Порекло презимена, село Глоговац (Бела Паланка)

3. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Глоговац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Археолошко налазиште Поље, село Глоговац
Археолошко налазиште Поље, село Глоговац

Географско топографске прилике.

Село лежи у пространом долинском проширењу Топоничке Реке, на месту где она, са запада, прима ток који постаје од извора Преод. Са истока, наспрам долини Преода, у проширење улази поток Чачин Дол. На стецишту тих бочних долина створена је дубодолина широка око два километра, а дуга, почев од топоничког моста до краја села, око километар и по. Глоговачку дубодолину на југу затварају падине Стране и Страња а на западу Бобишта, Дела и Падине. По дну дубодолине и њеним благо нагнутим странама, село је разасуто у више гомила од неколико кућа.

Воде.

Мештани се служе водом са бунара, пумпи и извора. Бунари, којих има 16, су дубоки од 4 до 21 метар. У току лета пресуше 4 бунара. Пумпе, којих има 6, користе изданску воду са дубине од 6 до 9 метара. У насељу је извор Цацин Кладенац. Стални извори у атару су: Преод, Вален, Леска, Стрчија, Бара, Дујин Кладенац, Пејчин Дол и Боцина Страна. Вода из Топоничке Реке, која пресушује, разводи се по баштама и на њој се стока напаја.

Границе атара, земље и шуме.

Границе сеоског атара повучене су на местима: Страње, Лице, Мовац и Чућер – са Шпајом; Стубол и Преод – са Вргудијнцем; Друм и Река  – са Топоницом; Драгуша, Јавишина Падина, Селиште, Рудиње и Китићева Падина – са Ветом; Китићева Падина, Дренак, Качункова Ливада, Скоћин Сад, Бојина Ливада, Ђурина Ливада, Мировица, Боцина Страна, Пејин Дел и Река – са Тамњаницом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Поље, Вален, Мовац, Страње, Падина, Рудиње, Дуб, Дел, Голема Њива, Мајкина Падина, Мировица, Лука, Бобиште и Просиште. Утрина је на Бобишту. Шуме обухватају: Страње, Лице, Чукар, Страну, Друм, Јавишину Падину и Крушје.

Тип села.

Глоговац је насеље разбијеног типа. Најразвијенији сеоски крај је махала Село, топографски локализована за ушће поточића Преода у Топоничку Реку. Ту је сеоска задруга и задружни дом, изграђен 1949. године. Око Села, као насељеног средишта, лучно су разасуте махале: Река, Палилула и Чачин Поток. Махале су удаљене од „Села“ од 150 до 550 метара.

Старине у селу.

Године 1916. „откопано“ је црквиште Св. Тројице. Ту је подигнут оброк („спомен“). Ово црквиште становништво назива и „Латинска црква“. На месту Селиште, где је била спахијске кула у Глоговачком чифлуку, налази се оброк Св. Ђорђа, сеоске заветине, подигнут 1865. године; у оброку су урезана имена утемељивача. До тог камена је један млађи дрвени оброк из 1882. године, такође са именима утемељивача.

На месту Попов Хан, које је припадало ватанском атару, било је, данас расељено, истоимено насеље познато по томе, што је у њему било насељено 50 черкеских кућа („на горњи спрат“) у којој је, до расељавања, становао Драгутин Љубисављевић из Глоговца. Како је Попов Хан „пролазно место за Вету у Глоговац“, ту је Спаса отворио и друмску механу; „при водениици направио ‘ан“. Око хана су данас насељене три ромске фамилије Демира Дурмишевића, ковача.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ширијанци (Ранђеловићи), Никољдан;

-Китановци (Игњатовићи и Митровићи), Аранђеловдан, су непознатог порекла. Има их одсељених у Гроцку.

Досељеници су:

-Дујинци (Петровићи, Николићи), Аранђеловдан, су из Битоља.

-Павловци, Вилиповци, Пешинци, Станковци и Величковићи, Никољдан и Јовањдан, су из Битоља. Преци Павловаца и Јанчинаца су „били у бекству“, па их је „довео Турчин“. Павловци и Вилиповци:

-Јовановићи, Крстићи, Ћирковићи, Филиповићи, Никољдан; Пешинци и Станковци:

-Станковићи, Живковићи и Златковићи, Јовањдан и Величковићи, Јовањдан. Славу, Св. Николу, променио је Пеша, од кога су Пешинци, јер им је изгорела кућа на Св. Николу. Пешинаца има одсељених у Београд, а Павловаца-Јовановића у Белу Паланку.

-Јанчинци (Ћирковићи и Николићи), Никољдан, су из Самокова у Бугарској. Заједно са Павловцима насељени су у Глоговачком чифлуку. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Вујинци (Младеновићи), Аранђеловдан,  су досељени из Студене у турско доба.

-Аранђеловићи, Аранђеловдан, су из Дивљане.

-Марковци (Николићи), Св. Врачи, су из Долца у турско доба. Има их одсељених у Вргудинац и у Ковину.

-Рашинци (Пејчићи), Никољдан, су из Вете.

-Јоцићи, Св. Врачи, су из Космовца одакле су дошли у турско доба.

-Ђоринци (Ђорђевићи), Алимпијевдан, су из Космовца.

-Миленковићи, Митровдан, не знају за своје порекло.

Село има свој гробље.

Сеоска преслава је Илиндан. Тог дана село спрема „колач“ и одржи „молитву“. Заветина је Ђурђевдан; тада се носе литије. Како Вета и Глоговац имају исту заветину, то од 1942. године Вета светкује други дан Ђурђевдана а први Глоговац. Од 1896. године празнује се Крстовдан „за стоку и здравље људи“.

 

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.