Порекло презимена, село Граово (Лесковац)

29. јануара 2016.

коментара: 4

Порекло становништва села Граово, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Тамо где је средишњи део Граова налази се котлиница у којој је главни атар и већи број сеоских кућа. Котлиница је отворена према северу долином Граовске Речице.

Воде.

Становници Грааова обилују добром пијаћом водом, која се добоја из извора и бунара. Познатији извори су: Смедеревац, Лашинац, Татарци и Вирови. На потесу Дреновој Чуки избија око 50 извора.

Земље и шуме.

Називи потеса у атару овог села су: Дренова Чука, Орловац, Тумба, Комин, Јасенова Чука, Бујевац, Оскоруша, Старо Село, Селиште, Црквиште и Бистричка Река.

Тип села.

Граово је умерено разбијеног типа. Подељено је на Доњу и Горњу Махалу. У тим махалама постоје посебне родовске групе кућа. У Граову је 1959. године било 120 кућа.

Старине у селу.

У Граову, на дну поменуте котлинице, једно место с зове Латинско Црквиште. Ту се види „грамађе са камењем“. Око црквишта постоји „Латинско Гробље“. Старих гробова има и на местима Бујевац и Оскоруша. У народу се прича да ове старине потичу од становника који су овде живели пре оснивања данашњег села.
Говори се да су некада на земљишту Граова боравили неки Татари. За њих се каже „да су јели људе“. Касније „када се накупио српски народ“, Татари су били најурени. По њима је остао назив Татарци.

Постанак села.

Данашње Граово основано је од досељеника. Ти досељеници су били преци данашњих родова који славе Аранђеловдан. Када су они дошли „овде је била пустиња“. Селиште је место које се налази у дну поменуте котлинице. Ту су биле прве куће данашњег села. До друге половине XIX века све сеоске куће (18) налазиле су се на Селишту. Затим је настало расељавање насеља, због потреба сточарства мештани су почели градити куће по целом атару. Потес Старо Село лежи у источном делу насеља. Ту је данас сеоско гробље. На Старом Селу имали су куће преци неких родова сада насељених у Доњој Махали.
За време Турака у Граово је лети долазио спахија из Врања. Њему су сељаци „за десетак“ вршили жито на гумну код данашње школе. Прича се да су кроз овај крај Грделичке Клисуре с’ времена на време пролазили „Арнаути Дибрани“. Запамћени су по пљачкању српског становништва.
Сеоска слава је Марковдан. Тада се мештани са гостима скупљају на месту Смедеревац код данашње школе. Ту постоји крст. О већим, празницима мештани Граова посећују цркву у Мртвици.
За време Другог светског рата Бугари су у Граову побили 64 мушкарца, нешто жена и деце. Говори се да су Бугари тада сами рушили железничку пругу у Грделичкој Клисури само да би нашли повод за убијање Срба.

Порекло становништва.

Становништво Граова потиче од предака, који су досељени. Највећи њихов део води порекло од Бјелопавлића у Црној Гори. Родови су:
-Баба Јанинци, Новковци, Катричани, Долинци, Баба Еленци, Великинци, Николинци, Цокаринци, Милошеви, Цакиновци, Вргинци, Миџинци, Перинци и Меанџинци. Сви славе Аранђеловдан. Ови родови потичу од претка Илије, пореклом из Бјелопавлића у Црној Гори. Постоји предање да је у доба када су Турци похарали и поробиле Бјелопавлиће 1767. године нека њихов група била исељена из Црне Горе. Они су се населили у Копаонику. У тој групи била су три брата са сестром. Један од те браће звао се Илија и он се углавном бавио кириџулуком. Једном је Илија затекао сестру са Турцима. Он је све њих побио. Из тога са браћом и живом стоком, после извесног лутања, доселио у Грделичку Клисуру. Илија се стално настанио у Граову, други брат се населио у Робинделу а трећи у Репишту или Џепу. Од брата у Робинделу нема потомака. У Репишту, односно Џепу не зна се шта се догодило са потомцима Илијиног брата. Један данашњи сељак у Граову, потомак од поменутог Илије, навео је ову генеаологију: Петар, 75 година-Младен-Пеша-Михајло-Илија.
-Терзинци, Врачарци, Анђелиновци и Пошунци, славе Никољдан. Њихово порекло се не зна. Последња два рода потичу од истог претка.
-Црногорци, Стевањдан су досељени однекуда. Њихов предак, приликом изградње железничке пруге („када су били Италијани“), радио је у Девојкином Камену. Он је тада добио надимак Црногорац. Од њега потиче име овог рода, чије су куће у потесу Оскоруша.
-Клисурци, Никољдан, досељени су из села Клисуре близу Власине.
После њих се нико више није доселио у Граово.

Исељеници.

-Ранчићевци су се иселили у Грделицу, део звани Село. Они су грана оних родова чије је порекло из Црне Горе.
-Мишинци су се иселили у Џеп.
-Једна грана од родова пореклом из Црне Горе из Граова се одселила у село Градња у околини Лесковца. Тамо се зову Милошевићи.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Zoran

    Moj deda i pradeda su bili iz ovog mesta ali njihovo prezime se ne spominje nigde. Radi se o Đokić-ima, a iz priče koliko znam potiču negde iz nekog plemena iz Crne Gore.

  2. Milan kostic

    Postovani, ja is prica starih znam da smo mi doseljenici is crne gore,a mladji pretci ziveli su u graovu, cukun deda mi se zvao stojmen, povezani smo sa milosevicima….slavimo nikoljdan I zivimo u grdanici a ne u s elu gradnja kod leskovca, prezime smo promenili zbog krvne osvete po nekom pretku kosti…

  3. Milan kostic

    Selo gradnja ne postoji u leskovackoj opstini….

  4. Dragi Kocić

    Moj deda Stevan Kocić je kao dete došao sa majkom iz Graova, pre otprilike 120-130 godina u REPIŠTE. Hteo bih saznati o prezimenu Kocić koje je iz Graova.