Порекло становништва села Кожухе (Град Добој) Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Добрила Бјелић Породице које данас живе на подручју Кожуха, ради боље прегледности, даћемо азбучним редом при чему ћемо изнијети до сада забиљежена казива ПИШЕ: Добрила Бјелић Породице које данас живе на подручју Кожуха, ради боље прегледности, даћемо азбучним редом при чему ћемо изнијети до сада забиљежена казива Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић » Порекло становништва села Кожухе (Град Добој)

Порекло становништва села Кожухе (Град Добој)

ПИШЕ: Добрила Бјелић

Породице које данас живе на подручју Кожуха, ради боље прегледности, даћемо азбучним редом при чему ћемо изнијети до сада забиљежена казивања о поријеклу, уз напомену да систематска истраживања нису вршена, а до сада доступни писани извори су врло оскудни. Основни кориштен извор су два Домовника и једна књига рођених парохије Кожуха. На жаост, до првог Домовника нисмо успјели доћи. Неке податке су нам уступили господа Љубо Каишаревић и Драган Мићић па им овом приликом изражавамо искрену захвалност.

АНДРИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је једна кућна задруга браће Тодора (1855) и Петра (1860). Поријеклом су из Скиповца. Род су им Андрићи у Горњем Скиповцу. Прво су се по оцу Николи презивали Николићи, а дошли су из Херцеговине. Никола је довео четири сина: Луку (Лукићи), Андрију (Андрићи), Гавру (Гаврићи) и Пану који нема потомства. Као чифчије припадали су неком Алибегу из Модриче. Међу овим родовима су се изгубиле родовске везе, па се између њих склапају бракови. У Кожухе је први дошао Иго.

БОЖИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписана су два домаћинства: Марканово (1865) и Ђорђино. Нема ближих података о поријеклу.

ВАСИЋИ (Св. Стефан) – Уписана кућа удовице Дује (1843); – (Св. Ђорђе) – Уписана кућа Нике (1851);

И једни и други су према казивањима однекуд из Старе Србије или Црне Горе.

– (Св. Симеун) – Уписана је кућа Тривка (1813). Доселио је однекуд са Озрена. Ових Васића нема више.

ВИДОВИЋИ (Св. Марко) – Уписана је кућа Благоја (1820). У првом браку Благоје има само кћери, а друга жена му доводи два пасторка, по оцу Јошић; Јован је умро без потомства, а од Василија (1870) је данашњи разгранати род Јошића. Са Благојем је живио и његовог братића унук. Данас Видовића више нема.

ВУКОВИЋИ (Св. Никола) – Уписана је кућна задруга браће: Вида (1822), Сергије (1848) и Петра (1854). Запамћено је да је родоначелник неки Вук и његова жена Савица из мјеста Убли у Црној Гори.

ГАВРИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је кућа Спасоја (1828), а првоуписано презиме је Павлић, а потом Гаврић. Данас су само Гаврићи. Род су Андрићима, Лукићима, Пејићима, из Скиповца су, а даљом из Херцеговине.

ГОСТИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – Уписана је кућа Цвијана (1821). Досељен је из Скиповца, гдје су према казивањима били Савићи. Сада у Скиповцу нема Савића, али према казивањима, тамо су била доселила четири брата: Мишо, Коста, Ђуро и Саво и бавили су се овчарством. Од њих су Савичићи, Костићи, Костићи-Ђурићи и Савићи. – (Св. Ђорђе) – Уписане куће Јована (1856) и Анте (1857). Ови Гостићи су огранак Марјановић из Копривне. За њихово досељавање везана је прича коју је забиљежио гдин Љубомир Каишаревић: „По наређењу бега, кум је отровао Госту Марјановића курјачијим отровом (отров од курјака) званим „кичан“. Кум је отров ставио у „чумбур“ (јело од кајмака и јаја). Док је Госто јео, долетила је куја и појела мало чимбура из преврнуте тавице – црква је прије Госте“. Гостина удовица Николија се преудала за Милића Живковића у заселак Бргула. Са собом је повела синове Јована и Анту који су се прозвали Гостићи и задржали су очеву славу. Милић је био удовац, имао је већ три сина, а са Николијом има још Николу и Спасоја. Спасоја Гостића, сина Антиног, прозвали су Паћо, касније Патан, па тако данас зову и његове потомке.

ДАМЈАНОВИЋИ-ЈАЊИЋИ (Св. Симеун) – Уписане су куће Госте (1840) и Михаила (1850). Могуће да им је Јањић старије презиме. – ЏЕВЕРДАНИ – Неки Благоје Дамјановић (1893) отишао је у кућу Јованки, кћери Тодора Димитријевића (1843). Рода Димитријевића више нема, а према казивању су каури – Цинцари. – Коста и Цвијан (1910) Дамјановић су млађи досељеници из Палежнице. Коста има посинка Симу Драгановића из Зелиње.

ЂЕРИЋИ (Св. Јован) – Један од најстаријих родова досељен, према казивањима, из Црне Горе. Овај род је дао три личности познате ширем подручју: Марјана, познатог хајдука, Јефту, још познатијег гуслара, и Симу, барјактара у требавској буни.

Уписане су три куће чији су домаћини: Ристо (1834), Тодор (1818) и Марјан (1853).

ЂОКАНОВИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписана је само једна кућа. Носилац домаћинства је Тода (1850), удовица. О поријеклу нема ближих података.

ЂОКИЋИ (Св. Никола) – Носиоц домаћинства су Јово (1851) и Гавро (1866). Немају потомака и овог рода нема више у Кожухама.

ЂОРЂИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – Уписана је кућа Миливоја (1828). Ово је један од старијих родова, поријеклом из Црне Горе.

ЂУКИЋИ (Св. Игњатије) – Уписане су три куће, а носиоци су: Спасоје (1847), Маркан (1850) и Јово (1853). Према казивањима, родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине, срео се са неком женом и она га наговори да се населе у Кожухама. Имао је синове Теодора, Симу и Божу. – (Св. Василије) – Уписана је кућа удовице Макивије (1836) са зетом Симом Мићићем (Акшамовићем).

ЂУРИЋИ (Св. Киријак) – Уписана је кућа близанаца Нике и Јове (1850). Нико нема потомства, а Јово има само кћери. Кћи Јовина, Петра, довела је у кућу Михаила Живковића Мићу (1879). Ово је једини род у Кожухама који је славио Михољдан. Више их нема у Кожухама. – (Арханђеловдан) – Уписане су двије куће, а првоуписани су: Спасоје (1838) и Цвија (1826), поред којег стоји и додатак „Херцегов“. Ово је један од најстаријих родова у Кожухама. Локалитет „градина“, означен као утврда на војним аустријским картама, лоциран је на „Ерцеговој земљи“. – (Св. Ђорђе) – Уписана је само кућа Стевана (1840). – КАРИЋ (Св. Ђорђе) – Уписан је Стеван (1848), без потомства. У његовом домаћинству уписан је Нико Мишић (1867), могуће је да му је посинак. – РАДИЋ (Св. Ђорђе) – Уписана је Јока Купрес Радић (1850). Са њом у кући је и њен зет Станко Крстић (1860). Јокин син Ђорђе уписан је као Ђурић. Сви Ђурићи који славе Св. Ђорђа ограницу су рода Купрешака, досељеног са Купреса.

(Ј)ЕВЂЕНИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је кућа удовице Цвете (1840). Од 1903. године се воде као Јевђенићи.

ЖАРИЋИ (Св. Никола) – Носилац једног домаћинства је Симо (1833). Према казивањима су Херцеговци.

ЖИВКОВИЋИ (Св. Симеун) – Зову их Игњатовићима по претку Игњату (1845) који је дошао из Скиповца. У Скиповцу нема Живковића, али је све до Другог свјетског рата један заселак носио то име. ОД тог засеока данас је пет нових, са другим именима, али се понекад чује и стари назив. Род су им Недићи. – (Св. Никола) – Најстарији уписани носиоци домаћинства су Милош и Ђорђа (1852). Према казивању, Живко Бојовић је из црногорског племена Цуце побјегао због убиства бега јер је овај тражио да Живкова жена проведе са њим прву брачну ноћ. Живко се преобуче у женину одјећу, оде бегу у кревет и убије га ножем.

ЖИГИЋИ (Св. Јован) – Носиоци домаћинства су: Благоје (1838) и Марко (1843). Према казивањима су из Херцеговине. Имали су најамника Јована Бабића (1870-1907).

ЗАХАРИЋИЖАРИЋИ (Св. Јован) – Носилац домаћинства је Глигор (1850), највјероватније Жарић, домазет у Захарићима. Он нема мушког потомства и кћери му Симуни дошао је у кућу Гавро Митровић (1874). Поред Глигорове мајке Маре (1810-1899) у домаћинству су била два његова братића: Живко (1872), који је отишао у кућу Томки, удовици Јована Теодоровића у Коприни, и Илија, који је отишао у кућу некој дјевојци у Бољанић (Озрен).

ЗЈАЛИЋИ (Св. Стефан) – Уписана је једна кућа, домаћин је Петар (1874). Нема ближих података о овом роду. Петар је дошао на „женевину“ – ожењен је кћерком Крсте Мутавчића.

ИЛИЋИСОЧИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписана је кућа Ђоке (1855). Посинак му је Јован Васиљевић.

ЈАНКОВИЋИ (Св. Василије) – Уписане су три куће, а носиоци домаћинстава су: Јово (1818), Лука (1850) и Иго (1851). Јовина кћи Јока је била удата у Мишиће; као удовица преудала се за Стјепана Никића, сина Јовиног (1843) са којим има близанце. Послије смрти Стјепана вратила се брату Митру са једним дјететом. Никићи су славили Св. Јована. Лукина лоза се угасила. Јанковићи су, према казивању, из Црне Горе.

ЈЕВТИЋИ (Св. Никола) – Носиоци два домаћинства су: Ђука (1835) и Спасоје (1841). Ђукини потомци носе и старије презиме Тривић, док Спасојева лоза носи и презиме Ђерић. Спасојева лоза је званично остала Јевтић, док је Ђукин син Симо (1854) задржао старо презиме Тривић, које је са њим нестало јер није имао мушких потомака. Према казивањима родоначелник Тривића, Триво, дошао је из Ливна.

ЈОВАНОВИЋИ (Св. Никола) – Носиоци два уписана домаћинства су Јово (1851) и Васо (1848). Јово је имао пет синова, али без потомства. Васо је имао двије кћери: једној је у кућу дошао Ђуро Татић, а другој Антоније Томанић из Осјечана. Овог рода Јовановића више нема у Кожухама. – (Св. Игњатије) – Уписан је само Јован (1868) и нема дјеце. Након његове смрти удовици му је у кућу дошао Живко Максимовић из Чивчија. И овај род је угашен. – (Св. Ђорђе) – Уписана је кућа Симе (1841) и од њега су садашњи Јовановићи, старином из Црне Горе и нису род са другим Јовановићима. – (Св. Арханђео Михаило) – Уписана је кућа Благоја (1830). Није имао дјеце. Поћерки Мари дошао је у кућу Михаило Благојевић из Копривне 1901. године.

КАИШАРЕВИЋИ (Св. Ђорђе) – Потомци су Павла Стевановића који је од Купреса доселио у Свјетличу. Након 40ак година преселио се у Кожухе на имање неког Вукосава, који је због убиства комшије Мише (претка Пајдића и Тодоровића) побјегао у Лијешће код Брода. Павле је земљу купио од бега за четири пара волова. Презиме им је од надимка „Каишар“ који је Павле добио када је украо каишеве од опанака неког трговца Турчина, који је преноћио у његовом млину.

КНЕЖЕВИЋИ (Св. Никола) – Према казивањиима, ово је један од старијих родова досељен из Херцеговине. Род су им Кнежевићи у Толиси. Није искључено да им је предак по којем су добили презиме био кнез влаха-сточара када је то занимање било насљедно.

КОНДИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је кућа Тоде, удовице Маркове. Према казивањима, презиме су добили по Иконији, мајци Марковој, која је дошла од Ужица. Према писању Јовице Сајића, Марко је рођен 1823. од оца Луке и мајке Иконије, а умро је 1888. Интересантно је како ни Јовица Сајић ни свештеник који је сачионио II књигу Домовника не помињу раније презиме Кондића, иако би оно морало у народу бити свјеже, јер је Иконија 1848. године сигурно била жива. У Кожухама је остао са Тодом само син Живко са породицом.

КОСТИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је кућа Стаје (1847). Унук Стајин, Миладин, одселио је у Копривну, а унуци његовој Босиљки је у кућу дошао Недељко Кнежевић из Толисе. Ближих података о досељавању нема.

КУПРЕСИ (Св. Јован) – Уписана је задруга браће: Марка (1868), Саве (1870), Петра (1879) и Спасоја (1885), синова Јове. Тада су уписани као Купресовићи – Ђурићи. У књизи рођених, 1903, уписано је само презиме Купрес (без наставка -овић), док је још 1907. уписано и презиме Ђурић. Огранак су Ђурића.

ЛУКИЋИПЕЈИЋИ (Св. Никола) – Уписана је само кућа удовице Јање (1845). Тридесетих година (III Домовник) пишу се само Лукићи, Јевросима, Јањина унука, довела је у кућу Дамјана Старчевића. Овог рода више нема у Кожухама.

ЉИЉИЋИ – Уписана је кућа Ђуре (1850). Пасторак му је Димитрије МАРИЋ (1876). Ближих података нема, а нема ни овог рода.

МАЛИНОВИЋИ (Св. Јован) – Уписана је само кућа удовице Ђуђе (1835). Даљи су род са Пејићима.

МАРИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је само једна задруга чији је домаћин Прокопије (1863), а у задрузи живи Ђорђе (1877), Прокопијев полубрат, и Благоје (1874), син умрлог Прокопијевог брата Димитрија. Према казивањима, ови Марићи су са Озрена. – (Св. Гаврило) – Уписана је само кућа Теодосија (1855). Ови Марићи су очували предање да су из Македоније.

МАРЈАНОВИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписана је само кућа Томина (1810). Род су им Марјановићи из Копривне, а ови су из Црне Горе.

МАРКОВИЋИ (Св. Симеун) – Уведене су двије куће и домаћини: Симо (1897) и Симо Кушљанов (1859). Овај Симо је умро млад; његова удовица се преудала за Јовицу Томанића и одвела дјецу. – (Св. Никола) – Уписана су три домаћинства: Јовино (1848), Пејино (1850) и Тодорово (1837). У задрузи са Пејом живи удовица његовог брата са дјецом. Тодор у другом браку има пасторка Лазара Симеуновића (1869) из Подновља. Ови Марковићи су род са Сајићима.

МИЛАНОВИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписане су куће: Јована (1840), Спасоја (1850), Марка (1843), Миланка (1863) и још четири касније издвојене из ових задруга. Петра (1873), кћи Марка, довела је у кућу мужа Илију Делића из Мајевца. Према казивањима, поријеклом су из Црне Горе.

МИТРОВИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписана су три домаћинства и носиоци: Јаков (1820), Костадин (1853) и Максим (1841). Према казивању, њихов предак Митар је дошао из Црне Горе, а кућа му је била на данашњем плацу СИме Јовандића. Митров син Јаков био је тамне пути па су добили надимак Мркоњићи, по Јакову Мркоњи, угледном кнезу сеоском. – (Св. Јован) – Уписана је кућа Пеје (1840). Ових Митровића нема више у Кожухама. Пеијн син Саво (1886) отишао је у кућу Тоди, удовице Томе Вукашиновића у Копривну. Ови Митровићи су од Косовске Митровице. – (Св. Никола) – Уписана кућа Јове Јовића (1857), званог Митровић. Митар Ковачевић, предак, дошао је из Поријечја (Потурице, заселак Жунићи). Јовиној удовици дошао је у кућу Митар Мићић Акшам. Јовини потомци су званично Митровићи.

МИЋИЋИ (Св. Јован) – Уписана је кућа Гостина (1842). Госто је имао деветоро дјеце, од којих је најстарији рођено 1868, а најмлађе 1898. године. Најстарије унуче је рођено 1890. По други пут се женио 1899. удовицом Иге Пејића, која је довела кћер и зета Јована Гојковића. Њих је Госто смјестио у кућу Цвијана Петровића, да би се већ 1906. Јован са женом вратио у Осјечане, у кућу Станка Гојковића. У међувремену се Гостин син Никола издвојио из задруге, а Госто са Симуном има још троје дјеце. Интереаснтно је да је прва жена Гостиног унука Василија (1892) била Ксенија Мартинова, рођена у Саратову (Русија), умрла 1941. године. – (Св. Ђорђе) – Уписана је кућа Димитрија Мићића (1842). Његовом сину Јови (други брак), жена је довела свог сина Момчила Мишића. Други његов син Лука има пасторка Петра Миљановића. ОД тридесетих година овај род је званично уписан као Мићић.

МУТАВЧИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – Уписане су три куће: Паве (1853), Благоја  (1868) и удовице Крсте (1860). Павина лоза се угасила. Удовица Лазара Мутавчића (1855) прешла је са дјецом да живи у кући зета Марка Поповића. Ово је један од старијих родова поријеклом из старе Црне Горе.

НЕВЕНИЋИ – Уписана је само кућа Томе (1868). О њиховом поријеклу нема ближих података.

НЕДИЋИ (Св. Симеун) – Уписана су два домаћинства: Ђорђе (1850) и Теодора (1838). Род су Живковићима. Брат Игњата Живковића Недо је имао три сина: Тодора, Ђуру и Јовицу који су по њему узели презиме Недић. Теродора су прозвали Итало јер се „итао“ (пребацивао) камење преко ријеке Босне, а његове потомке зову Италовићи.

НИКОЛИЋИ (Св. Игњатије) – Уписана је само кућа Лазе (1850). Лазина жена Дуја (1855) након Лазине смрти вјенчала се са Аврамом Ристићем (1873), бившим најамником и има сина Николу. Маркан, син Лазин (1877), оженио се Љепосавом, сестром Кузмана Асурџића, из Баната, који се у околони Модриче бавио баштованством. Послије Марканове смрти она је у кућу довела Антнонија Миљановића из Осјечана. Миљановићи су род са осјечанским Божићима, дошли су од Калиновика, а даље поријекло им је са црногорско-херцеговачке границе. Према Сајићевом казивању, отац Лазин Никола је син Луке Лазаревића, који је 1832. побјегао из Босанске крајине у Палежницу градачачком Алајбегу. Никола је пресеио у Кожухе. – (Св. Никола) – Уписана је кућа Спасоја (1848) који има два сина, али један слави Св. Ђорђа, но нису познате околности промјене славе. Спасојева снаха је након смрти мужа Госпе довела у кућу другог мужа Дамњана Томића из Осјечана. Отац Дамњанов Цвијан Марић (Томић) доселио је из Лендића. – (Св. Марко) – Ових Николића су уписане двије куће удовица: Јоке (1850), жене Лукине, и Петре (1840). Петрина лоза је угашена, док је Јока имала три сина и 28 унучади. Нема ближих података о поријеклу.

ПАВЛИЋИ (Св. Симеун) – Уписана је кућа Јована (1832). Ових Павлића више нема, а род су Гаврићима, Андрићима, Лукићима и Пејићима. – (Св. Јован) – Уписана кућа Стеве (1855). Друго презиме је Јовановић. Ни ових Павлића нема више. – (Св. Марко) – Уписане су двије куће, а домаћини су Стоко (1808) и Јока (1845), удовица Теодора. Стоко је имао два сина и ово је била велика кућна задруга до Првог свјетског рата. И Јокина кућа је задруга: са њом је дјевер јој Јово (1839) који нема потомства, и зет кој Дујко Гојмировић (1860) са женом Стјепом. Могуће да је Стјепа Јокина кћи из првог брака. Друга Ђукина жена је Јефа Павловић из Бушлетића и имају дјецу у Јокиној кући.

ПАЈДИЋИ (Св. Игњат) – Уписана су три домаћина: Симо (1848), браћа Јерко (1861), Милић (1850) и Ђорђа (1852). Друго им је презиме Мишић. Према казивањима, предак Мишо је доселио од Цетиња. Имао је синове Теодора у Пеју Мишића. Теодоров син Митар је узео презиме Тодоровић, а Пејини Симо, Ђорђа, Милић и Јерко – Пајдић.

ПЕЈИЋИ (Св. Симеун) – Уписане су двије куће. Права је велика задруга Миљана (1855) и снахе Симуне, удовице Мишљановог брата Иге. Миљанова кћи Ружа (1877) је у кућу довела мужа Владимира Којића из Врањака прије него што се Миљан по други пут оженио. Друга кућа је Алексе (1844). Ови Пеијићи су дошли из Скиповца и род су Андрићима, Гаврићима и Лукићима. – (Св. Јован) – Уписане су три куће и домаћини: Благоје (1845), Анђа (1828) и Томо (1840). Друго презиме им је Малиновић и род су са њима. Томина лоза је угашена. Анђина кућа је била бројна и мјештовита задруга: Анђин син Митар (1848) има пасторке Тоду и Јована Ђекића. Јован се оженио и са женом живи у задрузи све до 1905, када је одселио пунцу. Ово је један од старијих родова, а поријеклом су из Херцеговине.

ПЕЈЧИЋИ (Св. Марко) – Уписане су три куће и домаћини: Станко (1868), Јово (1840) и Теодор (1830). Јовина лоза је угашена. Теодорова два сина немају потомство, а трећи, Алекса, има 17 дјеце. Ближих података о поријеклу нема.

ПЕТРОВИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписане су двије куће и два Јанка (један рођен 1847, а други 1855). Оба имају синове истих имена и различитих година рођења – биће да се ради о грешци приликом уписа у Домовник.

ПОПАДИЋИ (Св. Никола) – Уписана је кућа Јове (1842. или 1850). Овог рода нема више.

ПОПОВИЋИ (Св. Никола) – Уписана су два домаћинства, а носиоци су: Јефа (1840) и Марко (1871). Трећа кућа, Трифкова, произилази из Домовника III. Са Јефом су уписана и два њена унука, од којих је један, Јован, отишао дјевојци у кућу у Осјечане. Друга кућа, Маркова, биће да је одјељеног Јефиног сина. Пасоторак му је Цвјетко Мутавчић (1904). – (Св. Стефан) – Уписана кућа Ђорђа (1857). Ђорђина дјеца немају потомака и лоза је угашена. Изгелда да су и једни и други Поповићи једног стабла и род Мишићима, односно Поповићима из Врањака који славе обје славе. Можда су им род и нестали Попадићи. Старији су требавски досељеници и вјероватно да је овај род дао више генерација свештеника.

РАДИЋИ (Св. Никола) – Уписана је кућа Ђорђе (1850). Ови Радићи су род Радићима у Осјечанима и Скиповцу, а даљим поријеклом су из Херцеговине.

РАДИШИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписане су три куће: Стајина (1833), Ђорђина (1873) и Петрова (1885). Према казивањима, дошли су из Травника.

РИСТИЋИ (Св. Јован) – Уписана је само кућа Паве (1830). Павин син Аврам је отишао у кућу удовици Лазе Николића, али није јасно под којим околностима је промијенио славу јер слави Св. Стефана.

САВИЋИ (Св. Игњатије) – Уписана кућа Гојка (1820). Према казивањима су из Херцеговине. – (Св. Јован) – Уписана кућа Маринка (1848). Према породичном предању, поријеклом  су из Македоније – Цинцари. Гојков син Симо је посинио Спасоја Јовића. – (Св. Ђорђе) – Уписана кућа Јевте (1825). Јевто има само кћери и са њим је у кући зет Јован Шарић (1870). Слава Шарића је Ђурђревдан, па је могуће да је Јован задржао своју славу, а да је Јевто био рођак Гојков.

САЈИЋИ (Св. Симеун) – Уписане су двије куће: Јованова (1861) и Митрина (1842). Митрина лоза се угасила. – (Св. Никола) – Уписане су двије куће: Стефанова (1850) и Јовице (1858. или 1860). Ове двије породице нису исти род. Јовица је син Саје, а унук Марка Прешића из Костајнице, који је побјегао јер је повриједио бега. Стеваново друго презиме је Марковић и род је са Марковићима (Св. Никола).

СИМИЋИ (Св. Никола) – уписане су задруге браће Луке (1872), Ђорђе (1870), Марка (1880) и Гавре (1883), синова Јове и Стјепана (1848), Спасоја (1840) и Тодора (1860). Раније презиме им је Божић. Тодорове лозе нема у Кожухама јер му је син Захарије отишао у Копривну дјевојци у кућу. Према казивањима, бег их је кренуо из Костајнице, јер су имали сталне сукобе са Турцима. Огранак су Тешића, а даљим поријеклом из Херцеговине.

СОЈИЋИ (Крстовдан) – Перо и брат му Госто су пасторци Ристе Тодоровића, а довела их је мајка (1883) из Бушлетића.

СПАСОЈЕВИЋИ (Св. Петар и Павле) – Уписана је кућа Цвијана, односно његовог сина Луке (1813). Поред презимена уписано је и „Цвијановић“, можда по овом Цвијану. У књизи рођених је 1906. уписано само Цвијановић. Ближих података о поријеклу нема.

СРЕДОЈЕВИЋИ  (Св. Ђорђе) – Уписана је кућа Симе (1835). Са њим у задрузи је и Петар, син његовог брата. Ближих података о поријеклу нема.

СТАНКОВИЋИБЈЕЛИКИЋИ (Св.Ђђорђе) – Уписана је кућа Ђоке (1855). Са њим у кући живи свак му Ђоко Спасојевић, Спасојев (Св. Игњат). Ђокин син нема потомства и посинио је Обрада Деспотовића (1904) из Копривне. Род су Бјелкићима из Скиповца, који су тамо дошли из Жабара (Посавина) за турског времена. Станковићи су огранак Бјелкића. У Кожухама их нема више.

СТАРЧЕВИЋИ (Св. Никола) – Уписане су двије задруге и старјешине: Симо (1818) и браћа Живко (1858) и Благоје (1863). У великој Симиној задрузи са његовим синовима и њиховом дјецом живи и Симин унук са својом породицом, али није јасно чији је син. У задрузи браће Живка и Благоја уписан је најамник Благоје Јовић и жена му Госпава. У напомени је уписано да су отишли у кућу Ђурића у Копривну, али се не зна када. И ово је један од старијих родова, на шта асоцира и презиме, а даљим поријеклом су Херцеговци.

СТЕФАНОВИЋИ (Св. Симеун Столпник) – Уписана је кућа Гојка (1848). У напомени стоји да је из Горњих Осјечана.

СТЈЕПАНОВИЋИ (Св. Стефан) – Уписане су три куће: Спасоја (1841), Тодора (1851) и Алексе (1860). Алекса је умро млад, жена му се преудала за Симу Јаћимовића у Г. Осјечане и његова је лоза угашена. Према казивањима поријеклом су из старе Србије.

СТОЈАНОВИЋИ (Св. Василије) – Уписана је кућа Луке (1838). Лука је доселио из Детлака и населио се у Пољаке. Био је тамнопут па су га прозвали Акшам. Даљим поријеклом је из Црне Горе.

СУШИЋИКУПРЕШАЦИ (Св. Јован) – Уписана је кућа Ђуре (1811). Од 1932. уписани су само као Купрешак. Род су им Купресовићи.

ТЕШИЋИ (Св. Никола и Св. Марко) – Уписана је кућа Гојка (1818). Лоза Тешића је угашена. Гојко је имао пастокре Ђорђу (1855) и Максима (1806) Ружића из Осјечана. Тамо им је остао брат Софрен. Софренова кћи је живјела код Максима и у кућу је 1899. довела Ђорђа Мркоњића, сина Николе, из Г. Осјечана. Максим има два посинка: Михаила Живковића и Захарију Жигића. Браћа Ружићи су се и даље презивала Симић. Они су заједничког поријекла са Лукићима и Митровићима из Осјечана, а поријеклом су од Кос. Митровице. Митра и Ђорђа Мркоњић имају посинка Радована Стајића (1915). Друга Ђорђина жена Мила усвојила је Борку Ђурић.

ТОДОРОВИЋ (Св. Игњатије) – Уписана кућа Ристе (1852) и задруга Митра (1856). Ристо има пасторке Перу и Госту Сојић. Заједнички предак им је Мишо који је доселио од Цетиња. По њему су се прво презивали Мишићи. Мишо је имао синове Теодора и Пеју. Пејини синови су Пајдићи, а Теодоров син Митар је по оцу узео презиме Тодоровић. – (Св. Стефан) – Уписана је кућа удовице Госпаве (1830). Њен син нема потомства па је лоза угашена. Били су род Тодоровићима из Копривне. – (Св. Ђорђе) – Уписана је кућа Јове (1827), коме је старије презиме Љиљић. Посинак му је Тривко Поповић из Копривне.

ТОМАНИЋИ (Св. Јован) – Уписане су задруге: браће Тодора (1853), Петра (1856) и Марка (869), синова Ђуре, Тривуна (1852), Станка (1871), Јове 81843), Аћима (1860), Симе (1859) и Јовице (184). Нема ближих података о поријеклу. – (Св. Игњатије) – Уписана кућа Антонија (1858). Ова лоза је угашена.

ТОМИЋИ (Св. Јован) – Уписана кућа Дујка (1850). Нема ближих података о поријеклу.

ТУЗЛАК(ОВИЋИ) (Св. Арх. Гаврило) – Само је уписана кућа Теодора (1878), очито млађег досељеника. Није уписано право презиме, а ово говори да му је род негдје око Тузле.  Тридесетих година се уписује само презиме Тузлак.

ЧАКАРЕВИЋИ (Св. Игњатије) – Уписана кућа Косте (1870), као нови број у Домовнику. Огранак су Чакаревића из Осјечана.

ШАРИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписане су куће Симе (1848) и Тривуна (1832). Нема ближих података о поријеклу. Један од Шарића, Никола, отишао је у кућу Савки Јерковић (1868), кћери Стјепановој (1840. – Игњатијевдан). Јерковића више нема у Кожухама. Кћи Николе Шарића, Мара, довела је у кућу Момчила Живковића из Копривне.

Између два свјетска рата у Кожухе су се досељавали нови становници, било као породице или појединци. Према до сада прикупљеним подацима то су:

БОШЊАК Ловро, из Буковца

ВАСИЉЕВИЋ Бошко, из Радића – Дуге њиве, посинак Станка Дамјановића

ВИЛОВСКИ Миро, из Баната, у Жигићима

ДЕЈАНОВИЋ Срето, из Мајевца

ЈОВАНДИЋ Симо, из Раковца (Озрен)

ЈОВАНОВИЋ Богољуб, из Возуће, у Живковићима Игњатовићима

ЈОВИЧИЋ Богдан, из Босанске Крупе

КИЛИБАРДА Љубо, од Никшића, у Жарићима

КРУЉ (Св. Јован) – Доселио је Љубомир из Подцрња (Љубиње), у Херцеговини, на имање које му је у Пашалићима 1930. купио стриц владика Нектарије. Љубомир се на Дугој њиви загледао у Данку Сексан из Кожуха и њоме се оженио. Након девето година живота у Пашалићима владика купи земљу од Данкиног оца и породица се 1939. пресели у Кожухе. На имање у Пашалиће доведе владика другог братића Милана. Трећи братић Раде радио је у Лукавцу гдје је 6’0-их година умро од посљедица тровања гасом, а четврти братић Новица био је у Живиницама. Убиле су га усташе 1941. године

КУЈУНЏИЋ Симо, из Текућице

ЛАПШИНСКИ Александар (1880). Емигрирао из Русије 1920, а у Кожухама је од 1937. Рођен је у Севастопољу. Има сина Владислава, ожењеног Видосавом Ристић. Породица Лапшински је сада у Добоју.

МАКСИМОВИЋ Душан, из Осјечанских Чивчија

МИЛАНКОВИЋ Милош, из Прањковаца (Д. Грапска)

ПЕТРОВИЋ Марко, из Колиба (Брод)

ПЕТРОВИЋ Саво, из Копривне

СИМИЋ Лазар, из Осјечана

СТЕВАНОВИЋ Милан, из Палежнице

ТАНАСИЋ Богдан, из Подновља, у Ђорђићима

УБИПАРИПОВИЋ Миро, из Бегова Хана, у Живковићима.

Желимо још једанпут нагласити да је овај напис рађен у форми радног материјала, са могућим погрешним тумачењима поријекла појединих родова, рађен на основу уписа у II књизи Домовника парохије Кожухе, казивања информатора и документације Музеја у Добоју. Студиозна стручна истраживања нису вршена и тај обиман посао тек предстоји.

ИЗВОР: Група аутора, Кожухе 1446-1996 (недовршена прича), Добој, 1996, стр. 51-71

ПРИПРЕМИО:

Сарадник портала Порекло

Бранко Тодоровић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top