Poreklo stanovništva sela Koželj, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo je u kotlini, oko Koželjskog Potoka. Tri četvrtine kuća su u prisoju a jedna četvrtina u osoju. Zapadno od sela su brda: Gnjilovac, Srednji Vrh, Dupka (Mala i Golema); istočno su: Govedarnik, Drenje i Osoj; južno Govedarnik i Ornički Vis a severno Pašište. Svi ovi visovi i brda su mahom ogoleli osim Osoja, koji je prekriven sitnom goricom.
Vode.
Koželjski Potok je bujan, jer dolazi iz ogolelih brda; protiče kroz Ždrelo iznad sela i čini veliku štetu selu kada nadođe. Naročito zatrpava ispod sela bašte a u selu odnese ponekad i kuću ili koju drugu zgradu. Stradaju kuće koje su bliže Ždrelu, jer su na rečnom nanosu. To je uzrok da se selo saseljava i seli na „državine“. Meštani koriste vodu za piće sa pet česama. Da nije njih, selo ne bi moglo opstati. Zimi je voda topla a leti hladna. Najjača je česma u Ždrelu, iznad sela. U sredini sela je Miškova Česma a po jedna u Osoju, strom groblju i Plandištu.
Zemlje i šume.
Koželjski atar pruža se najdalje u pravcu zapada, gde se završava Lasovskim Kamenom. Zemljište je brdovito i krševito, te zemlje za obrađivanje ima vrlo malo. Zemlja je tanka i slaba, jer ju je voda sprala i odnela u Timok, pa je izgubila svoju plodnost. Najviše je zemlje oranice istočno od sela a najmanje na zapadu. Na Tupužnici su livade, pašnjaci, branici i po neka njiva. Oraće zemlje ima na mestim koja se zovu: Polje, Plandište, Grabovac (Pljoš), Staro Selište, Staro Brdo, Smeilac i Del. Seju se sve vrste žita i kukuruz. Utrine, ispaše za stoku ima više od ziratne zemlje ali je trava dosta slaba, jer je voda sprala zemlju. Utrina je sva na Tupužnici. Mesta na Tupužnici gde je je najviše ispaša zovu se: Glogovica, Slana Bara, Slani Vrh, Đorđin Vrh, Šopur, Papret, Svinjarnica, Prelasko, Ledenica, Lokva, Vojilov Vrh i Buk. Zajedničke utrine ima u Pašištu, Ljiljaču, Ravništu i Gradskom Licu. Šume su takođe na Tupužnici u mestima: Golemoj Mrtvini, Đorđinom Vrhu, Slanoj Bari, Crešnjevu, Glogovici, Šopuru, Lokvi i Buku. Šuma je sitna i isečena ali se u poslednje vreme počinje ponovo podizati. Zajedničke šume ima u Gnjilovcu, Slanoj Bari i Crnjiševu. Šuma se upotrebljava za gorivo, domaće upotrebe a iskorišćava se i za ishranu sitne stoke preko zime.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Nije podeljeno na krajeve ili „male“, ali su kuće koje pripadaju jednom rodu nešto zbijenije, pa se po imenima rodova i zovu krajevi: Mariniči, Torbiči, Nikolinci,Popadijači, Kasajiči, Dzurepci, Osojci, Ribarci, Mirškovci,Prvulovci itd. Starije porodice nastanjene su u sredini sela. Na levoj obali Koželjske Reke je najveći broj domova. Taj kraj je najzbijeniji, posebno sredinom sela. Od kada je iznad sela isečena šuma, deo sela oko Ždrela počela je voda zasipati peskom i šljunkom, te se selo počelo naniže premeštati.
Ime i starine u selu.
Selo je dobilo ime po starom gradu koji se nalazi na visu iznad sela, od koga se danas jedva poznaju tragovi. Ime Koželj je službeni naziv i ne odgovara narodnom nazivu – Kožalj.
Selo nije bilo oduvek na ovom mestu, već severoistočno od današnjeg sela na mestu koje se danas zove Domanovac ili Staro Selište. Tu je bila crkva, posvećena Sv.Kiriku. Pre oko 150 godina selo se odatle premestilo na sadašnje mesto zbog napada Turaka a nije bilo dovoljno ni vode za piće. Najpre su se naseljenici nastanili oko današnje Miškove Česme, pa se nastavilo širiti u pravcu Ždrela.
Grad Koželj se pominje u Nemanjino doba, kada ga je Nemanja osvojio od Grka i razrušio. Poznaju se još samo zidine gradske. U sredini sela bila je stara crkva, na čijim temeljima u novije doba podignuta nova crkva. Iznad sela, u Ždrelu, nalaze se temelji nekakve građevine, za koju meštani vele da je bila gradska crkva, zidana od bigrovitog kamena. Oko zidina iskopavane su ljudske kosti i novac. Pored ovih zidina nalaze se mnogi crepovi, jer je tu ranije bilo više seoskih kuća. Treća je crkvina, Sv.Kirika, u Starom Selištu. Zidine su vrlo dobro očuvane. U sredini sela iskopavaju se mnogobrojni ljudski kosturi, grivne od neke tamnozelenkanste smese, bakarne grivne, starinski novac, velike cigle, kakve se viđaju na starinskim građevinama, srebrni sudovi, sahani, tepsije itd. Nesumnjivo je ovde neko starinsko groblje. Istočno, uz samo selo, nalaze se dobro očuvana stara groblja, gde su sahranjivani Koželjani do pre 70-80 godina. Stari put je vodio iz Koželja kroz Ždrelo, pored stare gradske crkve.
Poreklo porodica.
Kao najstariji rodovi u selu smatraju se:
-Maričani, Nikoljdan, poznati su pod imenima:
-Nikolinci, Milenovci, Paskovci, Zajci itd…
-Osojci, Sv. Petka.
-Krušarci, Miškovci i Ribarci, Sv.Đorđe.
-Torbiči, Sv.Petka.
-Prvulovci i Dzurepci, Sv.Đorđe.
-Džirdžinci ili Stajkoviči, Sv.Đorđe.
Doseljeni rodovi:
-Prvulovci, Sv. Vrače, su se doselili iz Štrbaca u Zaglavku u doba Prvog ustanka. Ovo nije ista porodica sa pomenutim Prvulovcima.
-Ribarci, Alimpijevdan, su iz sela Ribara, u Svrljigu.
-Kasijiči (Gogiči), Sv. Vasilije, su iz Bugarske, iz lomske okoline. Zovu se i Gogiči.
-Sprenjarci, Sv Đorđe, su starinom iz Lenovca – Srez zaječarski.
-Popadijiči ili Prtoljci, Aranđelovdan, su se doselili iz Gramade u Bugarskoj.
Seoska slava je Spasovdan a zavetine Sv. Trojice, Sv. Arhanđeo i Sv. Kirik.
Groblje je u samom selu, udaljeno 100 metara.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)