Порекло презимена, село Бања (Зубин Поток) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бања (до 1975. Бање), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Беогр Порекло становништва села Бања (до 1975. Бање), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Беогр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Бања (Зубин Поток)

Порекло презимена, село Бања (Зубин Поток)

Порекло становништва села Бања (до 1975. Бање), општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је добило име по топлим изворима у Чпиљу поред Ибра, који су удаљени од данашњег села 2—3 километра. Насеље је на присојним странама потока. Куће су у њему распоређене по махалама. Свака махала заузима неку зараван на којој има и изворске воде. На супротној, осојној, страни нема насеља. У атару села Бања су два засеока: Клечак и Чпиље. Клечак је на заравни у изворишту Бањског Потока, а Чпиље поред Ибра. Бање обилује изворском и речном водом. За сточна појила се користе Ибар и вода између Бања и Виткојевића. Свуда има извора, међу којима је најпознатији „Илиџа“ у Чпиљу. То је минерална топла вода која у кључевима избија и лучи „сигу“ бигар. Она је на самом путу који води уз Ибар; њен хемиски састав и лековитост нису испитивани. Народ ту долази да се лечи од свих болести. Као у свакој води за коју се верује да је лековита, и овде белесници остављају разне предмете: новац и друге ствари. У сваком случају ће ова млака и минерална вода имати великог значаја као лековито купалиште.

Топографски називи појединих сеоских крајева су: Расадник, Караџин Крај, Рајковац, Заплеш, Иваново Брдо, Велико Брдо, Кућетине (шуме), Павлове Кућетине, Клечак, Чпиље.

У атару села Бање има доста трагова старијих насеља. У Чпиљу на једној главичици близу Ибра је старо гробље и у њему развалине цркве и „кулина“. Ово место зову кулина због куле, која је вероватно била звонара цркве. То се може судити по њеном облику (висока око 7, а широка у квадрату око 3 м) и по положају црквине, и по фрагменту старословенског натписа, који нисам могао прочитати. Црква је истога типа као и остале колашинске грађевине ове врсте; по остацима се види да су јој зидови били од сиге и обичног камена. Око црквине је старо гробље, које се у већем броју састоји из гробова по којима су положене велике плоче; неке су лепо обрађене као саркофази; на једном таквом каменом блоку, који је неко померио и оставио у страну главице, извајана су врло лепо три крста.

Ка средини села такође је постојала развалина цркве, коју су сељаци обновили између Првог и Другог светског рата. Око цркве је и старо и ново гробље.

Данашњи становници су:

Колаковићи, раније Колаци, (Гвоздићи, Бојовићи, Милуновићи, Лазовићи, Пантелићи) (23 к., Св. Никола и Св. Илија). Не знају тачно своје порекло. Кажу да су од неке Коле.

Недељковићи (1 к. Ђурђевдан), дошао из Брњака на имање женино: „удао се у село“. У засеоку Клечку су

Луковићи — Колаковићи (4 к.) и

— Кошани (2 к.). Кошани имају засебно гробље у Клечку, а Луковићи односе умрле у старо братственичко гробље у Бање.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top