Порекло презимена, село Бистрица (Лесковац)

30. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Бистрица, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бистрица је мало, изразито планинско село. Лежи између Робиндела, Граова и Репишта.

Воде.

Мештани Бистрице имају пијаће води у изобиљу. Познатији извори су: Оскоруша, Комин, Базовачка Долина, Базовица, Дојкин Кладенац, Студена Вода, Радисављев Кладенац, Ајдучки Кладенац и Студенка.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе; Латинско Гробље, Ћосинска Долина, Глувчина, Растоке, Тумба, Ћосин Гроб, Питомо Ориште, Мала Река, Избичка Шума, Базовица, Рамњак, Лештак, Грашиште, Полеглавица, Стрмац, Јанково, Грглоговац, Суварје, Скривити Рит, Преслап, Дебела Деја и Селиште.

Тип села.

Бистрица је село разбијеног типа. Куће су груписане у три махале, по именима: Селиште, Горуновац и Аризановска Махала. Село је 1959. године имало 30 домова.

Старине у селу.

У долини Бистричке Речице, долазећи из суседног Граова, на улазу у село, налазе се места Латинско Гробље и Селиште. Латинско Гриобље је узвишење са храстовом шумом. На темену узвишења види се око десет гробова положених у правцу исток-запад. Означени су камењем пободеним у земљу. Народ их зове „латинским“ и уопште све се у овој области што припада прошлости носи овај назив. Селиште је до Латинског Гробља. Сада су тамо њиве.
У југозападном делу сеоског атара Бистрице лежи узвишење Ћосин Гроб. Тамо се познаје један гроб. Мештани кажу: „Кој ти га зна чији је – остао је од време“.
Ајдучки Кладенац се налази у западном делу атара у буковој шуми. Мештани кажу: „Тако назив остао од време“.

Постанак села.

Бистрица је младо сеоско насеље, основано у првој половини XIX века. За осниваче Бистрице сматра се предак данашњег ода Денића. Он се доселио из нижег села Ораовице. Одмах иза њега доселио се предак рода Пешићи из Топлице. Потом су се доселили и остали родови.
Сеоска слава је Бели Петак (око Видовдана).
Бистрица има посебно гробље, недалеко од Селишта.
О празницима мештани посећују цркву у Ораовици.

Порекло становништва.

У Бистрици су ови родови:
-Денићи, Никољдан, су први досељеници и оснивачи села. Доселили су се из нижег села Ораовицее. Тамо су живели у махали Доња Бистрица, може бити да су старинци. Знају ову генеалогију: Драгутин, 73 године-Јован-Коста-Дена.
-Пешинци, Аранђеловдан, су пореклом из неког села у подножју Копаоника-околина Куршумлије. Одатле су, пре око 130 година, због убиства неког Турчина, иселила два брата. Један брат се населио у село Бојишину а други у Бистрици. Од претка у Бистрици неки су се спустили ниже, у село Ораовицу и тамо основали род Коњари. Од претка у Бојишини настао је род Цветковци.
-Стојановићи, Аранђеловдан. И за њих се говори да со дошло око 1878. године из околине Прокупља.
-Аризонови, Аранђеловдан. Садашњи становници кажу да су њихови преци дошли пре око 100 година из Ћустендил Бање у Бугарској.
-Јовановићи, Јовањдан, су дошли када и Аризонови. И они су пореклом из околине Ћустендила: Младен, 70 година-Величко-Јован, који се доселио са целом фамилијом због тога што су их у родном селу напале комите.
-Ранђелови, Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.

Исељеници.

Од рода Јовановића има исељених породица: у Ораовици, лексовачким селима Клајићу и Рујковцу. Последњи су се иселили још у турско доба, јер нису хтели да плате десетак.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.