог проширења, просецају зараван над селом. Куће су згомилане око стецишта бочних саставница у поток Бабице, и то: долинице Залаза, усечене између Џокановог Кићера и Огорелице, периодске текућице Гагоша, који раздваја Равну Орницу и Огорелицу и суходолице Долине, која је одвојила Забел од Равне Орнице. У вишем делу Бабичког проширења уз западну страну Џокановог Кићера припета је Џонгарска Мала.

Воде.

Мештани се водом служе са сеоске чесме, бунара, пумпи и извора. У селу има четири бунара, дубоких од 4 до 16 метара; четири пумпе црпе изданску воду са дубине од 4 до 7 метара. Главни извори су: Големи Кладенац и Ћатин Кладенац.

Границе атара, земље и шуме.

Граница атара повучена је на местима: Нишава – са Долцем и Градиштем; Облик, Дел и Рожин Трап – са Острвицом; Стрчи Крак, Дедовац и Логор – са Равним Долом; Бојчинац, Бурина, Орл и Бара – са Лаништем.

Топографси називи за обрадиве површине су: Крајиште, Дел, Залоза, Гагош, Огорелица, Ливађе, Орл, Бојчинац, Забел, Бара, Пресека и Селиште. Утрина је на местима: Облик, Крајиште и Џоканов Кићер. Шуме обухватају: Џоканов Трап, Гагош, Прстоље, Жуту Падину, Страну, Ђурину, Момин Дел, Забел (сеоска шума) и Бојчинац.

Тип села.

Црнче је долинско насеље збијеног типа. Насељски крајеви су: Ћатина Мала, Ђолина Мала, Дркалска, Ћосина, Ћифтина, Чонгина и Партина Мала.

Старине у селу.

На мести Јаворје откопани су темељи „Латинске цркве“ Св. Николе. Под тим темељима подигнут је 1914. године оброк Св. Николе. Друго „Латинско црквиште“ Св. Тодора. Код црквице Св. Тодора наилази се на трагове неког старог гробља, у коме су нађене опеке („тугле“), гривне и костури.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ћифтинци (Миленковићи), Митровдан. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Божићевци (Митићи и Николићи), Св Ђорђе и Ђолинци (Симоновићи), Св. Ђорђе.

-Ћатинци (Петровићи и Ранђеловићи), Св.Ђорђе. Има их одсељених у Ниш.

-Парџини (Петровићи и Николићи), Пејчиндан (Св. Петка) и Џугарци (Савићи), Пејчиндан. Савића има одсељених у Ниш.

Досељеници су:

-Меоњинци (Манићи и Цветковићи), Никољдан, су из Равног Дола, досељени у турско доба.

Сеоска преслава и заветина је Св. Марко, 25. априла.

Село има своје гробље.

На Селишту, са кога се село поместило на данашње место, налазе се „Стара Гробишта“.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

Порекло становништва несеља Црнче, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. 

Положај насеља и главне географске одлике.

Црнче се налази на заравњеном терену код сутока саставница (безимени токови од извора Гагоша и Големог кладенца, мештани их називају „поток“ или „поточић“) периодичног тока Бабице (лева притока Нишаве) и долинским странама њеног горњег тока, у подножју узвишења Облик (901 m), на северозападу, Огорелица (661 m), на западу, Дел (627 m), Бурина и Момин дел (512 m), на југу, 3 km југозападно од железничке пруге и магистралног пута Ниш–Димитровград. Лоцирано је 16,5 km северозападно од Беле Паланке (општински центар) и 32,5 km источно од Ниша. Физиономски се развија у висинској зони од 380 до 420 m.

Воде.

У атару се налазе извори Гагош, Големи кладенац, Габровац, Ћатин кладенац, Стојилков кладенац и Голубињак (два извора на коме се купају дивље свиње). Источно од села, на левој обали Нишаве, налазе се два извора топле воде – Горња Бањица (код постаје Радов дол) и Доња Бањица (код последњег тунела у Клисури). Источно од села, на десној обали Бабице, поред водопада, налази се извор Лековница који је по предању лековит. Према веровању мештана, који поштују његов култ и поред њега остављају новчиће („ко не остави новчић ослепеће“), лечи очне и кожне болести.

Земље и шуме.

Обрадиве површине налазе се на местима Бара, Бојчинац, Гагош, Дел, Залоза, Забел, Лојза, Крајиште, Ливађе, Огорелица, Ор’л, Падина, Пресека, Прече, Репак, Свети Тодор, Селиште и Смила падина.

Шуме обухватају Бојчинац, Бурину, Гагош, Жуту падину, Забел (сеоска шума), Момин дел, Престоље, Страну и Џоканов трап.

Утрина и пашњаци су на местима Крајиште, Облик, Стара гробишта и Џоканов кичер.

Виногради се налазе на местима Лојза, Селиште и Чука.

Тип села (Облик и физиономија).

Црнче је неправилног правоугаоног облика, издуженог у правцу северозапад–југоисток. Збијеног је физиономског типа. Просторно повезује 13 физиономских дела — „мала“, које представљају групе родовских кућа: Ћатинци, Симоновци, Ћифтини, Ћосини, Бојчовци, Парђини, Ђолини, Чадини, Цветковци, Чонгарци, Дејанови, Баћенџини и Дркалци.

Старине у селу.

На местима старих „латинских“ црквишта подигнута су два камена крста посвећена Св. Николи и Св. Тодору, поред кога су мештани налазили трагове „старог гробља“. За Селиште, где су пронађени остаци шљаке, као и „стари гробови, житељи везују античку рударску активност. На том месту се налазило и старо село до велике „чуме“ (куге) 1837/38. године, када је премештено на данашњу локацију.230 Из тог разлога се главни сеоски камени крст налази на Селишту.

Порекло становништва.

Староседелачке фамилије су:

-Ћифтинци (Миленковићи и Илићи, 11 кућа; славе Митровдан),

-Симоновци (Симоновићи, 7 кућа; славе Св. Ђорђа),

-Ћатинци (Петровићи, 3 куће; славе Св. Ђорђа),

-Парђини (Николићи и Пегровићи, 2 куће; славе Св. Ђорђа),

-Чонгарци (Савићи, 1 кућа; слави Пејчиндан),

-Дркалци (Николићи, Крстићи и Марковићи, 4 куће; славе Св. Ђорђа),

-Ђолини (Крстићи и Игњатовићи, 3 куће; славе Св. Ђорђа),

-Дејанови (Митровићи, 2 куће; славе Св. Ђорђа),

-Ћосини (Стојановићи и Јанковићи, 3 куће; слави Митровдан),

-Чађини (Стојановићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Баћенџини или Марковићи (Станковићи, 1 кућа; слави Св. Ђорђа) и:

-Бојчовци или Мишићи (Величковићи, 1 кућа; слави Св. Ђорђа).

Стариначке фамилије:

-Пурини (Ранђеловићи, славе Св. Ђорђа) и:

-Баз’ини (Видановићи и Ђорђевићи, славе Св. Ђорђа), поделци од Ћатинаца, су исељене.

Пореклом из Равног Дола су:

-Цветковци (Цветковићи, 1 кућа; слави Св. Николу) и:

-Манићи (славе Св. Николу), који су у периоду после Другог светског рата исељени.

Сеоска слава („литије“) и преслава је Св. Марко.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду је исељено (углавном у Ниш, али и друге градове – Бела Паланка, Зајечар) и „угашено“ (смрћу домаћина) 59 домаћинстава: 10 кућа фамилије:

-Ћифтинци, 6 кућа фамилије:

-Ћосини, по 5 кућа фамилија

-Симоновци, Чонгарци и Манићи, по 4 куће фамилија:

-Пурини и Баз*ини, по 3 кућа фамилије:

-Дркалци, Дејанови, Ђолини, Цветковци и Бојчовци (Мишићи), по 2 куће фамилија:

-Ћатинци и Баћенџини (Марковићи) и 1 кућа фамилије:

-Чађини.

Према попису становништва и станова 2011. године, у селу Црнче је било 38 напуштених (ненастањених) стамбених јединица.

Функције насеља.

Црнче припада ратарским сеоским насељима. У прошлости је сточарство било развијенија грана руралног привређивања од ратарства. На бази развијености основних функција припада примарним сеоским насељима. Од основних функција у селу се налази здравствена амбуланта и месна заједница.

Уређење насеља.

За потребе водоснабдевања изграђена је пре Друтог светског рата сеоска чесма, а мештани се данас снабдевају водом преко сеоског водовода (каптирани извори Гапош, Габровац и Ћатин кладенац) изграђеног 60–их година ХХ века.

Електричну енергију добија 1960, а асфалтни пут у периоду 1970–1975. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.