Становништво села Руме у првој половини XVIII века

21. април 2016.

коментара: 0

Centar-Stare-Rume,-sa-krstomАУТОР: Ђорђе Бошковић, виши кустос Музеја у Руми

Сажетак: Пре настанка вароши Нове Руме на овом простору је већ вековима уназад постојало село Рума. После преласка под власт Хаб-сбуршке монархије (после 1718.) започели су редовни пописи стано-вништва, имовине и прихода, у циљу убирања пореза на територији Срема. У овом раду је обрађено десетак, мање или више, комплетних пописа становништва села Руме из прве половине 18. века. Из њих се може закључити више о етничкој структури села, кретању становништва, имо-винском стању житеља села Руме и о најстаријим румским породицама

Кључне речи: село Рума, пописи становништва, XVIII век

Овај период румске прошлости дотакао је, на првих неколико страна, др Славко Гавриловић у књизи „Рума – трговиште у Срему 1718-1848.“. При томе је користио и сумарне податке из неколико пописа становништва (1720, 1722, 1736. и 1745.).

У овом раду цитирани су пописи из 1718, 1720, 1722, 1731, 1733, 1736, 1744-45.* и 1749. године. Уз њих, коришћени су подаци о Румљанима из 1702, 1724. и 1727. године. Грађа потиче из Државног архива Мађарске, Хрватског државног архива, Архива Војводине у Новом Саду и Историјског архива „Срем“ у Сремској Митровици. У једном случају (1736) преузети су подаци из књиге Душана Поповића, Срби у Срему до 1736/7. године.

Пописи су дати у изворном облику, док су ауторове напомене стављене у угласте заграде.

***

Рума се први пут помиње 1546. године у Сремском дефтеру као село у Митровачкој нахији. Судећи према именима житеља, село Рума је у турско доба било насељено искључиво српским становништвом.

После Карловачког мира (1699) Срем је подељен између Аустрије и Турске, линијом Митровица – Сланкамен. Рума је остала унутар турског дела Срема. Одмах по освајању, аустријске власти су започеле са утврђи-вањем чињеничног стања на новоосвојеним територијама. Тако је настао попис из 1702. године.

1702.

Румљани који су живели у Турској, а имали винограде на територији Аустрије, тј. села Борковци, Павловци, Јазак и Бешеновo[1]:

Цвеја Орловић Даниша Дедић Живан
Срђан Ћира Радул, друга особа
Илија Буновић Игњат Мирковић Тодор Грк
Радован Шијак Јовица Чибурџић поп Јован
поп Познан Станко Ву[ч]ковић Недељко, биро
Јагма, баба Субота, кнез Гикса, баба
Кузман Исак
Илија Радула

На основу овог непотпуног пописа, који је обухватао само оне житеље Руме који су имали винограде на територији Аустрије, можемо закључити да су у Руми, између осталих, живеле следеће породице: Орловић, Буновић, Шијак, Дедић, Мирковић, Чибурџић и Вучковић. Од ових, до данас су у Руми остале само породице Орловић, Буновић и Дедић. Недељко биров, који се помиње само са именом и звањем, можда је истоветан оном Недељку Јакобићу, такође бирову, из пописа 1722. године. Остали Румљани су наведени само са властитим именима, звањем (поп Познан и поп Јован и Субота, кнез), етничким обележјем (Тодор Грк) и старосном одредницом (Јагма и Гикса, бабе).

У покушају да идентификујемо оне само са властитим именима, позваћемо у помоћ први наредни попис становништва, обављен 1718. године. Упоређујући их, видимо да је 1718. године било три Срђана, три Суботе, два Живана и два Јована, док се остала властита имена (Јагма, Кузман, Познан, Илија, Исак…) из 1702. године овде не појављују. Можемо само претпоставити да је етничко име Грк из 1702. до 1718. године прешло у презиме Грчић.

1718.

У попису десетине од летине села која су се 1718. године налазила у турском делу Срема помињу се следећи становници Руме[2]:

Тодор Новаковић Петко Чибурџић Срђан Нешковић
Јосим Буновић Живан Вукадиновић Никола В[…..]
Цвеја Орловић Субота Прекосавац Милинко Прекосавац
Вук Радуло Веселин Јаковљевић Срђан М[…….]
Срђан Одоровчанин Субота Јузбашић Субота Јоцковић
Лаза Дедић Јован Грчић Живан Јовановић
Сима Чибурџић Недељко Јоцковић Тодор Јанић
Живко Столић Станко Вучковић Никола Ђукановић
Миладин [Степановић] Јован Вучковић
Милош Прекосавац Михат Мирковић

Овај попис, осим имена кућедомаћина, не доноси податке о њиховом имовном стању, већ само приходе од гајења житарица, изражене у форинтама и крајцарама. Према њему се може закључити да је Рума тада имала 28 домаћинстава. Већина старешина домаћинстава наведени су са именом и презименом, осим Миладина. Међутим, поређењем са следећим пописом из 1720. године може се претпоставити да је овај Миладин истоветан са Миладином Степановићем (1720). Два презимена (Никола и Срђан) било је немогуће идентификовати због оштећења документа.

У односу на претходни попис нестала је породица Шијак, а појавиле су се нове породице, које ће се у наредним деценијама и вековима укоренити у Руми. То су: Одоровчанин (Одровачки), Столић, Прекосавац, Вукадиновић, Јаковљевић, Нешковић, Јоцковић… Презиме Одоровчанин говори да је ова породица вероватно дошла са пустаре Одоровци, јужно од Руме, где се у средњем веку налазило истоимено село (Hwrdowcz[3]).

1720.

Према попису села у Митровачком провизорату 1720. године[4] у Руми су живеле следеће породице:

Тодор Новаковић, кнез Јосим Прекосавац Јован Грчић
Недељко [Јаковић], биров Никола Мирковић Веселин Јаковљевић
Трифун [Миличевић], ешкут Живан Бабо [Павловић] Срђан Дачић
Цвеја Орловић Субота Јузбашић Никола Ђукановић
Милинко Прекосавац Живан Јовановић Ђурица [Чибурџић]
Вук Радуло[вић] Станко Милош[евић] Лука [Прекосавац]
Лаза Дедић Срђан Нешковић Раниша
Миладин Степановић Сима Чибурџић Нешко Јованов[ић]
Станко Вучковић Мали [Милош] Прекосавац Станисав
Недељко Јоцковић Живан Вукадиновић Пејица [Јанковић]
Сима Буновић Тодор Јанић Илија
Стеван Вучковић Живко Столић Јосим [Буновић]
Петко Војиновић Мишко Дадовић

Попис из 1720. године доноси детаљније податке о становништву Руме. Из њега видимо да се за две године становништво Руме увећало за десет домаћинстава – на 38 породица. Чак девет домаћина наведено је само са именом, од којих смо већину успели да идентификујемо помоћу података из других пописа. Tројица породичних старешина наведени су са сеоским звањима – кнез, биров, и ешкут. Неке породице се у Руми јављају први пут, а поједине старе породице су се разгранале. Нове су: Миличевић, Милошевић (уколико Срђан М… из 1718. године не припада једној од те две породице), Павловић, Дадовић, Дачић и Јанковић. Од старих породица, Буновићи и Прекосавци су добили још по једно домаћинство.

Ожењених браће и синова у румским домаћинствима је било 21. Неожењених браће и синова – 29. Највише ожењених и неожењених браће и синова у домаћинству имао је Цвеја Орловић – по тројицу. Имовинско стање села је било следеће: коња – 49 (највише Миличевић и Дедић – по 3), волова – 64 (највише Орловић и Дачић – по 4), крава – 67 (највише Дачић – 8), јунади – 49, свиња – 108 (највише Орловић и Дачић – по 10), кошница – 380 (највише Јосим Прекосавац – 50, а Орловић, Радуло, Нешковић и Дачић – по 30), ораница – 159 јутара (највише Грчић – 10, Радуло – 9, Орловић и Дедић – по 8), ливада – 47 коса (Орловић, Прекосавац и Грчић – по 3), винограда – 74 мотике (Дедић, Нешковић и Дачић – по 5, Орловић, Радуло и Јоцковић – по 4). Према томе, најимућније су биле породице Орловић, Прекосавац, Дедић, Дачић, Радуло[вић]… У односу на остала места Митровачког провизората (укупно 19) Рума је по овим критеријумима била одмах иза Митровице. Нарочито се истицала узгојем свиња, пчеларством и виноградарством.

1722.

Према попису села Митровачког властелинства из 1722. године[5], Руму су насељавали:

Трифун Миличев[ић], кнез Срђан Ратковић Јован Вучковић
Тодор Новаковић Тодор Јанић Милутин Јоцковић
Лаза Дедић Ранисав Исаковић Јован Дадовић
Миладин Степановић Веселин Јаковљевић Јован Гајиновић
Јосим Буновић Ђурица Поповић Мишко Јоцковић
Станко Милошев[ић] Субота Јузбашић Живан Јовановић
Срђан Нешковић Живко Столић Гаја Јанић
Милош Прекосавац Срђан Дачић Михајло Чибурџић
Сима Чибурџић Милутин Трифун[овић] Пејица Јанковић, богаљ
Недељко Јоцковић Недељко Јаковић, биров Сава Ћурчић
Станко Вучковић Субота Прекосавац, врло стар Јелесије Лазић
Ђурађ Чибурџић Јован Јаковљевић Стојко Прекосавац
Живан Вукадиновић Лука Прекосавац Јован Грчић
Никола Мирковић Никола Динковић Станисав Мачванин
Цвеја Орловић Сима Буновић Марица, удовица
Живан Павловић Петко Војиновић Сибинка, удовица
Ранисав Гриновић Субота Радуловић Неда, удовица
Прока Орловић, богаљ Мишко Дадовић

За две године (од 1720.) дошло је до пораста за 15 домаћинстава и било их je укупно 53. Нове породице, које су дошле у Руму, су: Ратковић, Исаковић, Поповић, Трифуновић, Гајиновић, Мачванин и Лазић. Неке од њих су се у Руми кратко задржале, јер се не помињу у наредним пописима.

У овом попису се, поред звања (кнез и биров), наводе и неке личне особине (богаљ и веома стар), као и брачни статус (три удовице). Пошто се у наредним пописима више не јавља презиме Ђукановић, могуће је да је једна од три наведене удовице потицала из ове породице. Такође, од Радула из 1702. године, преко Вука Радула из 1718. и 1720. године, у овом попису се властито име Радул уобличило у презиме Радуловић.

Највише одраслих и ожењених браће и синова у домаћинству имао је Срђан Нешковић – тројицу. Међу богатијим становницима су били Лаза Дедић (10 крава и телади, 13 оваца и коза, 15 кошница пчела, 14 јутара ораница, 50 шљива…), Срђан Нешковић (7 крава и телади, 44 оваца и коза, 10 свиња, 30 кошница пчела, 15 јутара ораница, 30 шљива…), Цвеја Орловић, Срђан Дачић…

Рума је била друго по величини место у Митровачком провизорату (после Митровице). Њени становници су поседовали највише волова, крава и јунади, свиња, кошница, винограда и шљивика

1724.

У питању је списак опустелих сељачких сесија од последњег пописа до 1724. године.[6]

Из ове године постоји краћи попис оних Румљана који су своје поседе изгубили због смрти или расељaвања. Самим тим су брисани из наредних пописа старешина домаћинстава. Ту су:

– Прока Орловић, богаљ и сиромашан старац (помиње се и 1722.).

– Недељко Јаковић, сиромашан старац, чији је син побегао у Бач (помиње се 1720. и 1722. године, као биров).

– Субота Прекосавац, умро без наследника (помиње се и 1722, као веома стар).

– Никола Ђаковић*, умро, а иза себе оставио тешко болесног сина.

– Милутин Јускевић*, умро без наследника.

– Удовице: Марица, Сибинка и Неда, све три сиромашне. То су исте оне из претходног пописа.

1727.

Из ове године датира један сумарни попис насеља у Срему.[7]

У Руми је те године било 50 домаћинстава, у којима је живело и 31 ожењених и одраслих браће и синова. Од имовине, сва домаћинства су поседовала укупно 84 коња, 104 вола, 227 крава и јунади, 124 овце и козе, 164 свиње, 325 кошница, 432 ½ јутара ораница, 122 косá ливада, 86 ½, мотика винограда, 815 шљива и 26 7/24 сесија земље. Рума је имала и 2 воденице.

Описујући положај села, у попису се каже да је Рума смештена у долини између два брежуљка. На истоку се граничи са селом Јеленци, од којег је раздвојена Сухим долом, Љубинковом и Илинковом хумком. Лисичијом хумком је одвојена од села Краљевци. На југу лежи пустара Беговина, а као граница служи Кастарова хумка. На западу је село Вогањ, одвојено Кудошом. На северу је Илочка пустара Борковац, разграничена са Румом Марсилијевом линијом. Село Рума лежи мало повише осталих села смештених према Сави. Има 1.500 јутара ораница, две воденице, док шуме нема.

1731.

Попис царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда за 1731. годину.[8]

Недељко Јоцковић Станко Милошевић Радован Столић
Субота Нешковић Јован К[Г]ајиновић Субота Јоцковић
Живан Павловић Радосав Милошевић Стојко Милинковић
Станко Вучковић Мишко Јоцковић Станисав Мачванин
Миладин Степановић Јован Новаковић Станисав Грчић
Илија Орловић Живан Јовановић Живан Вукадиновић
Атанацко Дедић Јосим Војиновић [Буновић?] Пејица Јанковић
Петко Војиновић Никола Вукмировић Јовица Дадовић
Мишко Дадовић Пера Чибурџић Цвеја Ђукановић
Милош Прекогаћа Тодор Јанић Јосим Поповић
Сима Чибурџић Лазар Јоцковић Ранисав К[Г]ајиновић
Ђурађ Чибурџић Михат Вучковић Филип Јоцковић
Цвеја Орловић Која Јанић Јелесије Лазић
Михајло Чибурџић Лука Прекосавац Тома Грчић
Крста Радуловић Нешко Јаковљевић Живан Стојковић
Срђан Дачић Илија Ковач Милутин Миличевић
Никола Васиљевић Веселин Јаковљевић
Симеoн Вујиновић [Буновић?] Јован Грчић

У односу на 1727. годину број домаћинстава у селу Руми порастао је за два домаћинства – на 52. Поред већ познатих одраније, појављују се нова презимена: Васиљевић, Вукмировић, Ковач, Милинковић, Стојковић. Презиме Ђукановић (из 1720. године) јавља се поново. Нема више породица Гриновић, Динковић, Јаковић, Трифуновић и Ратковић.

Наведени Милош Прекогаћа је највероватније Милош Прекосавац из претходних и наредних пописа, јер се презиме Прекогаћа у Руми не помиње ни у ранијим, нити у каснијим пописима.

Такође, могуће је да су два Војиновића (Симеон и Јосим) у ствари Буновићи, пошто се само Петко Војиновић помиње и раније, а овде нема ове двојице Буновића, који се помињу у претходним пописима. Такође, двојица Буновића и Петко Војиновић, јављају се и 1737. године.

1733.

Према следећем попису царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда за 1733. годину[9], у Руми су живела следећа домаћинства:

Субота Нешковић Михат Вучковић Милош Прекосавац
Ранисав К[Г]ајиновић Остоја Јанковић Филип Јоцковић
Веселин Јаковљевић Субота Дедић Станко Милошевић
Ђурађ Чибурџић Антоније Ђукановић Живан Јовановић
Нешко Јаковљевић Радован Столић Никола Вукмировић
Јован К[Г]ајиновић Живан Павловић Миладин Степановић
Јован Грчић Станисав Мачванин Стојко Прекосавац
Мишко Дадовић Симон Буновић Тома Милинковић
Субота Чибурџић Лука Прекосавац Илија Орловић
Крста Радулов[ић] Михајло Чибурџић Јосим Поповић
Јован Дачић Јовица Дадовић Живан Вукадиновић
Тодор Буновић Живан Стојковић Мишко Орловић
Радосав Милошевић Станко Вучковић Никола Васиљевић
Живан Јанић Пера Чибурџић Милутин Милош[евић]
Јован Новаковић Петко Војиновић Јелесије Лазић
Лазар Јоцковић Мишко Јоцковић Која Јанић
Тома Грчић Субота Јоцковић Недељко Јоцковић

У поређењу са претходним пописом становништва, нема нових презимена, а од раније поменутих нема ни презимена Ковач, тако да је број домаћинстава у селу Руми износио 51. Највише домаћинстава имала је породица Јоцковић – 5.

1736.

Ради се о урбарском попису који је публикован у књизи Душана Поповића, Срби у Срему до 1736/7.[10]

Недељко Јоерковић*, кнез Субота Чибурџић Станко Вучковић
Мишко Дадовић Филип Јоцковић Срђан Дачић
Никола Грујић Остоја Јанковић Живан Јовић*, слепац
Веселин Јаковљевић Цвеја Јоцковић Петар Топалац
Радинко Нешковић Тодор Буновић Митар, слепац
Лука Прекосавацки Мишко Јоцковић Коста Милић
Никола Вукмировић Јован Станисављевић Јосим Поповић, цркв. помоћник
Вуја Ђурђевић Антон Ђукановић Мара, удовица
Јован Дедић Радован Стојић* Кумрија, удовица
Стојан Младеновић Нешко Јаковљевић Мара Којина*, удовица
Сима Буновић Радосав Белић Тома Милинковић
Милинко Јоцковић Петко Војиновић Михатовић
Крста Радулов[ић] Петар Дадовић Милосав Поповић, свештеник
Станко Милош Живан Павловић Мишко Орловић, свештеник
Пера Чибурџић Недељко Јовановић
Јован Грчић Прока Вуловић, старац

Број домаћинстава је опао на 46. Нема презимена К[Г]ајиновић (мада се оно поново јавља у попису из 1744.), Новаковић, Мачванин, Стојковић, Степановић, Вукадиновић, Васиљевић и Лазић. Такође, неке старе породице су изгубиле понеко домаћинство. Тако је у претходном попису било четири домаћинства Чибурџићa, а сада само два. Прекосавци су изгубили два домаћинства, те се 1736. године помиње само једна породица са овим презименом. По једно домаћинство изгубиле су и породице Грчић, Јоцковић, Орловић и Вучковић. Ипак, могуће је да су се нека од ових презимена односила на две удовице (Мара и Кумрија) и на Митра слепца, за које се не зна којој су породици припадали. Исто тако, можда се иза презимена Михатовић крије Михат Вучковић из 1733. године, кога нема о овом попису.

У међувремену, у Руму се населило девет нових породица: Грујић, Ђурђевић, Младеновић, Станисављевић, Белић, Вуловић, Топалац, Милић и можда Михатовић.

Поред властитих имена (осим Михатовић), овај попис констатује и понека звања, личне особине и брачни статус. Тако је Недељко Јоцковић (у попису Јерковић), пописан као кнез села Руме, Прока Вуловић, као старац, Живан Јанић (у попису Јовић) и Митар, као слепи људи, Јосим Поповић, са звањем црквеног помоћника, Милосав Поповић и Мишко Орловић, као свештеници, а Мара, Кумрија и Мара Којина, као удовице.

1744.

Попис царске десетине од летине на Митровачком властелинству грофа Колореда од 16. августа 1744. године.[11]

Михајло Чибурџић Вуја Ђурђевић Петар Дадовић
Пантелија Орловић Живан Павловић Живан Чибурчић
Филип Прекосавац Ненад Столић Максим Буновић
Тодор Веселиновић Мишко Орловић Мојсеј Јоцковић
Мишко Дадовић Стојан Младеновић Живан Станков
Радинко Нешковић Арсеније Буновић Јовица Дедић
Милинко Јаковљевић Ђурађ Јовановић Љубинко Нешковић
Моја Грчић Младен Чибурџић поп Гаврило Јовановић
Рашко Игњатовић Јован Јанковић поп Стеван Орловић
Живко Јанић Јеша Петковић кнез Јосим Поповић
Субота Дачић Живан Стојков ешкут Радосав Радомировић
Тома Милинковић Максим Радовић чордар Јанко Нешковић
Милисав Поповић Јован Николин вармеђа Срета Гаиновић
Никола Грујичић Крста Радолев[ић] биров Сбријан [?] Салић
Јован Димитров[ић] Јован Станисављевић
Васа Јоцковић Коста Милић

После осам година од претходног пописа, број домаћинстава је остао исти као и 1736. године – 46. У међувремену, у Руму се се доселиле нове породице: Веселиновић, Димитров, Петковић, Стојков, Радовић, Николин, Станков (можда је то син Станка Милошевог из 1733.), Радомировић и Салић, док се поново јавља старо презиме Гаиновић, којег није било у претходном попису. Никола Грујић, из 1733, сада је пописан као Никола Грујичић.

Нема више презимена: Вукмировић, Белић, Војиновић, Вуловић, Ми-хатовић и Топалац.

На крају пописа наведене су старешине домаћинстава, заједно са њиховим звањима у локалној власти. Међу њима су два попа, кнез, ешкут, чордар, вармеђа и биров.

1745.

Попис царске десетине од кукуруза на Митровачком властелинству грофа Колореда од 5. агуста 1745. године.[12]

Михајло Чибурџић Вуја Ђурђевић Максим Буновић
Пантелија Орловић Живан Павловић Мојсеј Јоцковић
Филип Прекосавац Ненад Столић Живан Станко[в]
Тодор Веселиновић Мишко Орловић Јовица Дедић
Мишко Дадовић Стојан Младеновић Љубинко Нешковић
Радинко Нешковић Арсеније Буновић Јосим Поповић
Милинко Јаковљевић Ђурађ Јовановић Радосав Радомировић
Моја Грчић Јеша Петковић поп Гаврило Јовановић
Рашко Игњатовић Живан Стојков поп Стеван Орловић
Живко Јанић Максим Радовић кнез Младен Чибурџић
Субота Дачић Јован Николин ешкут Јован Димитровић
Тома Милинковић Крста Радулов[ић] чордар Јанко Нешковић
Милисав Поповић Јован Станисављевић вармеђа Јевта Ћирић
Никола Грујичић Коста Милић биров Марко Свирац
Јован Димитров Петар Дадовић
Васа Јоцковић Живан Чибурчић

Село Рума је и даље имало 46 домаћинстава, са скоро истим кућедомаћинима. У односу на попис из претходне године, дошло је до промене на положајима кнеза, ешкута, вармеђе и бирова. Док су на положаје кнеза и ешкута дошла друга двојица, од раније житељи села Рума, вармеђу Гаиновића и бирова Салића, замењују Јевта Ћирић и Марко Свирац. Гаиновића и Салића више нема у Руми, а породице Ћирић и Свирац су уједно и нови становници Руме, у односу на претходни попис.

Попис Митровачког властелинства* 1749. године.[13]

Живко Јанић Аврам Јовичин Стојан Младеновић
Миладин Чибурџић Јован Дадовић Јован Димитров
Радован Орловић Милинко Јаковљевић Пантелија Орловић
Филип Прекосавац Моја Грчић Марија Буновић
Живан Проловић [Орловић] Милосав Поповић Моја Грчићева
Крста Радулов[ић] Ђура Јовановић Јосим Поповић
Тома Прекосавац Рашко Михатов Јован Николић
Тодор Јаковљевић Ненад Столић Димитар Петков[ић]
Вуја Ђурђевић Субота Дачић Јосим Јоцковић
Пантелија Грујичић Бранко Одровачки Михајло Прекосавац
Арсеније Буновић Јовица Дедић Михајло Чибурџић
Јован Брицин Живан Стојић Никола Станисављевић
Радосав Милошевић Субота Милић Петар Јоцковић
Живан Чибурџић Јован Новаковић Јован Јанић

У време пописа из 1749. године, већ је била установљена варош и трговиште Нова Рума, насељена претежно Немцима. Напоредо са њом, још увек је постојало и село Рума. Те године село Рума је имало 42 домаћин-ства.

После 1745. године у село Рума населиле су се породице Брицин, Милошевић, Јовичин, Михатов, Одровачки, Стојић и Новаковић.

У односу на претходни попис нема више породица: Веселиновић, Игњатовић, Павловић, Стојков, Радовић, Станков, Нешковић (било их је три породице 1745), Ћирић и Свирац. Последња двојица су вероватно службом дошла у Руму и после ње је напустили.

Живан Проловић је вероватно домаћин једне од породице Орловић, којих је и у попису 1745. године било три. Јован Николин, из 1745, овде је Јован Николић, док је Јеша Петковић, из 1745. године, из исте породице као и Димитар Петков у 1749. години.

Како је већ речено, поред села Руме постојала је и варош Рума, у коју се се, уз више немачких, 1747. године населиле и 23 српске породице, међу којима су и по један абаџија, чизмар и обућар.

Досељени у Нову Руму 1747.[14]

Милинко Вуковић Петар Радованов Секула Малешевић
Јеротије Јаковљевић Стојко Милутиновић Никола Миланков
Андрија Јовановић Пеја Видаков Кузман, чизмаџија
Теодор Ми[л]инковић Стоја Дошковић Јован Бугаровић
Јанко Ивановић Јован Малетић Стојко Поповић
Филип Раданић Гаврило, абаџија Панко Ђуричић
Пана Кузмановић Петар Кошутић Јован Ђурђевић
Стеван Добросављев[ић] Петар, обућар

***

Село Рума, насељено искључиво српским становништвом, опстало је напоредо са варошицом Новом Румом до 1776. године. Тада је село, смештено на обронцима Борковачког потока, расељено. Његови становници су укључени у Нову Руму и то углавном у две новостворене улице – Иришку и Орловићеву. У наредним деценијама наставља се колонизација Руме становништвом разних националности. Међу њима је било највише Немаца, који су све до Другог светског рата чинили већину румског становништва. Ипак, део Руме, лоциран око цркве Свети Никола, у народу се дуго времена називао Стара Рума, а његови житељи (Срби), сматрани су староседеоцима града.

Summary

Inhabitants of the Ruma village

in the first half of the XVIII century

Ruma is mentioned for the first time in Srem Defter in 1546 as the village in the Mitrovica Nahia. Until 1718, the Ruma village was part of the Ottoman Empire when it entered the Habsburg Monarchy upon the Pozarevac Treaty. The new government immediately started registering the inhabitants, property and incomes with the goal of taxation. This paper deals with around ten, less or more, complete registers of inhabitamts of the Ruma village in the first half of the 18th century. The registers cited are from the 1718, 1720, 1722, 1731, 1733, 1736,1744-1745 and 1749, including the data from 1702, 1724 and 1727. These registers testify about the ethnical structure of the village, moving of inhabitants, property of the inhabitants of the Ruma village as well as about the oldest Ruma families. As far as the national structure of the Ruma village is concerned, it was completely Serbian in that period.

 

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

* За пописе из 1731, 1733. и 1744-45. године дугујемо захвалност Душку Лупуровићу из Бешке.

[1] Tade Smičiklas, Dvijestagodišnjica oslobođenja Slavonije, II, Zagreb 1981, 306, 307

[2] Архив Војводине у Новом Саду, Збирка ксероснимака из фондова Хрватског државног архива у Загребу.

[3] Csánki Dezsö, A Magyarország történelmi földrajza a Honyádiak korában II, Budapest 1894, 246

[4] Хрватски државни архив у Загребу, Urbaria et conscriptiones, fasc. 132. No 14 и No 25

[5] Исто, fasc. 132. No 17 и No 23

[6] Исто, fasc. 132, No 18

* Могуће је да се овде ради о Николи Динковићу, из пописа 1722. године, јер се у наредним годинама не помињу ни Ђаковићи, ни Динковићи

* Можда се ради о Милутину Јоцковићу, из пописа 1722. године, који се не помиње у наредним пописима.

[7] Исто, fasc. 135, No 34

[8] Исто, Scla. C. Xmas (Пописи десетине у Славонији), fasc. 4, No 33

[9] Исто, fasc. 4, No 63

[10] Душан Поповић, Срби у Срему до 1736/7, Београд 1950, 178

* треба Јоцковић

* треба Јанић

* треба Столић

* вероватно Јанић из 1731. године

[11] Хрватски државни архив у Загребу, Scla. C. Xmas (Пописи десетине у Славонији), fasc. 7, No 38

[12] Исто, fasc. 7, No 77

* Митровачко властелинство је 1745. године прешло у руке породице Пејачевић, када га је Марко III барон Пејачевић откупио од грофа Колореда. Такође, центар властелинства је премештен из Митровице, која је припала новоуспо-стављеној Војној граници, у Нову Руму, коју је 1746. године, почео да гради Марко Пејачевић.

[13] Хрватски државни архив у Загребу, Urbaria et conscriptiones, fasc. 73. No 10

[14] Исто

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.