Порекло презимена, село Вратарница (Зајечар)

6. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Вратарница, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Vratarnica

Положај села.

Вратарница је стешњена између огранака Старе Планине који чини вратарнички теснац кроз који се пробија Бели Тимок. Са леве стране реке је 175 а са десне стране 205 кућа. Када надође Бели Тимок плави имања, дворишта и куће у долини.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће из бунара. Извора има три а бунара 50.
У селу дувају северац и кошава.

Земље и шуме.

Зиратне земље има у потесима званим: Село, Старо Бачиште, Кошучи Вир, Владова Ливада, Липак, Колесар, Тавна Алуга, Војинова Шија, Бачиште, Голина, Кулашова Ливада, Илина Падина, Мртвина, Врла Страна, Градиште, Остричевица, Задна, Трпчиште, Џонино Било, Запис, Бездет, Свињски Вис, Локва, Доња Војинова Шија, Доњи Бездет, Гарда, Дикин Камен, Дуго Било, Ајдучка Падина, Ливађе, Стара Вратарница, Умни Дол, Цакина Језава, Река и Горња Војнова Шија.
Пашњака има на местима: Кошучи Вр, Бездет, Липак, Бачиште, Врла Стран, Дуго Било, Џонино Било, Голина, Кулашова Ливада, Дикин Камен, Тавна Алуга, Доња Војнова Шија, Свињски Вис, Остричевица, Мртвина, Ајдучка Падина, Горњи Бездет, Запис, Старо Бачиште, Горња Војнова Шија, Задна, Владова Ливада, Локва и Трпчиште.
Шуме су на местима: Старо Бачиште, Кошучи Вр, Липак, Војнова Шија, Дуго Било, Џонино Било, Илина Падина, Кулашова Ливада, Бачиште, Бездет, Мртвина, Свињски Вис, Врла Стран, Остричевица, Дикин Камен, Ајдучка Падина, Локва, Гарда, Задна, Трпчиште, Горња Војнова Шија и Запис.

Тип села.

Село је донекле збијеног типа. Дели се на мале, које се зову: Тавна Алуга, Доња Мала, Девичи Вир, Владова Ливада и Кале. Засеоци су Змијанац и Равна Дубрава. Од Тавне Алуге до Змијанца има 4 километра а од мале Девичин Вир до Равне Дубраве 5 километара.
Куће су најгушће груписане у Доњој Мали, где је и средина села.
Село има доста салаша, и то у местима: Голина, Остричевица, Свињски Вис, Липак, Војнова Шија, Река и Лова. На салашима су колибе за становање пастира и појате за боравак стоке.

Старине у селу.

У месту Сегменски Поток на камену у пећинама налазе се стари натписи, који се слабо познају. У месту Бездет налази се старо каменито кале, а код железничке станице, на месту Владова Ливада или Орешак, постоје остаци од римског града. Старих путева има од Вратарнице преко места Липак за Чуку и даље за Видин у Бугарској а други од Ладуловог Врха према Мијином Кладенцу. У Вратарници постоји стара развалина цркве, која је, по причању старих људи, озидана у спомен оних јунака, који су се за отаџбину борили и славну смрт на бојишту претрпели.

Постанак села и порекло становништва.

Село се није селило, ту је од свог постанка, само се проширује. Постоји једно селиште од раније у месту званом Пчелиниште, где је, по причању, некада било село – не зна се од које вере, и ту постоји старо гробље са плочама на којима ништа не пише. Једно старо гробље постоји и на месту званом Ливађе, али без знакова и натписа.
Иначе, вратарничко гробље је у месту званом Река, идући Заграђу, са десне стране пута.

Најстарије породице у селу су:

-Милинска;
-Јанчинска;
-Гочлијска;
-Симиновска;
-Дамњановска и;
-Пајтинска.
Њихови преци су се доселили из Заграђа пре неких 100 година.

У селу се славе ове славе:

Јовањдан:
-Симоновска, Пајтинска и Спасинска фамилија.
Никољдан:
-Митинска, Јанчинска, Гочлијска, Дамњановска и Данчуловска фамилија.
Аранђеловдан:
-Ристинска фамилија.
Митровдан:
-Буљанска фамилија.

Осим тога у селу се славе и Св. Петка – 15 кућа, Св. Врачи – 1, Св. Ђорђе- 7, Стевањдан -11 и Савиндан – 8, али се не каже који родови је славе.
Сеоска слава је Св. Архангел а заветине су Духови (место Река), Спасовдан (код цркве у центру села) и Прокопије на месту Бачијиште.

У ратовима 1912-1919. године погинуло је или умрло 130 ратника из овог села, али им споменик није ни до данас, 1935. године, није подигнут.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.