Порекло презимена, село Тушиће (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тушиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Порекло становништва села Тушиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Тушиће (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Тушиће (Зубин Поток)

Порекло становништва села Тушиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Атар села се простире од Ибра до испод врхова страна. Само насеље је доста високо изнад корита реке. Тушићким Брдом село је подељено у два дела, а ови су потоцима разбијени на крајеве. Ти крајеви села носе називе: „Село“, Орашак, Кокорак, Подрупина, Вотшак и Тушиће. У сваком овом крају има посебних назива: Вртача, Шип, Лом, Гувниште или Попов Лаз, Репиште, Брдо, Јелова Раван, Преке Ливаде (раније Преке Њиве). У сваком крају је група од 3—5 кућа. Због нешто веће удаљености Орах сматрају као заселак.

Старији назив Тушића је Кусино Село. И данас постоји крај са именом „Село“. Касније, због неког важнијег човека превладало је име другог краја — Тушића, у којем данас има само 2 куће. Али се и сада каже, када се иде из једног у други од ова два краја: идем у Тушиће, и обрнуто, у „Село“.

Сам назив Тушиће указује на неки старији род који се одавде давно иселио. То старо становништво је оставило доста трагова. На Репишту је очувано старо гробље са крстачама, у које се сахрањује и данашње становништво. Друго старо гробље је на месту Старе Колибе између Туншћа и Вукојевића. Остаци старог насеља (зидине и гувна) виде се свуда на ливадама поред Ибра. Један крај поред Ибра зову Старо Село, а у засеоку Орашку Кућетине.

Сви данашњи родови у Тушићу су досељеници из Црногорских Брда:

– Леповићи, (Радојковићи и Милетићи) (6 к., Св. Петка и летњи Петковдан), досељени из Чечева пре 140 година. Род су са Леповићима у Чечеву. Они су најраније досељени у Тушиће.

– Кошани (Димитријевићи и Алексићи) (6 к., иста слава и преслава као код Леповића), дошли су из села Табалија пре 180 година.

– Савићи (Савићи и Јовановићи) (6 к.). Предак Јован дошао је пре 5 појасева из „Бијелих Брда“ у кућу Ђура Кошана као слуга; он га је држао као свога сина, са ким га је поделио још за живота да се после не би свађали. Узео је њихову славу (Св. Петку).

– Вуловићи (1 к., Св. Лука, и Митровдан), не знају одакле су дошли; не множе се; откако се зна, увек је једна кућа.

– Илићи (5 к.) досељени су из оближњег села Вукојевића пре 60 годгша; населио их је ага на своју земљу.

– Коматовићи у засеоку Орашаку (6 к., Ђурђевдан и Св. Пантелија), дошли су из Брња.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top