Порекло презимена, село Букуровац (Бела Паланка)

27. марта 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Букуровац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Средишњи крај насеља, који се зове Средсело, лежи у изворишту долинице Ждрела (Ждрло), а нешто виши Горњи Крај на рту Маниног или Големог Дела, високог 430 метара. Јужни део Средсела је на благој падини Раденковог Дола. Горњи Крај одвојен је од  Доњег Краја прегибом под којим је на нижој коси Доњи Крај. У новије време Букуровац се развија према Горњем Крају, који има воде и ка књажевачко-сврљишком друму, на коме се сашоравају најниже куће Средсела.

Воде.

Село се снабдева водом из бунара дубоких 8-10 метара. У насељу се осећа оскудица у води за време лета када бунари пресушују; тада се из њих једино с јутра може захватити вода. Због оскудице у води, током сушних лета, становништво је приморано да узима воду из Нишаве и за пиће и за кућну употребу. Стока се поји на неколико корита, која су око сеоских бунара и на Нишави.

Границе сеоског атара, земље и шуме.

Граница атара на западу повучена је долином Бандола на Гладно Поље, Луг, Бабин Кал и Мајсторову Падину (претежно косе под шумом), са селом Долом; на северу синор села обележен је на Крстовици (658 метара), Наврапу, Гламској Падини и Пропасју (узвишења и брдске косе), са Доњом Гламом; на југу међу атару чини вис Рњоса (707 м), такође са Доњом Гламом, а затим долина Ошљег Дола, Божин Кладенац, Гушћевица и Џебеџиница (претежно оранице) са Клењем; на југу атар је ограничен коритом Нишаве.

Топографска имена за обрадиве површине су; Пољана, Бара, Гушчевица, Џебеџиница, Голема Њива, Гладно Поље и потес Подидрум; утрина обухвата: Шасу, Скок, Врлу Страну и Мале Рудине. Шуме су на темену и странама Љиљаче.

Тип села.

Букуровац је насеље разређеног типа са збијеним кућама у појединим крајевима. У свим насељеним деловима куће појединих родова скупљене су у гомиле, које се, на краћем растојању, надовезују једна на другу. Главни насељени крајеви су: Средсело са Раденковим Делом – 20 кућа; Горњи Крај – 8 кућа и Доњи Крај.

Старине у селу.

На месту Селиште у близини данашњег насеља, у атару, налазе се насељени остаци Старог Букуровца. То Старо Село је пострадало од „чуме“ 1802. године. На остатке старог насеља често се наилази при риљању земље у Селишту или након провале облака, када бујица однесе површински слој земље. Најчешће се наилази на пепелишта, огњишта, темеље кућа и по неко кућно оруђе. При копању једног од најдубљих бунара у селу, на дубини од 15 метара нађен је један јеленски рог са три парошца.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Велинци или Шакоњци (Петровићи, Стефановићи), Никољдан 6 кућа и Аранђеловдан 5 кућа. (Родослов од „најмлађег“ – Петар – 70 година, Гмитар, Илија и Петар). Сава Стефановић је призет из Козје, слави своју славу – Аранђеловдан. Коста Петровић син Петров, по чијој се жени Вели прозвао род, оженио је удовицу Вецу из Сињца која је довела сина Јевстатија – од кога су 4 куће које славе Аранђеловдан, славу Јевстатијеву по оцу.

-Шундрини (Крстићи), Никољдан. Прекор Шундра дао им је Латиф ефендија да би их разликовао од других Крстића – Живанинаца. Има их одсељених у село Катун код Алексинца и у Нишу.

Досељеници.

-Чуљини (Митићи), Аранђеловдан, су досељени из Црвене Јабуке пре 125 година (Милован, Донча, Мита и Вељко). Прекор („презиме“) добили по Вељку, коме је био одсечен један део увета.

-Првулови (Николићи), Алимпијевдан, су досељени из Козје пре 120 година (Јеленко, Цветко, Мане, Никола). Има их одсељених у Белу Паланку.

-Коларци (Живковићи), Аранђеловдан и Св. Ђорђе, су досељени из Теловца пре 120 година (Божидар, Пејча, Андреја, Живко). Призет је Матеја из Витановца, који је примио женино презиме а задржао своју славу Св. Ђорђа. Прекор Коларци имају по Живку, који је био колар. Има их одсељених у Београду, једна кућа.

-Веселинови или Пишљинци (Пешићи), Алимпијевдан, су досељени из Горње Гламе у турско доба. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Живанинци (Крстићи), Јовањдан и Никољдан, су досељени из непознатог места и области (Милутин, Гмитар, Ђорђе, Крста) Прекор Живанинци имају по Крстиној жени Живани. Неја Крстић дошао је из села Дола код ујака и задржао своју славу, Никољдан. Има их одсељених у Белу Паланку.

-Петкови (Раденковићи), Никољдан су непознатог порекла, досељени у турско доба (Драгутин – 72 године, Ђорђе, Раденко, Петко „Ђеа“). Има их одсељених у Белу Паланку 1932. одине и Димитровград 1945. године, по једна кућа.

-Каламковци (Пешићи), Мратиндан, су досељени из Шестигабра. Станча (85 година) као призет оженио се Јонком ћерком Радивоја сина Пејиног (умро 1874. године) припадника трећег стариначког, данас изумрлог, рода преосталог у селу после „чуме“ од 1802. године. Призет Станча, који се презивао Живановић, примио је женино презиме Пешић и женину славу.

-Ћанини (Виденовићи), Св. Ђорђе, су досељени из Горње Гламе. Доселио се Станча „Ћана“ 1888. године.

-Ћикановци (Живковићи), Никољдан, су досељени из Доњег Риња. Доселио се Панајот „Ђикин“ 1901. године. Има их одсељених у Белу Паланку 1945. године, једна кућа.

Сеоска слава је Св. Пресвета.

Букуровац има своје посебно гробље које се налази на месту Чучурас Камен.

*

Порекло становништва села Дол (данас у саставу села Букуровац)..

Географско топографске прилике.

Село лежи у уској долини Дола. Та се долина, преовлавађујућег правца север-југ, пружа се од виса Сулегате (1076 м), до Бачовске Падине, на југу, где улази у алувијалну раван Нишаве. Изнад горњег дела села, који је између Мртолошке Нерезине на истоку и Буљубашиног Забрана на западу, долина Дола је затворена крашком заравни Белчин Вртоп, која се, као и тај део села, пружа правцем исток-запад. Остали насељени крајеви, и село у целини, заузимају углавном дно долине и доње делове долинских страна. Источну (леву) долинску страну Дола, на насељеном простору затварају благе падине и косе зване Надсело, а западну (десну) косе Чука и Трап, које се спуштају и падају са околних заравни и језерских подова.

Воде.

Мештани се водом за пиће служе водом са бунара а изван села са извора. Бунари су просечно дубуки дубоко 8 метара (од 5 до 10 м) и има их у насељу четири, док су два изван села. Поред Нишаве главни извор је Вирчак. Стока се напаја бунарском водом и водом са Нишаве.

Границе атара, земље и шуме.

Граница атара на југу је Нишава; на западу атар је омеђен на местима: Бојчиница – таласаста зараван под сеоском шумом, Миклишка Падина и Божино Јагњило (језерски под); на северу синор чини: Јајина Рупа (брдовито место), Влашки Дол (тромеђа Моклишта, Доње Гламе, Букуровца и Дола). На истоку граница сеоског атара повучена је од места Мајсторова Падина на Бабин Кал (Бркачица), Бандол и Гладно Поље до Нишаве.

Топографска имена за обрадиве површине су: Гладно Поље, Брег, Луг и Долње Поље (у алувијалној равни Нишаве), Дубрава, Шаса и Сел (терасе и „ридови“ око села). Низинске ливаде су на Острву (поред Нишаве) а висинске на Делу и Шаси. Главне шуме су у потесима: Бабин Кал, Мајсторогва Падина, Влашки Дол, Црвило, Густар, Патока, Раволица, Зајечи Пут  и Врвиште. Утрина обухвата: Шасу, Крстовицу, Подлозја и Равниште.

Тип села.

Село Дол је разбијено доласто долинско насеље. Оно се пружа у мањим издвојеним групама кућа дужином преко два километра. Од севера ка југу разликују се следећи насељени крајеви: Илинска Мала, Мишћина Мала, Рињска Мала, Митинска Мала, Белчина Мала и Бачовска Мала. На месту где долина Дола улази у алувијалну раван Нишаве, управо на Нишавиној тераси званој Бачове Појате, налази се од насеља измештена стално насељена кућа Јована Јовановића од рода Анџије.

Старине у селу.

На месту Старо Селиште за време бујичне поплаве 1947. године откривени су остаци старијег насеља које се ту налазило.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Митинци (Митићи), Аранђеловдан. Жива (70 година), Јанаћко, Мита и Жива. У Белој Паланци* до 1950. године од овог рода је колонизирано 11  кућа. Има их одсељених у Белу Паланку, Београду и Зајечару.

-Марковци (Марковићи), Аранђеловдан. Пота (96 година), Гога, Мирко, Младен. Одузето им две куће.

-Илинци (Илићи, Виденовићи и Ђорђевићи), Митровдан. Илићи и Виденовићи броје: Светозара (65 година), Аћима, Видена и Илију. Ђорђевић Александар дошао је као призет из Гламе 1923. године. Има их одсељених у Пирот.

-Белћини (Николићи), Алимпијевдан: Ђорђе (83 године), Анта, Никола и Крста. Од овог рода је одузето три куће у Белој Паланци. Има их у Белој Паланци.

-Бадуловци (Петровићи и Ристићи), Алимпијевдан. Петровићи знају: Наку (65 година), Илију, Петра и Ристу. Ристића има одсељених у Белој Паланци.

-Мишкини (Митићи), Св. Петка. Никола (83 године), Матеја, Мита, Тоша и Миша. Овом роду је у Белој Паланци одузето три куће.

Род непознатог порекла су:

-Анџије (Јовановићи, Ранђеловићи и Стефановићи), Аранђеловдан. Јовановићи знају: Јеленка (65 година), Тодора, Јована и Петра а Стефановићи и Ранђеловићи: Никодија (60 година), Спасу, Ману и Стефана. Петар и Стефан су били браћа од стричева. Отац Стефанов био је Арбанас и држао је хан у потесу званом падина на месту Ан. У Белој Паланци им је одузето 7 кућа.

Досељеници су:

-Маћинци (Јовановићи, Огњановићи, Николићи и Тодоровићи), Аранђеловдан, су из Лужнице. Јовановићи броје: Владимира, Наку, Ћиру, Јована и Маку. Николић Тодор дошао као призет из Козје у кућу Огњановића 1920. године а Тодоровић Светозар из Витановца призетио се у Јовановиће. У Белој Паланци им је одузето 4 куће.

-Рињци (Крстићи, Игићи и Вучићи), Никољдан, су из Риња. Вучићи броје: Ранка (40 година), Величка, Вучу и Крсту, који је дошао „на пусту земљу“. У Белој Паланци им одузето 4 куће. Има их одсељених у Новом Саду и Белој Паланци, пре колонизације.

-Цонинци (Ранђеловићи), Никољдан су из Риња. Доселио се Цона на „пусту земљу“а појасеви су: Петар (45 година), Крста, Дека и Цона.

*Куће су одузете-колонизоване након Другог светског рата.

Село има своје посебно гробље.

Сеоска преслава је Марковдан.

ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.