Порекло презимена, село Вргудинац (Бела Паланка)

3. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Вргудинац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село лежи на обема долинским странама речице Потока, односно Златарице, леве саставнице Потока – између доњег језерског пода званог Дела (420 метра) и његовог еквивалента, издвојеног Потоком, Црквене Корије. На југу, изнад села, са крајњег изданка потковичастог гребена Суве Планине, уздиже се Богов Врх, висок 980 метара. Одатле ка селу, спушта се долиница периодског тока Вратанца, која раздваја Здравчи Камен – на истоку и Јечмиште – на западу. Осим долинског Вргудинац има и два ивична краја, локализована на северним, блажим и ступњевитим, странама поменутих подова. Западни ивични крај, на северу окренутој страни Дела, управљен у правцу пружања котлине, попречно на долину Потока. Тај крај чини махала Брестовац. Источни, под Црквеном Коријом, у нешто измењеном претежно дијагоналном правцу, у односу на долину Потока, чини махала Блато. Лежећи тако, у долини Потока и на излазу из долине на северним странама најнижих језерских подова, насеље заузима осим подневачке долине, на насељеном пространству усечене у растресите неогене наслаге и најниже падине побрђа јужне, Сувопланинске, стране котлине, на којој су смештени ивични крајеви управљени упоредничким смером.

Воде.

Насеље се снабдева водом са извора, бунара и чесама. Извори, са којих се село служи водом су: Врело (Вргитиначко Врело), Кладенац, од кога постаје десна саставница речице Потока. Извори по „пољу“ су: Стража, Јоцина Бара, Оревац, Јасеновик и Лескова Вода. Село има 4 чесме. У Школску Чесму спроведена је вода са удаљеног извора Корубе. Бунари у дворовима кућа дубоки су 12-15 метара.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Стража, Маркова Орница и Дубока Падина – са Новим Селом; Лескова Вода – са Тамњаницом; Оревац – са Глоговцем; Златарица и Јасеновик – са Шпајом; међа са Моклиштем је на Нишави.

Топографска имена за обрадиве површине су: Делнице, Јеловица, Старо Село, Врело, Слатина, Ранчица, Голема Њива, Јасеновик и Бељина Падина. Шуме обухватају: Јоцину Бару,  Лескову Воду и Оревац. Утрина је на: Боговом Врху, Големом Бучју, Средњим Бучју и Мановском Риду. Низинске алувијалне ливаде око Нишаве су у потесу Белановац; планинске ливаде су на Лесковој Води.

Тип села.

Вргудинац је село збијеног типа са разређеним кућама у долинским крајевима. У насељу се разликују пет махала: Чуранци, Горња Мала, Брестовац, Блато и Средсело.

Старине у селу.

На месту Јасеновик нађени су бројни остаци римске материјалне културе: опеке („тугла“), керамичко посуђе, земљане водоводне цеви, новац („костадинке“) и друго.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Чуранци и Николинци (Крстићи), Митровдан. Род броји 4 појасева: Цветко, Велко, Крста и Ђорго. Чуранаца има одсељених у Белој Паланци.

-Буздунци (Ђорђевићи), Св. Ђорђе. Род броји 4 појасева: Милан, Јеремија, Ђорђија и Миша. Има их одсељених у Београд.

-Церовинци (Цветковићи), Св.Ђорђе.

-Пејинци (Пејићи), Св. Петка.

Досељеници су:

-Веселиновци, Св. Ђорђе, су досељени из околине Призрена пре 150 година. Род чине:

-Веселиновци-Мутавџије (Веселиновићи), Ћосинци (Игићи) и Стамболијини (Спасићи и Николићи). Од Николића је једна кућа у Белој Паланци, где се доселила као чифчијска на негдашњем спахилуку. Веселиновићи знају 6 појаса: Стојан, Јован, Живко, Веселин, Живко и Недељко. У Пејчиће-Катинце усињени су Станко и Панајот из Ореовца, од  њих су:

-Митићи. Веселиноваца има одсељењних у Белу Паланку око 1920. године, Нишку Бању, Црвену Реку, Беогард и Нови Сад.

-Проданци или Савинци (Николићи, Митровићи, Јовановићи и Мишићи), Аранђеловдан, су из околине Тетова. Митровића има одсељених у Белу Паланку.

-Борићинци (Митићи), Св. Ђорђе, су из Црвене Јабуке. Род броји 6-7 појасева.

-Велковци (Вељковићи, Крстићи и Станковићи), Никољдан, су из Лопашнице код Пирота. Род броји 6-7 појасева. Станковић је посинак (приводњак) из Космовца.

-Тричковци (Живковићи, Младеновићи и Митровићи), Аранђеловдан, су из Горчинаца. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Радославци (Јовановићи), Јовањдан, су из Букуровца, досељени после 1877. године.

-Машићи, Св. Василије, су из Мокре: Старином су из Славиња у Високу. Они су Цигани-Роми, ковачи.

Село има своје посебно гробље.

Сеоска и црквена слава је Св. Богородица. Заветина је Спасовдан, када се обављају литије око Крста (оброка) подигнут 1835. године на Старом Селу, одакле је Крст пренет у данашње насеље.

Сеоска црква је саграђена 1905. године.

ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.