Порекло презимена, село Кожељ (Књажевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кожељ, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Порекло становништва села Кожељ, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кожељ (Књажевац)

Порекло презимена, село Кожељ (Књажевац)

Порекло становништва села Кожељ, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је у котлини, око Кожељског Потока. Три четвртине кућа су у присоју а једна четвртина у осоју. Западно од села су брда: Гњиловац, Средњи Врх, Дупка (Мала и Голема); источно су: Говедарник, Дрење и Осој; јужно Говедарник и Орнички Вис а северно Пашиште. Сви ови висови и брда су махом оголели осим Осоја, који је прекривен ситном горицом.

Воде.

Кожељски Поток је бујан, јер долази из оголелих брда; протиче кроз Ждрело изнад села и чини велику штету селу када надође. Нарочито затрпава испод села баште а у селу однесе понекад и кућу или коју другу зграду. Страдају куће које су ближе Ждрелу, јер су на речном наносу. То је узрок да се село сасељава и сели на „државине“. Мештани користе воду за пиће са пет чесама. Да није њих, село не би могло опстати. Зими је вода топла а лети хладна. Најјача је чесма у Ждрелу, изнад села. У средини села је Мишкова Чесма а по једна у Осоју, стром гробљу и Пландишту.

Земље и шуме.

Кожељски атар пружа се најдаље у правцу запада, где се завршава Ласовским Каменом. Земљиште је брдовито и кршевито, те земље за обрађивање има врло мало. Земља је танка и слаба, јер ју је вода спрала и однела у Тимок, па је изгубила своју плодност. Највише је земље оранице источно од села а најмање на западу. На Тупужници су ливаде, пашњаци, браници и по нека њива. Ораће земље има на местим која се зову: Поље, Пландиште, Грабовац (Пљош), Старо Селиште, Старо Брдо, Смеилац и Дел. Сеју се све врсте жита и кукуруз. Утрине, испаше за стоку има више од зиратне земље али је трава доста слаба, јер је вода спрала земљу. Утрина је сва на Тупужници. Места на Тупужници где је је највише испаша зову се: Глоговица, Слана Бара, Слани Врх, Ђорђин Врх, Шопур, Папрет, Свињарница, Преласко, Леденица, Локва, Војилов Врх и Бук. Заједничке утрине има у Пашишту, Љиљачу, Равништу и Градском Лицу. Шуме су такође на Тупужници у местима: Големој Мртвини, Ђорђином Врху, Сланој Бари, Црешњеву, Глоговици, Шопуру, Локви и Буку. Шума је ситна и исечена али се у последње време почиње поново подизати. Заједничке шуме има у Гњиловцу, Сланој Бари и Црњишеву. Шума се употребљава за гориво, домаће употребе а искоришћава се и за исхрану ситне стоке преко зиме.

Тип села.

Село је збијеног типа. Није подељено на крајеве или „мале“, али су куће које припадају једном роду нешто збијеније, па се по именима родова и зову крајеви: Мариничи, Торбичи, Николинци,Попадијачи, Касајичи, Дзурепци, Осојци, Рибарци, Миршковци,Првуловци итд. Старије породице настањене су у средини села. На левој обали Кожељске Реке је највећи број домова. Тај крај је најзбијенији, посебно средином села. Од када је изнад села исечена шума, део села око Ждрела почела је вода засипати песком и шљунком, те се село почело наниже премештати.

Име и старине у селу.

Село је добило име по старом граду који се налази на вису изнад села, од кога се данас једва познају трагови. Име Кожељ је службени назив и не одговара народном називу – Кожаљ.
Село није било одувек на овом месту, већ североисточно од данашњег села на месту које се данас зове Домановац или Старо Селиште. Ту је била црква, посвећена Св.Кирику. Пре око 150 година село се одатле преместило на садашње место због напада Турака а није било довољно ни воде за пиће. Најпре су се насељеници настанили око данашње Мишкове Чесме, па се наставило ширити у правцу Ждрела.
Град Кожељ се помиње у Немањино доба, када га је Немања освојио од Грка и разрушио. Познају се још само зидине градске. У средини села била је стара црква, на чијим темељима у новије доба подигнута нова црква. Изнад села, у Ждрелу, налазе се темељи некакве грађевине, за коју мештани веле да је била градска црква, зидана од бигровитог камена. Око зидина ископаване су људске кости и новац. Поред ових зидина налазе се многи црепови, јер је ту раније било више сеоских кућа. Трећа је црквина, Св.Кирика, у Старом Селишту. Зидине су врло добро очуване. У средини села ископавају се многобројни људски костури, гривне од неке тамнозеленкансте смесе, бакарне гривне, старински новац, велике цигле, какве се виђају на старинским грађевинама, сребрни судови, сахани, тепсије итд. Несумњиво је овде неко старинско гробље. Источно, уз само село, налазе се добро очувана стара гробља, где су сахрањивани Кожељани до пре 70-80 година. Стари пут је водио из Кожеља кроз Ждрело, поред старе градске цркве.

Порекло породица.

Као најстарији родови у селу сматрају се:

-Маричани, Никољдан, познати су под именима:
-Николинци, Миленовци, Пасковци, Зајци итд…
-Осојци, Св. Петка.
-Крушарци, Мишковци и Рибарци, Св.Ђорђе.
-Торбичи, Св.Петка.
-Првуловци и Дзурепци, Св.Ђорђе.
-Џирџинци или Стајковичи, Св.Ђорђе.

Досељени родови:

-Првуловци, Св. Враче, су се доселили из Штрбаца у Заглавку у доба Првог устанка. Ово није иста породица са поменутим Првуловцима.
-Рибарци, Алимпијевдан, су из села Рибара, у Сврљигу.
-Касијичи (Гогичи), Св. Василије, су из Бугарске, из ломске околине. Зову се и Гогичи.
-Спрењарци, Св Ђорђе, су старином из Леновца – Срез зајечарски.
-Попадијичи или Пртољци, Аранђеловдан, су се доселили из Грамаде у Бугарској.

Сеоска слава је Спасовдан а заветине Св. Тројице, Св. Арханђео и Св. Кирик.

Гробље је у самом селу, удаљено 100 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top