Poreklo stanovništva sela Novo Korito, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na obalama istoimene reke ili Vrelske Reke. Najveći deo sela je u dolini Koritske Reke a manji u dolini Dročine. Koritska Reka izvire na granici sa Bugarskom, na Kadibogazu. Prima mnogobrojne potoke. Do Pastrmske Reke Koritska Reka se zove Pčelinska Reka, odatle do Ošljana Koritska Reka a dalje, do Timoka, se zove Klisura. Kuće su na peskovitom zemljištu, na kamenu krečnjaku i na liskunu (na „liskovici“). Severno od sela uzdiže se mala zaravan Polje, nad kojom su su severni visovi Jojin Glama i Ljubenov Rt; na jugoistoku Ljiljanina Glama, Lapušanska Glama, Golema Glama ili Golaš; južno od sela su Mali Tumbor, Golemi Tumbor i Jovančev Kamen. Selo je otvoreno sa istočne i zapadne strane, te sa tih strana duvaju najsilniji i najhladniji vetrovi.
Vode.
Blizu sela je jak izvor Vrelo. Izvire ispod jedne stene. Toliko je jako da i za vreme velike suše ima dovoljno vode da na 20-30 koraka melje vodenica potočara. U Vrelu ima i ribe, pastrmke. Sa ovog izvora koristi vodu za piće cela Vrelska Mahala.
Pored ovog izvora ima nekoliko manjih izvora i kladenaca, to su: Spasinski Kladenac, Stublina, Bocin Kladenac, Pandurski Kladenac, Mladenov Kladenac, Stojankin Kladenac, Trša i dr. Najjači je Stojankin Kladenac. Zimi se pije i voda sa reke. Bunara nema. Reka ne nanosi nikakve štete selu, jer se ona duboko usekla u kamenu.
Zemlje i šume.
Zemljište je jako kamenito i planinsko. Ravnice nema, osim što postoji po neka zaravan na visovima ili usko polje usred visova. Njive su im po visovima, po „bregolazinama“. Ziratna zemlja je u okolini sela. Po ovako brdovitom zemljištu seje se kukuruz i sva strna žita, od kojih najviše uspeva ovas i raž. Narod se bavi više uzgajanjem sitne stoke. Ispaše ili utrine su okolini sela, i to su skoro sve seoske, za koju svaka kuća plaća opštini „utrinsko“, i to po svakom bravu. Svaka kuća ima svoju pojatu, ima ih preko 200. Pojate su često podignute kao kuće, ređe slabije građe, tzv šiljke. Bačijanje se još održalo.
Šuma je dosta satrvena, osobito severno od sela. Južna strana seoskog atara je pitomija i šumovitija. Ima je i državne i privatne. Naročito je dobra državna šuma u Čuminoj Reci, na granici prema Bugarskoj.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, možda najzbijenije u celom Timoku. Pojedini delovi sela zovu se po rodovima: Spasinska Mala, Reljinska Mala, Ćosinska Mala, Lažljinska Mala, Golubovska Mala i Stoćinska Mala. Između pojedinih grupa kuća, koje pripadaju raznim rodovima, nema nikakvog razmaka. Najzbijeniji je srednji deo sela, na desnoj obali reke, na ušću Dročine u Koritsku reku. Pored porodičnih imena, pojedini krajevi imaju i opštija imena. Tako se kraj na obalama Dročine ili Vrelske Reke zove Vrelska Mala, kojoj sredinu čine Golubovci. Na Vrelsku Malu, na istoku naslanja se Gornji Kraj u čijoj sredini su Ćosinci i Stoćinci. Donji deo sela se zove Donji Kraj, u kome su porodice: Lažljinci, Šiljinci, Lilinci, Sredogrivci, Parijanci i dr…
Duž sela prolazi seoski put oko koga su poređane kuće, skoro bez ikakvog reda. Od glavnog puta odvajaju se po dva puta, sokaka ili ulice – levo i desno, te mreža puteva imaju oblik grane. U sredini sela, zbog velike zbijenosti kuća nema sporednih zgrada, one su van sela, obično oko plevnja ili pojata. Zbog zbijenosti nema ni dovoljnog dvorišta. U selu ima 317 kuća.
Starine u selu.
Iznad Novog Korita, između Kostičke i Pastrmske Reke, blizu današnjeg groblja, priča se da je u staro doba bila nekakva varoš koja se zvala Praovo, za koju vele da je bila velika varoš u kojoj je bilo 70 dućana i sedam kovnica bakra. U njoj je živela „nekakva vera“, sa kojom nismo mogli govoriti. Imala je dve velike crkve. Bila je na putu Ravna-Arčar-Palanka. Turci su je, kada su osvojili ove prostore, razrušili. U to doba, današnja varošica Salaš u Bugarskoj zvala se Inoladovo.
Odvajkada je ovuda vodio put, pa i u rimsko doba, koji je vezivao dolinu Timoka sa dolinom Zagorja. U Koritskoj Reci ima nekakve zgure, te se misli da je ovde topljen nekada bakar. Moguće je da je ovde bilo nekada rudarsko naselje. Za vreme turske vladavine ovde je bilo beglučko guvno. Salaš i Korito pripadali su jednom subaši, kome je sedište bilo u Koritu – Selištu i ovde mu se činila vršidba.
U izveštaju komisije za razgraničavanje između Srbije i Turske, 1833. godine kaže se, između ostalog; „Dobili smo jedno selo u klisuri između Kitke i Rasovatog Kamena, imenom Korito, oko 40 kuća veliko“.
Ime selu.
I danas se selo zove prosto Korito. Pridev „novo“ dodaje zbog razlikovanja od sela Korita ili Starog Korita u Zaglavku. U Zaglavku ovo timočko Korito zovu Zagorsko Korito. Korito se zove po mestu koje je iznad Vrela među „glamama“.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
-Prvi put selo je zasnovano na Ćosinom Brdu, 15 minuta hoda više današnjeg sela. Kako je to mesto bilo na putu kroz Klisuru, Turci su svakodnevno dosađivali stanovništvu. Zbog toga se selo iseli severnije, iznad Ždrela, izmđu Kitke, Goleme Glame, Guvništa i Brazde. To se danas zove Selište, udaljeno pola sata hod od današnjeg sela. Dok su bili u Selištu mnogi su se iselili u unutrašnjost Srbije, kažu da su se neki odselili u Vukašinovac a neki u Bošnjane, oko današnjeg Ražnja.
Srpsko-turska granica 1833. godine bila je povučena na 10-15 minuta od sela, pa se zbog toga selo, posle dve godine, moralo spustiti na današnje mesto.
Zna se poreklo skoro svih porodica u selu. Može se uzeti da je ono postalo u drugoj polovini 18. veka. Potomci prvog osnivača sela, Stanka Džadžinca, danas su u petom kolenu.
Rodovi su sledeći:
-Džadžindži (Staninci), Aranđelovdan. Stanko Prevalac, zvani Džadžin, pri je došao u Prevale u Bugarskoj i zauzeo zemlju u Koriji, između Glama („Korito“). Priča se da je doterao za sobom oko 300 ovaca. Dobegao je ovamo zbog nekog duga Turčinu, koji nije mogao isplatiti. Džadžindži se zovu i Staninci po ženskoj liniji.
-Porijanci, Nikoljdan, su se doselili za Džadžincima iz Smoljanovaca u Bugarskoj. Neki od njih se zovu:
-Pećinci. Danas su u životu njihovi praunuci. Prvi doseljenik se zvao Stojan.
-Jojinci, Sv. Petka, su iz Prevale u Bugarskoj, doselili se pre 120 godina. Prvi se naselio Mladen, pa se po imenu njegovog sina Joje prozovu Jojinci.
-Gornjolučani, Alimpijevdan, su poznati kao:
-Velkovci, Živanovci, Jončinci, Stojinci i Todorovci. Doselili su se iz Gornje Luke (berkovačke) u Bugarskoj u drugoj polovini 18. veka. Praunuk im živi danas.
-Golubovci ili Čuljinci, Sv. Petka, dobegli su iz Repljane u Bugarskoj.
-Lažljinci, Jovanjdan, su se doselili krajem 18. veka iz Gornje Luke u Bugarskoj.
-Stamenovci ili Solaškovci, Alimpijevdan, doselili su se iz Salaša u Bugarskoj krajem 18. veka.
-Spasinci, Aranđelovdan, su se doselili iz Čuprenje ili Repljane u Bugarskoj krajem 18. ili u početku 19. veka. Poznatiji su pod novim imenom:
-Paunkiči.
-Košavci, Sv.Đorđe, su prebegli iz Bugarske, ne zna se iz kog sela, krajem 18. ili početkom 19. veka. Ime im je došlo prema pretku Košavi, koji se ovde prvi naselio. Zovu se i:
-Zajdinci ili Čičivragovci.
-Jaseninci ili Šarbanovčanje, Sv. Đorđe, su iz Bugarske ali se ne zna iz kog mesta.
-Gotovanovci, Sv. Đođe, su starinom iz Repljana u Bugarskoj, doselili su se početkom 19. veka.
-Kožuvarci, Jovanjdan, su iz Stajćevaca u Bugarskoj, doselili se početkom 19. veka.
-Buljugbašini, Sv. Petka, su se doselili iz Bugarske, selo Prevale, u doba oslobođenja.
-Prevalci, Nikoljdan, su iz Prevale u Bugarskoj, doselili se sredinom prošlog veka.
-Slavkovci, Nikoljdan,su zbog turskog nameta dobegli z Čivlika blizu Belogračika u Bugarskoj.
-Stajćovčani, Aranđelovdan, su iz Stajćevaca u Bugarskoj. Doselili su se oko oslobođenja.
-Reljinci ili Pešini, Nikoljdan, su iz Prevale u Bugarskoj.
-Džurdžindži ili Džurdžiči, Sv. Vrači, su iz Stajćevca u Bugarskoj. Doselili su se u doba oslobođenja.
-Stoćinci, Mitrovdan, su se doselili iz Gornje Luke u Bugarskoj. Po njima je nazvana jedna mala – Stoćinska Mala.
-Dušinovci, Nikoljdan, su se doselili iz Stajćevaca u Bugarskoj.
-Bandžari ili Kozeljanovci, Nikoljdan, su iz okoline Belogračika u Bugarsoj.
-Džunindži, Alimpijvdan, su iz Salaša u Bugarskoj.
-Gančinci, Savindan, su iz Prevale u Bugarskoj.
-Lilinci, Nikoljdan, su došli u doba oslobođenja iz Železne u Bugarskoj.
-Lalćinci, Aranđelovdan, su se naselili u doba oslobođenja iz Gornje Luke u Bugarskoj. Nazvani su tako po prvom doseljeniku Lalku.
-Birovci ili Prauždanci, Nikoljdan, su doseljenici iz Praužde u Bugarskoj.
-Šiljinci, Alimpijevdan, su iz Gornje Luke u Bugarskoj.
-Mišinci, Nikoljdan, su iz Gornje Luke u Bugraskoj. Poznatiji su kao:
-Krapininci.
-Cvetkovci, Nikoljdan, su iz Prevale u Bugarskoj. Doselili su se sredinom 19. veka.
-Pandurci, Nikoljdan, su se doselili iz Donjeg Loma u Bugarskoj, oko oslobođenja.
-Oroberovci ili Sredogrivci ili Trpezovci, Ignjatijevdan, su se doselili iz Sredogriva u Bugarskoj gde su bili dobegli iz Berilovca u pirotskom kraju. Došli su oko oslobođenja..
-Ružinci, Nikoljdan, su iz Trnovca u Timočkom srezu. Majka se ovde preudala i dovela dva sina.
-Stanojevići, Nikoljdan, su iz Ošljana.
-Aleksići, Nikoljdan, su iz Jelašnice u Srezu timočkom.
-Cigani, Sv. Vasilije-Nova Godina, su Cigani –Romi kovači. Ne znaju za svoje poreklo.
Iz dosadašnjeg pregleda se vidi da je selo novijeg porekla. Najstariji rodovi su iz druge polovine 18. veka i oni su zanovali selo. To su: Džadžinci, Porijanci, Jojinci, Gornjolučanje, Goluboci, Lažljinci, Stamenovci, Ćosinci i Spasinci. Ostalo stanovništvo se naselilo početkom 19. veka ili oko oslobođenja, 1833. godine.
Zavetine su Ilindan, Car Konstantin i carica Jelena, Trnova Petka.
Groblje je udaljeno od sela kilometar i po.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)