Порекло презимена, село Велики Извор (Зајечар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велики Извор, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Порекло становништва села Велики Извор, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велики Извор (Зајечар)

Порекло презимена, село Велики Извор (Зајечар)

Veliki-IzvorПорекло становништва села Велики Извор, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Велики Извор се протеже између две косе. Горњи Крај је притешњен са источне и јужне стране брдима а Доњи Крај се шири избијајући у равницу. Места на којима се налази Горњи Крај зову се Градиште, Пањак, Цигански Врх и „поред реке“. Места на којима је Доњи Крај су Пањак, Цигански Врх, Криви Поток и равница поред реке, у дубодолини.
Речица, која протиче кроз село, плави га, нарочито у доба топљења великих снегова и јаких киша. Поплаве долазе отуда што су околна брда оголела, те се, кад кише падају, вода нагло слива у речицу, али се село због тога не помера.

Воде и клима.

У самом селу постоје два извора. Један је без имена а други се зове Нешковска Чесма. Осим са поменутих извора мештани користе за пиће и воду из бунара, којих у селу има преко триста. Вода из бунара је тешка, али се пије јер нема боље. Речна вода се не пије.
У селу дувају ветрови: северац, кошава и горњак. Најхладнији је северац.

Земље и шуме.

Село има довољно земље за обрађивање. Налази се на овим местима: Могили, Шонтолову, Вршкој Чуки, Рајковом Савету, Билу, Безданици, Шашкој, Граници, Селишту, Тимоку, Локви, Великом Ступњу, Калилки, Нешковој Круши, Грозјаву Врху, Алапину, Кривом Потоку, Дубоком Долу, Стаменском Долу, Крувуљани, Пањаку, Кошути, Турском Блату, Драгољеву Кривуљу и „испод села“. Најудаљенија су места од села 15-20 километра.
Село има пашњаке и утрине у непосредној близини села: у Пањаку, Дубоком Долу, Градишту, Пландишту, Османову Шанцу и Циганском Врху.
Општинске и заједничке шуме нема. У последње време врши се пошумљавање оголелих брда багремом, особито у Дубоком Долу и Кривом Потоку.
Земља поред Тимока је врло плодна, по брдима слабе родности.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на два краја, Горњи и Доњи. Растављени су једним сокаком, који је у исто време и граница великоизворских парохија. Куће су поређане без реда. Горњи Крај је гушћи, док су куће у Доњем Крају нешто размакнутије.
Када је 1833. године повучена нова граница између Кнежевине Србије и турске царевине, остала су имања појединих Великоизвораца на турској (сада бугарској) територији. Због тога су многе породице биле принуђене да се иселе на турску (касније бугарску) територију и на тај начин образовале ново село Извор-махала.
Поред тога село Дубље, код Свилајнца, је насељено у целини мештанима Великог Извора.
Село је 1876. године, за време српско-турског рата потпуно спаљено и поново подигнуто на истом месту. Данас, 1931. године, Велики Извор има 830 кућа.

Старине у селу.

У околини има више селишта: Стаменово Селиште, Трњаво Селиште и Селиште.
У близини села налази се место Градиште, на коме су остаци неког градића – Кале. Нема никаквих предања о томе.

Постанак села и порекло становништва.

-На ово место, на коме је данас село, дошло је неколико породица и заселило село. То су:
-Узунски;
-Лилковски (раније Трошановски);
-Нешковски и;
-Мачовски.
Доселили су се пре 200 и више година. Велики Извор је старији од Зајечара. Ове породице су образовале сеоце, које је мало времена овде остало, јер се, под притиском Турака, иселило у место звано Стаменово Селиште, удаљено од села око 4 километра. Одавде се иселило у Трњево Селиште, удаљено 7-8 километра. Одатле се пресели у место, данас звано Селиште да би се одатле вратило на порвобитно своје место.
У Доњем Крају су досељеници из Тетова, поглавито породица:
-Нешковски.
На средини села су:
-Узуновци.
У Горњем Крају су поглавито:
-Лилковски, раније Трошановски фамилија.
За последње две се прича да су досељене са Волге.
Село се умножавало прираштајем а после минулих ратова знатно се раселило, поглавито у Зајечар – преко 200 породица. Има их прилично и у Вражогрнцу – Срезу зајечарском, углавном као домазети. Расељавање се врши због тога што се више, услед тескобе места на коме је село, не могу подизати куће. Други разлог расељавања што Великоизворци купују земљиште за обрађивање у атару општине Зајечара, па се због тога у Зајечар и насељавају.
Сеоске су славе: Спасовдан и Духови (Тројице). Црква слави Илиндан.
Старинци славе Никољдан, као и већи део села.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Коментари (2)

  • Раде Бракочевић

    Аутор Маринко Стојановић је у својој књизи изнио своја сазнања.Сарадник портала Милодан их је пренио. Замолио бих потомке становника ( бивших и садашњих) Великог Извора, познаваоце тог краја и све оне који о томе нешто знају, да се јаве са подацима о оним родовима, који су из Црне Горе ( Шекулара) преко Бугарске, дошли у Велики Извор. Некима ће ово бити чудно. Они заборављају да је све то била Турска. Шекуларско племе је релативно малобројно, јер је било стијешњено на својој ужој племенској територији, па је било принуђено на стално исељавање у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, па чак и Бугарску. Саво Поповић, дечански монах, родом из Шекулара, када је онамо боравио купећи милостињу за Дечане у 19.вијеку, забиљежио је 16. насеља у Бугарској, насељених Шекуларцима.. Тада су „шекуларски Бугари“, знали да потичу из Шекулара и славили славу Св.Јована Крститеља (Бугари иначе не славе славу). Неки од тих исељених Шекулараца су из Бугарске прешли у Источну Србију. Тако се зна за род Дашића из Великог Извора код Зајечара. Занима ме да ли су Баљевићи у Великом Извору дошли из тих села “ шекуларских Бугара“? Ако их има, лијепо би било да се јаве и други, са другим презименима, и подацима о слави, ношњи и кад су прешли из Буграске. Не знам да ли ово читају у Бугарској, мада су тамо можда све заборавили. Академик Миомир Дашић је 1967. године боравећи у Бугарској, нашао „блиједе трагове одсељених Шекулараца сјевероисточно од Великог Трнова, гдје се налази православни манастир Арбанаси“.
    Унапријед захвалан.

    Одговори
  • Olivera Mandragora

    Pozdrav uredniku, naime moja porodica sa oceve strane se pre nekih 200 godina iz sela Veliki Izvor doselila u Pozarevac, bezeci od turaka. Prezivali su se u Velikom Izvoru Jovanovic pa su tek u Pozarevcu pomenili prezime u Nikolic. Slava Nikoljdan.. Ovde u Pozarevcu gde je zivim ceo jedan kraj se zove Bugarska mala jer je lokalno stanovnistvo te porodice nazivalo Bugarima zbog mesta odakle dolaze i akcenta iako oni uopste nisu bugari. Takodje, moja baba odnosno oceva majka i njena porodica takodje vuku poreklo iz Velikog Izvora, prezime im je Najdanovic, a nadimak Pacori po nekom „Bajka Najdan paci“ kako to pise u izvestajima Jovana Cvijica. Slava takodje Nikoljdan. Mene zanima nesto vise o njihovom poreklu pa ako nesto znate bila bih jako zahvalna. P.S. jos uvek ne znam sta znaci taj prefiks ‘bajka“ koji sam nasla u tom izvestaju

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top