Порекло презимена, село Црнче (Бела Паланка)

1. маја 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Црнче, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.Село лежи на обема долинским странама сеоског потока Бабице, под доњим језерским подом Џокановог Кићера и Огорелице (618 м), на западу и Равне Орнице и Забела, на југу и истоку. Насеље је локализовано на месту где се, у Бабичкој Долини, састављају бочне долинице које до ерозионог проширења, просецају зараван над селом. Куће су згомилане око стецишта бочних саставница у поток Бабице, и то: долинице Залаза, усечене између Џокановог Кићера и Огорелице, периодске текућице Гагоша, који раздваја Равну Орницу и Огорелицу и суходолице Долине, која је одвојила Забел од Равне Орнице. У вишем делу Бабичког проширења уз западну страну Џокановог Кићера припета је Џонгарска Мала.

Воде.

Мештани се водом служе са сеоске чесме, бунара, пумпи и извора. У селу има четири бунара, дубоких од 4 до 16 метара; четири пумпе црпе изданску воду са дубине од 4 до 7 метара. Главни извори су: Големи Кладенац и Ћатин Кладенац.

Границе атара, земље и шуме.

Граница атара повучена је на местима: Нишава – са Долцем и Градиштем; Облик, Дел и Рожин Трап – са Острвицом; Стрчи Крак, Дедовац и Логор – са Равним Долом; Бојчинац, Бурина, Орл и Бара – са Лаништем.

Топографси називи за обрадиве површине су: Крајиште, Дел, Залоза, Гагош, Огорелица, Ливађе, Орл, Бојчинац, Забел, Бара, Пресека и Селиште. Утрина је на местима: Облик, Крајиште и Џоканов Кићер. Шуме обухватају: Џоканов Трап, Гагош, Прстоље, Жуту Падину, Страну, Ђурину, Момин Дел, Забел (сеоска шума) и Бојчинац.

Тип села.

Црнче је долинско насеље збијеног типа. Насељски крајеви су: Ћатина Мала, Ђолина Мала, Дркалска, Ћосина, Ћифтина, Чонгина и Партина Мала.

Старине у селу.

На мести Јаворје откопани су темељи „Латинске цркве“ Св. Николе. Под тим темељима подигнут је 1914. године оброк Св. Николе. Друго „Латинско црквиште“ Св. Тодора. Код црквице Св. Тодора наилази се на трагове неког старог гробља, у коме су нађене опеке („тугле“), гривне и костури.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ћифтинци (Миленковићи), Митровдан. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Божићевци (Митићи и Николићи), Св Ђорђе и Ђолинци (Симоновићи), Св. Ђорђе.

-Ћатинци (Петровићи и Ранђеловићи), Св.Ђорђе. Има их одсељених у Ниш.

-Парџини (Петровићи и Николићи), Пејчиндан (Св. Петка) и Џугарци (Савићи), Пејчиндан. Савића има одсељених у Ниш.

Досељеници су:

-Меоњинци (Манићи и Цветковићи), Никољдан, су из Равног Дола, досељени у турско доба.

Сеоска преслава и заветина је Св. Марко, 25. априла.

Село има своје гробље.

На Селишту, са кога се село поместило на данашње место, налазе се „Стара Гробишта“.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.