Порекло презимена, село Јелашница (Књажевац)

25. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Јелашница, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на десној обали истоимене реке, у присоју. У горњм делу села налази се десетак кућа у осоју – на левој обали реке. Кроз средину села пролази пут Јелашница – Шарбановац – Радичевци. Један део села је у Паничном Потоку и зове се Вртовци.

Воде.

Река не плави село, али засипа песком и шљунком имања – особито баште и воћњаке – у њеном доњем току, при ушћу у Тимок. У селу се пије бунарска вода, јер свака кућа има свој бунар.

Земље и шуме.

Добре земље за обрађивање има западно од села у Седопољу, Големом Пољу, Шкодрином Пољу, Лозињу, Трновачи и Тимоку. Источни део Јелашнице је брдовит, те није добар за обделавање. Земљиште је окренуто југу и западу, па је врло згодно за воћарство и виноградарство, чиме се Јелашница посебно одликује у односу на остала села у Тимоку. Особито су чувени виногради. Брда око села нису пошумљена. Заједничких утрина нема, само приватних.

Тип села.

Јелашница је збијеног типа. Куће су правилно груписане око друма, те се пружа скоро 4 километра. Куће у горењем крају су нешто разбијеније и без реда. У Вртовцима су куће, такође, без реда и подаље једна од друге.

Име селу.

У селу има доста јове, коју овде зову „јела“, отуда је и село добило име. Одувек се село тако звало.

Постанак села и порекло становништва.

У селу се верује да је Јелашница врло старо насеље. Њу је, веле, проклео неки владика када је овуда пролазио. Забележено је на Лангеровој карти. Село је одувек било на овом месту, само што се оно, у последње време, нагло спушта у тимочку долину и избија на главни друм.

У селу је 12 родова, који се сматрају као староседеоци. Предање о њима је врло непоуздано. То су следећи родови:

-Војиновци, Алимпијевдан. Нагађа се да су се они одавно доселили са Косова.
-Шопрдинци или Миленовићи, Алимијевдан.
-Лекићи, Алимпијевдан.
-Вучковићи, Алимпијевдан.
-Вукићи, Алимпијевдан.
-Пангарци,Ђурђиц.
-Перуничићи, Ђурђиц.
-Стевановићи или Црнићи, Ђурђиц.
-Јеленковићи или Балтићи, Никољдан. Предак им је увек са собом носио „балту“ (секиру), отуда им је презиме дошло.
-Петровићи или Пуавци,Никољдан. Предак им се служио „пуалом“ (ручним мехом), отуда „Пуавци“.
-Стојановићи или Ћосићи, Никољдан. Већином су „ћосави“ и доста оштроумни.
Остале су породице, којих је дупло више, новији досељеници. Доселили су се из околних села или пограничних села у Бугарској. Досељеници из Бугарске су из времена непосредно по ослобођењу, 1833. године, а добегли су због турског насиља.

То су родови:

-Пешићи или Турци, Ђурђиц, су се доселили из Бугарске. Дошла су три брата, од којих се Пеша населио у Јелашници, Џона у Шарбановцима а Цветко у Новом Кориту. Пеша ј служио код неког Турчина, те су му потомци добили надимак Турци.
-Валини или Бугари, Никољдан, су из Бугарске, околина Видина.
-Загорци, Никољдан, су из Загорја у Бугарској.
-Вртовци, Јовањдан, су досељени из истоименог села у Бугарској.
-Чупрењци или Тодоровићи и Божиновићи, Никољдан, су досљеници из Чупрење у Бугарској.
-Ценићи, Никољдан, су се доселили из Праужде у Бугарској.
-Маринковићи и Милошевићи, Св.Ђорђе, су досељеници из Краљевог Села.
-Милојевићи или Човеји, Никољдан, су из Доњег Зунича.
-Миливојевићи, Томиндан, су из Штрпца у Заглавку.
-Цветковићи, Св. Врачи, су из Стајћеваца у Бугарској.
-Славковићи, Св. Ђорђе, су из Јаковца.
-Нешићи или Гаћановци, Св.Ђорђе;
-Лозанићи или Замбићи, Никољдан;
-Младеновићи, Митровдан;
-Гргићи, Никољдан и;
-Николићи, Никољдан, су из Грбовча.
-Тодоровићи или Шумарци;
-Голубовићи, Живковићи или Шоврданци, Никољдан;
-Нешићи или Грошановци, Аранђеловдан;
-Живковићи, Јовањдан и;
-Мишићи, Св.Ђорђе.
Све су то сами уљези или домазети из околних села.
-Ивковићи, Св. Василије, су Цигани-Роми ковачи. Не каже се њихово порекло.

Јелашница је у Првом устанку, 1809. године, била расељена у Мораву. Врло је вероватно да су многе старе породице остале бројно незнатне, јер су раније биле расељене.
Општинска слава је Св. Тројица а заветине Ђурђевдан, Никољдан – летњи и Мала Госпојина.

Гробље је удаљено од села 500 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.