Порекло презимена, село Врандол (Бела Паланка)

3. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Врандол, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Врандол, фото Бане Денчић (Panoramio)
Врандол, фото Бане Денчић (Panoramio)

Географско топографске прилике.

Доњи насељени крајеви леже на десној Нишавиној тераси Игришта високој 315 до 317 метара. Највише кућа вишег краја села, које допиру до 360 метара, локализоване су линијом додира неогеног побрђа и последњих кречњачких падина рињске површи које се спуштају до висине од 380 метара под доњим, местимично очуваним, језерским подом Калаверског камена. На тим облицима рељефа несеље има и међу-долински положај, јер је уметнуто између долина: Падине не истоку и Вртопа на западу.

Воде.

Мештани Вран Дола служе се водом из бунара, чесме Врбљанац и извора. Бунари, којих има 12 дубоки су од 15 до 20 метара, јако сушних лета пресушују. Главни извори у атару су: Раздоње, Куршумлија и Климент,

Границе сеоског атара, земље и шуме.

Границе сеоског атара повучене су на местима: Нишава, Иждеглава, Крупачки Шумак, Нерезина, Врбица, Страна, Гркович, Мртвина – са Крупцем; Барица, Бучје, Планиница, Грбино Браниште, Врли Кичер, Дуга Њива, Старе Појате, Јасење, Ливађе и Ошња Глава – са Горњим Рињем; Ошња Глава, Илијина Њивица, Кобилице, Воденац, Лаз, Дтачинац, Туричина Падина, Тричиште и Нишава – са Дражевом; Нишава, Шупљи Камен и жел. Сигнал – са Шпајом; Воденица и Нишава до Топоничке Реке – Са Црвеном Реком; Широко Поље, Прелаз на железничкој прузи, Мездараја и Нишава – Црвеним Брегом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Село, Раздоље, Лазарева Бара, Врбљанац, Граничка, Доња Лука, Плижница, Калиње, Дрење, Маленица, Вртоп, Врх, Дрочинац, Лаз, Нерезина, Голо Брдо, Пањажје,  Старо Село и Горње Поље. Утрина је на местима: Калеварски Камен, Крајишта, Планиница, Раскрсје, Габар, Дубје, Косматовац. Шуме обухватају: Мртвину, Горње Ливађе, Црнчев Дол, Било, Раскрсје, Барицу и Шуме.

Тип села.

Врандол је село збијено село са нешто разређеним крајевима. По прекорима родова који их настањају разликују се 14 махала: Кушљинци, Најдинци, Ћурдина Мала, Жиканска, Џараковска, Пешинска, Крстинска, Златаничка, Јармичка, Бојдина, Тричковска, Илинска, Кодинска и Тулинска Мала.

Старине у селу.

На месту Градац, где се налазило насеље на ранијем положају у Старом Селу, наилази се на остатке римске материјалне културе. У становништву постоји представа да ти остаци потичу од неке „латинске“ насеобине. Године 1916. „на летњег Св. Арханђела“ откопано је црквиште“ посвећено Св.Ђорђу. Због тога насеље је отпочело прослављати и Св. Ђорђа и Св. Арханђела. Друго откривено црквиште, које се налази на месту Климента, становништво је посветило Св. Арханђелу.

На месту Старо Гробиште, где је било гробље насеља у Старом Селу, на месту Врх, подигнут је оброк Крст, који се „овија“ о Ђурђевдану.

У атару постоји Русалиско Грбоље не месту неког старог непознатог гробља.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Кушљинци (Ђорђевићи, Соколовићи, Константиновићи и Цветковићи), Аранђеловдан.

-Јармичовци (Цветковићи, Голубовићи и Јовановићи), Св.Ђорђе.

-Бајдинци (Павловићи и Тодоровићи) и Нећинци (Војиновићи и Маринковићи), Никољдан.

-Најдинци (Митићи), Јовањдан.

Непознатог порекла су:

-Џеракови (Ђорђевићи), Аранђеловдан.

-Парашункови (Антићи), Аранђеловдан.

Досељеници су:

-Пешинци (Богдановићи, Јовановићи и Живковићи), Аранђелован, су из Знепоља.

-Кодинци (Тодоровићи, Филиповићи и Јовановићи) Св. Ђорђе, су из Знепоља. У овај род су, као уљези, приведени Филиповић из белопаланачког Крупца и Јовановић из Риња.

-Крстинци (Соколовићи, Митровићи и Јовановићи), Аранђеловдан, су из Бабин Кала.

-Тричковци (Тричковићи, Ђорђевићи и Милићи), Св. Ђорђе, су из Доње Коритнице.

-Илинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Моклишта.

-Илинци (Живковићи), Аранђеловдан, су из Моклишта.

-Петљачи (Игићи), Никољдан, су из Доњег Риња.

-Жиканци (Илићи, Живковићи и Стефановићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Златаничовци (Маринковићи, Вељковићи, Видановићи и Милијићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-Смајиловићи, Аранђеловдан, су из Осмакова. Они су Цигани-Роми ковачи.

Село има своје гробље.

Сеоска заветина је Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.