Порекло презимена, село Горњи Рињ (Бела Паланка)

4. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Рињ, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи у подножју Ковине (1121 м), под венцем Рињсске Планине: Оно је на споју двеју крашких долина, на месту где у долину Маркове Падине, која полази од Страже, улази долиница Брестове Баре. Између Рињсских Планина, које се уздижу изнад села на северу, и Дренове Главе, која затвара долину на западу, Маркова Падина се лактасто наставаља у долину Улице. Ка истоку и југоистоку Маркову Падину наткриљује крашка зараван и узвисина Кледњег (Клани) Дола на рињској, у овом делу, разривеној површи.

Воде.

Насеље се водом снабдева са чесама и бунара. У селу има две чесме и једна изнад насеља на месту Радивојевац. У Горњем Рињу има бунара дубоких 5-7 метара и четири око насеља за појење стоке. Главни извори у атару, са којих се становништво служи водом за пиће а напаја се и стока, су: Коњи Кладенац и Бачевац.

Граница атара, земље и шуме.

Граница атара на северу повучена је од Зеленог врха (1334 м) до приседње – са сврљишким селом Лозан. На Голој Вртачи међа је са сврљишким селом Периш а са селом Козјом, атар је од Голе Вртаче омеђен преко Ненине Воде, Средњег Врха и Големе Стране – до Клани Дола. Преко крашке површи Клани Дола, на североистоку, тромеђе Горњег Риња, Доњег Риња и Козје, граница окреће на исток до Оранског Врха. На западу, од Бачевца она се протеже на Орјенчић (рудина), Ливађе, Дуги Њивицу, Чачину Вртачу, Вучов Ћићер – тромеђу Вран Дола, Крупца и Горњег Риња, и Лалину Падину до Зеленог Врха.

Топографска имена за обрадиве површине су: Маркова Падина, Чуће, Лазарева Бара, Старе Појате, Подкрушевица и Улице. Планинске ливаде су на местима: Старе Појате, Подбунарица, Лешје, Подвртаче, Брестова Бара и Голема Падина. Потеси под шумама називају се: Дрнова Глава, Бунавица, Глог, Крушевица и Изаковина. Утрина обухвата: Рињску Рудину, Шасу, Планиницу, Крушевицу, Ковину (маторина) и Орански Врх.

Тип села.

Горњи Рињ је планинско разређено насеље. У селу се разликуу шест крајева; они припадају појединим породичним заједницама: Средсело чини Лалекавска Мала. Од ње уз долину Маркове Падине ка југу настају: Суљинска Мала, Мазинска Мала, Ботовелска Мала и две куће „Мазинци“ на улазу у село, на десној страни пута. На ушћу Брестове Баре у Маркову Падину лежи Мељавска Мала са 4 куће. Од Средсела (Лалекавска Мала), наставља се према Улици Ћераничовска Мала са 19 кућа. Изнад Улице, на падини Дренове Главе, налази се Огорелска Мала.

Старине у селу.

На месту Церачкој Падини има остатака од турске куле-царинарнице изграђене на некадашњој (до 1877. г) српско-турској граници. Друга кула-стражара била је на ранијем граничном месту званом „Иза Крушевице“.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ћераничови (Марковићи, Огњановићи, Николићи, Јовановићи и Спасићи), Аранђеловдан. Марковићи броје 4 појасева: Пенча (87 година), Ћира, Марко и Стеван. Има их одсељених у Белу Паланку 1946. године.

-Суљаци (Ђорђевићи, Станчићи, Ранђеловићи, Маринковићи, Живковићи и Раденковићи), Аранђеловдан. Ранђеловићи броје 4 појасева: Владимир-40 година, Пенча, Мита и Ранђел. Станчићи су од Голуба посињеног од Станче, који није имао мушке деце: Величко – 40 година, Гога, Мина, Голуб и Станча. Живковићи су од Пауна из Доњег Риња, који се призетио 1910. године. Ђорђевића има одсељених као колониста у Оџацима у Бачкој, од 1946. године.

-Огорелци (Цветковићи и Јанковићи), Аранђеловдан. Род броји 4 појасева: Јанковићи: Никола-51 година, Манојло, Илија и Јанко.

-Лалекавци (Цветковићи), Мратиндан. Има их одсељених у Белу Паланку – 1910. и 1946. године.

-Готовелци (Милошевићи), Никољдан. Милан-70 година, Јеремија, Милош и Стојан. Стојан се био призетио и селу Извору и добио сина Милоша са којим се касније вратио у Горњи Рињ. Има их одсељених у Нишу и Банату.

Досељеници су:

-Мазнинци (Ђорђевићи), Алимпијевдан су из Бозовика. Броје 4 појасева: Димитрије-50 година, Стојанча, Величко и Ђорго. Ђорго се доселио као пастир у род Лалекавци. Од њих је добио половину имања и кћер за жену, па основао посебну породицу.

Село има своје гробље.

Сеоска преслава је Св. Јован, а заветина Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.