Порекло презимена, село Равна (Књажевац)

6. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Равна, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куће овог села су у долини безименог потока, у непосредној близини старога града Равне. Село је на левој обали потока, у присоју. Само је са источне стране отворено. Са северне стране је коса Бадњиште, са јужне висораван Поље а са западне Николина Падина. Куће су као прилепљене уз Бадњиште, изнад самог потока.

Воде.

Поток је, када надође, плаховит и бујан. Селу штете не наноси, али при излазу у равницу плави усеве. У селу постоје четири кладенца, од који се два зову Чешма и Јерски Кладенац. Чешма је у Доњем Крају, Јерски Кладенац у Горњем Крају. Понајивише се за пиће користи бунарска вода, којих има преко двадесет.

Земље и шуме.

Земљиште овог села је на истоку равно, то је тимочка равница; остали део је брдовит. Сва зиратна земља је у непосредној близини села и то у Тимоку или Лугу, Пољу, Црквишту, Старом Селу, Бадњишту, Дубрави и Петрову Гробу. Највише се сеје кукуруз и пшеница. Утрине има врло мало, и то приватне, у Ропинама, где је земљиште врло брдовито и није за обрађивање. Ту има нешто и приватне шуме.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у два краја, Горњи и Доњи Крај. Горњи Крај је старији и збијенији, заправо врло збијен; Доњи Крај је новији, па су у њему куће нешто разређеније. Доњи Крај се зове и Богденовци, по имену породице, која је овда највише заступљена.Кроз средину села пролази сеоски пут и око њега је поређано нешто кућа.

Име селу.

Село Равне добила је имену по граду Равни, који је испод села, на левој обали Тимока. У старим споменицима овај град се звао Равни Град, вероватно што је био у равници.

Историјат села.

У Студеној Води, изнад дебеличкога Селишта, је Старо Село, на коме је некада било село Равна. Док су села Дебелица и Равна били у Студеној Води, сматрало се као једно село. То се види из предања, по коме су се ова села цепала на два дела, када су се спуштала на данашња своја места. Том приликом су се, например, Косовци поделили у два дела, једни су отишли у Дебелицу а други у Равну. Исти случај је био и са Радоњичима. На поменутом селишту нема никаквих остатака, осим што се понекад ископавају водоводне цеви („ћунци“) од некадашње сеоске чесме. Ту и данас има хладне воде, по којој је и поток добио име Студена Вода. Из Студене Воде село се спустило у поток, који долази из Влашке Падине и ту се заселило. Одатле се због тескобе почне спуштати ка Тимоку, ка питомијем крају.

Старине у селу.

RavnaГрад Равна је источно од села, у тимочкој равници, на левој обали Тимока. Подигли су га несумњиво Римљани, што се види по многобројним писаним римским споменицима. Јамачно је овај римски град био порушен и на његово место подигнут нов, свакако византијски град. То се види узиданим римским споменицима у градским зидинама, често са натписним делом камена окренутим наниже. У другој половини 12. века Немања удари на Византију и поруши, поред осталих, и овај град и не остави на њему ни камен на камену.
Северно од села, на граници атара раванскога и дебеличкога, на вису који се одвајкада зове Црквиште, откопане су некакве зидине, за које се мисли да су од неке цркве, која је – по предању – била посвећена Св. Тројици. Озидана је од обичног тесаног камена, често са исквареним латинским натписима. Цигле и главе од стубова и разни украси на њима исти су као и они у раванском граду. Приликом откопавања наилазило се на римски новац, мермерне статуе, игле и др. Црквиште је на једном вису, који доминира тимочком долином и са кога је диван поглед на њу. Са Црквишта је водио пут и град Равну.
У самом селу има још једно „црквиште“ о коме се ништа не прича. Осим једног каменог стуба, на коме је оштећен латински натпис, и набацаног камења унаоколо, нема ту ничега више.

Порекло становништва.

Становништво села Равне је знатном већином староседелачко. На новије становништво пада тек десети део кућа. Према томе умножавало се поглавито прираштајем.
Становништво је састављено поглавито из старијих родова. Највећи и најразгранатији род су :
-Стојичи, Аранђеловдан, познати су под новијим именима:
-Богденовци, Голубовичи, Славковци итд. Можда је из овог рода и велики род Радоњичи у Дебелици, јер славе ису славу.
-Косовци, Јовањдан. О њима се прича следеће: Када је пропало српско царство на Косову, дођу у овај крај дв брата, Никола и Иван. Живели су неко време у Нерезинама, Кокошиној Падини и валевском атару, бавећи се ловом. Најпосле сврате у Равну и ту се ожене. И данас падина више села носи назив Иванова Падина а падина северно од села Николина Падина, јер су ту најпре живели. Косовци или Косовљани познатији су под новијим именима:
-Цицијичи, Бекријци, Суруџијци, Латковци или Влатковци итд. Пада у очи да су Косовци махом црнопурасти и очију грахорастих, док су староседеоци више плави. Косоваца има и у Дебелици. Они заузимају горњи крај села. Славе Св. Јована Златоустог.

Млађи досељеници су:

-Ћајичи, Св.Ђорђе, су старином из Јелашнице у Тимочком срезу. Њих је населио субаша да му овде чувају ковалук („трмке“).
-Посеријичи, Томиндан, су досељеници, али е не зна одакле су. Неки их сматрају за старинце.
-Јерци, Св. Јован Златоусти и Никољдан, су старином из Лепенице (Раче). Предак име је дошао овамо као уљез.

Сеоске заветине су Св. Арханђео, Цвети, Васкрс, Св. Јеремија, Пречиста и Св. Тројица. Св. Јеремију и Пречисту сави цело село, Св. Тројице славе Косовљани а Св.Петку Стојичи.

Гробље је уза само село.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.