Порекло презимена, село Вражогрнац (Зајечар)

4. јануара 2016.

коментара: 1

Vražogrnac
Црква Св. Тројице, фото: Андријана Симеуновић (Panoramio)

Порекло становништва села Вражогрнац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Вражогрнац се налази у равници на обалама Беле или Рготинске Реке. Једним делом село се налази под брдом Јама. Ранијих година Рготинска Река је плавила Доњи Крај и Прекоречки Крај. Данас врло ретко.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће из бунара. Ван села, у потесима, постоје три извора – Крчољ, Вртача и Бубан. Речна вода се не пије.
У селу дувају ветрови: кошава, горњак, југ и „зла кошава“ са севера. Југ доноси кишу, кошава снег.

Земље, шуме и занимање становништва.

Сеоске њиве се налазе у околини села. Пашњака и шуме има врло мало. Вражогрнска земље је врло плодна и добро се обрађује, најбоље у целој околини.
Становништво се већином бави земљорадњом и сточарством а мало и воћарством. Најпознатији производ сеоског рада је кукуруз. У селу је 1898. године било три механе, 9 ћурчија и 7 ковача. „Мештани иду у аргатовање а мучно је и надничаре овде наћи, јер су сви добри радници код својих кућа“ пише сеоски парох Јеремија Рашић.
Како пише М. Ђ. Милићевић „у Вражогрнцу, у брду и реци, има злата у песку“. Хајдук-Вељко је у време првог устанка „изградио шанчеве“ у овом селу.

Тип села.

Село је збијеног типа. Подељено је у три краја или мале: Горњи Крај, Доњи Крај и Прекоречки Крај. Крајеви су раздвојени сокацима а Прекоречки и реком. Куће у целом селу су тако поређане да праве улице и шорове, а особито поред главног друма Зајечар-Неготин. Сеоске куће су брвнаре, плетаре и зидане. Свака куће има двор, окућницу и поткућницу (башту, односно градину).

Име селу.

О имену села постоје читаве приче. Неоспорна је истина да су досељеници Вражогрнчани донели име из старе постојбине, по имену села које и данас постоји.

Старине у селу.

Близу Вражогрнца, на путу ка Рготини, налази се место Толовац. Предање каже да се то село иселило преко Дунава и населило близу Панчева, образовавши село Долово.
На месту које се зове Селиште постоји једна повећа хумка из које се често ископавају људске кости.
Испод села је једна питома раван – „Татари“. Ту је некада био рит, који се касније исушио. Легенда каже да је један Татарин на коњу смотрио у риту једну девојку, која му се допадне и полети за њом. Бежећи од њега, скачући са бусена на бусен, намами га некако на гротло у које Татарин пропадне заједно са коњем те се удави. Од тог доба рит се назове „Татарин“.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да се становништво доселило са Косова. Најпре се доселило неколико фамилија бежећи од турског зулума. У то време место је било под шумом и први досељеници су крчили шуму и ту се настањивали. Село је расло само дељењем задруга, са стране се нико није досељавао. Село у својој прошлости није премештано.
Село Вражогрнац насељено је за време велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Источни део тог мигрантског таласа је, између осталих, заселио и село Вражогрнац. Они су из истоименог села у Постењској општини, близу Ђурђевих Ступова, у Дежевском срезу. Предање каже да се један део Вражогрнчана пребацио преко Дунава и населио у Белој Цркви, у Банату.
Према причању старијих људи село је засновано из два насеља. Горњи Крај је из насеља које је било најпре у данашњем Селишту. Преко Тимока, у месту званом Вучак, било је друго насеље, истог порекла. Како су оба насеља страдала од Черкеза, ова два насеља доселе се споразумно на данашње место, тако да они из Вучака образују Доњи Крај а они из Селишта Горњи Крај. Прекоречки Крај је настао касније.

Родови из Селишта су:
-Старчевићи и;
-Гојићи.

Родови из Вучака су:
-Степановићи;
-Радојкаши и;
-Милинци.
Сеоска заветина је Спасовдан и Св. Тројица.
Становници славе различите славе и то:
Св. Теодора славе:
-Лекићи и;
-Бранковићи.
Св. Петку:
-Кранчићи и;
-Лилићи.
Митровдан:
-Чолићи;
-Степановићи и;
-Бебићи.
Св. Ђурђа:
-Павковићи;
-Томићи;
-Влајнићи;
-Коларци;
-Љиљанићи и др…
Аранђеловдан:
-Рашићи;
-Цонићи;
-Ђурићи;
-Милићи и др…
Св. Јован Златоусти:
-Парапаћинци и др…
Никољдан:
-Тодоровићи;
-Јаковљевићи и;
-Шутићи.
С. Василије:
-Омеровићи и:
-Кадрићи.
Св. Јован Крститељ:
-Танчићи;
-Бојаџићи;
-Пешићи;
-Гологлавкићи;
-Гојићи и др…
Св. Симеон Мироточиви:
-Цуцићи.

Погинулих и умрлих ратника у ратовима од 1912.-1918. године из Вражогрнаца има 167. Споменик им је подигнут у црквеној порти, поред самог друма.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Branislav Ivanović

    Moje poreklo po ocu je od Ivanovića, koji su u selu Vražogrnac poznati po porodičnom nadimku Parapaćinci i slave sv.Jovana Zlatoustog. Rod Parapaćinaca jeste iz zaseoka Vučak-preko Borske reke-na brdu iznad mesta zvanog Golinac, odnosno Poradin. Prema legendi, sa tog područja potiče i čuveni Ljutica Bogdan. A ako je istina da se stanovništvo sela doselilo iz okoline Novog Pazara i manastira Đurđevi Stupovi, tj. iz Deževskog sreza, onda se možemo ponositi i svojim Nemanjićkim poreklom. Pozdrav za Srbiju od Tare, Jelene i Baneta Ivanovića iz Zaječara.