Племе Цетиње – порекло становништва Reviewed by Momizat on . Као племе, Цетиње се први пут помиње код Марјана Болице 1614. године, у његовом попису црногорских, брдских и малесорских племена, рађеним у форми извештаја мле Као племе, Цетиње се први пут помиње код Марјана Болице 1614. године, у његовом попису црногорских, брдских и малесорских племена, рађеним у форми извештаја мле Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић » Племе Цетиње – порекло становништва

Племе Цетиње – порекло становништва

Као племе, Цетиње се први пут помиње код Марјана Болице 1614. године, у његовом попису црногорских, брдских и малесорских племена, рађеним у форми извештаја млетачкој влади за потребе ратовања притив Турске.

Цетиње као насеље и Цетињско Поље на којем се насеље развило, добили су назив по ранијој речици Цетињи која је некад текла кроз поље (временом је нестала у карству). Порекло и значење назива нису сасвим расветљени, али с обзиром да се топоними Цетиња, Цетина и сл, јављају у свим српским крајевима, али и код других словенских народа (Словенија, Пољска), могло би се основано претпоставити да је корен ових назива словенски[1]. Цетињско Поље дели се на два дела: горњи су Бајице, а доњи – Доњи Крај. И становништво се према месту где живи назива: Горњаци и Доњокрајци.

Данашње насеље засновано је на заравни коју је народ звао Ловћенски Долац (или само Долац), где је 1482. године Иван Црнојевић, након што је престоницу преместио са Обода на Цетиње, подигао себи двор. Две године касније, уз двор је подигнута и црква на месту Ћипур, посвећена Рождеству Пресвете Богородица (Мала Госпођа), испред које је касније сахрањен Иван Црнојевић. Црква је убрзо претворена у манастир у који је, 1485. године, пренето са Обода седиште Зетске епископије. У прво време око двора и манастира није постојало никакво насеље, као ни у време кад је владика Данило Петровић засновао нови манастир на месту развалина двора Црнојевићевог[2]. Цетињско насеље почиње да настаје тек од 1847. године, кад је владика Петар II сазидао конак уз манастир. Од тада су становници Цетињског Поља почели себи зидати куће на исток од манастира.

IVAN_C~1

Цетињско Поље је служило као катуниште влашких номадских сточара, да би од 13. столећа у њему почела да се заснивају стална насеља. До краја времена владавине Црнојевића, настала су сва насеља која и данас постоје у области Цетињског племена, осим самог Цетиња где је био манастирски посед. Села у Цетињском племену су: Доњи Крај, Бајице, Јабука и Дубовик у северном делу племенске области, Бјелоши у средишњем делу, и Очинићи, Угне и Врела на југу (ова три села се називају и заједничким именом Конак или Конаџије).

У турском пореском дефтеру из 1521. године наводе се ова села за засеоцима (махалама): село Угна са заселком Врела, села Очинићи и Бјелоши и село Цетиње са засеоцима Боровине, Остојићи, Ивановићи и Хумци.

Сви старији родови славили су исту славу (Светог Јована), што може да укаже и на сродно порекло. Утицај старијих братстава почео је да опада почев од периода када Иван Црнојевић преноси престоницу у Цетињско Поље, а с њим долазе нови досељеници, многи племићког порекла. Стари Бајице су били утицајни још у 16. и 17. столећу, снажно братство били су Бјелошевићи, а примат у племену од 18. столећа преузимају Мартиновићи – Орловићи.

После досељења Орловића, није било неког обимнијег досељавања у Цетињско племе. Међутим, и поред чињенице дуготрајног бивствовања, између цетињских братстава никада није сасвим дошло до потпуног уобличавања племенске свести. Разлог овоме је што је државна власт у Црној Гори потекла управо са Цетиња, а племенско устројство је опречно државној организацији. Из тог разлога, Цетиње је остало једно недовршено племе, више територијална заједница села и братстава Цетињског Поља и околине.

mapa cetinje

Порекло становништва Цетињског племена

Старији родови и раније становништво у Цетињском племену[3]

  1. Околина Цетињског манастира (Ловћенски Долац)

Пре знатнијег досељења Срба у Цетињско Поље (15. столеће), на Пољу су катуновали влашки сточари, који су одатле истерани до краја 15. столећа, након што су дошљаци убили њиховог војводу Радула. Након подизања манастира, као кметови на манастирској земљи помињу се Радојевићи (који су изумрли) и Медојевићи. Један Цетињанин Медојевић, ковач, се помиње у которској документацији још 1398. године (и надаље). У дефтеру из 1521. године код Маина се наводе Медовићи, који вероватно имају везе са цетињским Медојевићима. Медојевићи су се у 16. столећу делом потурчили, па притисли манастирску земљу. Након „Истраге потурица“, почетком 18. столећа, вратили су се у православну веру, али се и овај род истражио до краја 18. столећа.

У 16. столећу у Цетињском Пољу су живели и Алексићи и Остојићи (њихови вероватни преци се више пута помињу у которским документима у другој половини 15. столећа – Алекса Радмановић и Остоја Радовановић).

Остојићи се наводе и у дефтеру из 1521. године, као заселак Цетиња. Да је врло извесно да имају везе са Остојом Радовановићем види се и по братственом имену, као и по имену Радован које се више пута среће у братству. Да ли су се ови Остојићи иселили, изумрли или потурчили, па предигли у области под јачом турском влашћу, није познато.

  1. Хумци

Од старијих родова који су живели у Хумцима, али су се одавно некуд иселили, били су Радаљевићи и Петковићи.

  1. Доњи Крај

Старинци у Доњем Крају су Јабучани (једнина: Јабучанин), од којих се део зове и Поповићи[4]. У 17. столећу су се били потурчили, па опет покрстили у време владике Данила. Славе Светог Јована (20/7. јануара).

У Доњем Крају су раније живели стариначки Маруновићи, који су се иселили у Бјелопавлиће, где их и данас има.

  1. Бајице

Братство Бајице (или Бајичићи[5]) су староседеоци у Цетињском пољу у односу на касније досељене Мартиновиће, али су и они овде дошли, знатно пре већине других Цетињана, у 14. столећу.

Данашњи родови Старих Бајица су: Бориловићи, Ивановићи и Милошевићи. Ивановићи и Милошевићи су једно време, у 16. столећу, били мухамеданци, па су се покрстили у време владике Данила. Ивановићима је из тог периода остало и старије презиме Мусулимовићи[6]. Сви Бајице славе Светог Јована.

Изумрли старобајички родови су Брајановићи и Шабаке.

Много бајичких родова се иселило у Боку и Приморје, углавном због притиска новодосељених Мартиновића: Радоњићи (огранак Бориловића), Санковићи, Ђуровићи, Чалије, Орловићи[7], Пиме.

Братство Зоговића у Горњем Полимљу има предање о пореклу из племена Бајице, с тим што они своје корене везују за братство Орловића. Извесније је, међутим, да су они потомци неке породице која се из Бајица иселила управо под притиском дошљака. За огранке братства Зоговића – Пејковиће и Петровиће, ДНК тестирањем утврђено да су носиоци хаплогрупе G2a:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7950#msg7950

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7957;topicseen#msg7957

Неколико старобајичких родова се потурчило у 16. и 17. столећу, да би се након „Истраге потурица“ иселили: Вранићи у Подгорицу, Мустафићи и Алићи у Крајину.

У Бајицама су једно време живели потомци Новака Црнца, досељеног из Пипера, да би се затим иселили у Боку и Паштровиће, о чему је детаљно писано овде:

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0

Мноштво Бајица се, 1690. године, са Чарнојевићем иселило на север. Неки су стигли чак до Словачке, где данас постоји фамилија са презименом Baica и предањем о пореклу са Цетиња.

У дефтеру из 1521. године као засеоци Цетиња наведени су Боровине и Ивановићи. Да ли би Боровине можда могли бити Бориловићи (или Боројевићи?), или неко посебно братство, као и да ли заселак Ивановићи има везе са бајичким Ивановићима. Веома је могуће да су Боровине и Ивановићи заправо Бајице, јер чуди да тако велико и бројно цетињско братство није пописано (бар не под својим именом) 1521. године.

  1. Бјелоши

Главно братство у селу су Бјелоши или Бјелошевићи. Потичу од претка Бјелоша који се у Цетињско Поље доселио око 1400. године из Грла (Греља) у Зети.

Потомство Бјелошево се веома брзо умножило и постало јако братство, тако да у 17. столећу фигурирају као засебно племе у односу на остале Цетињане[8]. Због тога су били трн у оку другим цетињским братствима, нарочито Бајицама и Очинићима, много су се крвили с њима и услед тога исељавали, у Боку и Приморје, затим са Чарнојевићем у Срем, и другде.

Деле се на два огранка: Јовановиће и Грљевиће.

„Јовановићи“ су: Вулетићи, Дамњановићи и Секулићи. Од њих су и исељена братства: Дапчевићи и Камбани у Љуботињу (Вигњевићи).

„Грљевићи“ су: Липовине, Перовићи, Кокоти, Бошковићи и Ђајке (једн: Ђајко).

Од Бјелоша потичу и следећи родови: Раднићи у Његушима, Дракуловићи у Боки, Вукотићи у Паштровићима.

Сви Бјелошевићи славе Зачеће Светог Јована (6. октобра / 23. септембра). Међутим, њихова стара слава била је Ивањ-дан (Рођење Светог Јована) и исељени Дапчевићи и Камбани су сачували ову крсну славу.

У Бјелошима је, пре доласка Бјелоша, живело и стариначко братство Милетићи, које се под притиском дошљака иселило у Црмницу у 17. столећу.

Један Дапчевић из Вигњевића тестиран је као носилац хаплогрупе I2а динарик јужни:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=251.msg6465#msg6465

  1. Очинићи

У селу живи истоимено старо братство. Име су добили по родоначелнику Очихни који је био једини преостали мушки изданак веома старог братства Козјевића.

С обзиром да се у време Ивана Црнојевића Очинићи помињу као бројно братство, може се закључити да је њихов предак Очихна живео најкасније у 14. столећу, а како је он изданак некада јаког братства Козјевића, јасно је да је старина Очинића у овом крају велика.

Очинићи се помињу у више которских докумената током 15. столећа, а у 16. столећу неки и као становници Боке.

Очинићи се називају још и „Средњаци“, зато што насељавају средњи део између Цетињског Поља и најудаљенијих села у племенској области – Угна и Врела.

Данашњи родови Очинића су: Батрићевићи, Паовићи и Гленџе и њихов огранак Петровићи.

Сви Очинићи славе Светог Јована.

Очинићи су се много исељавали у Боку и Приморје, и један део са Чарнојевићем за Срем. Од исељених родова, памте се Удовичићи, који су предигли за Врањину на Скадарском језеру. Очинићки род Соколовића се потурчио па је изгнан у време „Истраге потурица“.

Боришићи у Очинићима су веома старо братство из Бјелоша. У Очиниће су предигли крајем 15. столећа под притиском Бјелошевића.

Данашњи родови Боришића су: Калуђеровићи, Рудови (једн: Рудов) и Поповићи који делом носе и презиме Ћук.

Сви Боришићи славе Светог Јована.

У Очинићима су раније живели и Руцовићи, старином из Старе Србије, који су се делом иселили у Маине, а део се потурчио па је прогнан током „Истраге потурица“.

  1. Угне и Врела

На Врелима је у давнини живела племићка фамилија Властелиновића, која је још крајем 15. столећа због заваде са Иваном Црнојевићем предигла у Будву и тамо се покатоличила и полатинила.

На Угнима су били стариначки родови Радовићи[9] и Грломани, који су се истражили.

Данашња врељанска и угњанска братства стариначког порекла су: Капе (или Капичићи[10]) и Беладе, који су истог порекла и носе заједничко братствено име Шоровићи (Шоровића има исељених по Црној Гори и Русији, као и потурчених у Крајини), Лагатори[11] (раније презиме им је било Бојковићи) и Зубери.

Сви славе Митров-дан.

У Лимљанима у Црмници постоје братства Капе и Шоровићи који су од угњанских Шоровића / Капа, које је владика Данило протерао са Цетиња због неког злочина.

С обзиром на презимена, није немогуће да су стариначки угњански родови влашког порекла, или да је бар било значајног удела влашког елемента у њиховој прошлости.

У дефтеру из 1521. године заселак Врела био је насељен, међутим, већ 1523. године у дефтеру се Врела наводе као запустела махала, вероватно касније насељена од Угњана.

 

Родови досељени у Цетињско племе од половине 15. столећа[12]

  1. Доњокрајци

Доњокрајцима се називају и сви становници Доњег Краја, али превасходно братство које потиче од Ивана Боројевића, а то су родови: Иванишевићи, Ивановићи (који се називају и Лаиславићима[13]) и Мариновићи.

Њихов предак Иван „Старовлах“ Боројевић у време српске деспотовине био је заповедник града Ниша, а по паду града под турску власт, избегао је са породицом најпре у свој завичај (златиборски крај), а затим око 1450-те у Зету, и коначно, заједно са Иваном Црнојевићем, на Цетиње. Од двојице синова Ивана Боројевића потичу наведени доњокрајски родови, као и Дапчевићи, којих више нема на Цетињу (последњи је умро 1841. године), а има исељених у Никшићу, Ријечкој нахији, у Боки покатоличених а у Мркојевићима исламизираних.

Од друге двојице синова Иванових потичу родови Вушуровићи и Ивановићи у Бјелицама и Шабани (или Драгославићи) у Љуботињу.

Сви потомци Ивана Боројевића славе Ђурђев-дан, осим бјеличких родова који су преузели да славе Свету Петку.

У дефтеру из 1521. године, цетињски заселак Боровине би могао припадати братству Боројевића. Оно што највише указује на то је баштина Иванишева која је ту наведена. Иваниш је унук Ивана Боројевића, син Бороја Иванова, који је рођен почетком друге половине 15. столећа и у време писања дефтера могао је имати око 65 година.

Међу цетињском властелом, у документу Ивана Црнојевића из 1489. године, уписан је и Ратко Боровина. У дефтеру из 1521. године помиње се Ратко Борина у заселку Боровине.

У том случају, уколико Боровине поистоветимо са Боројевићима, заселак Ивановићи би требало да буду Бајице.

Један припадник братства Иванишевића – Боројевића ДНК анализом тестиран је као припадник хаплогрупе R1а:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg14875#msg14875

  1. Хумци (Умци) – Милошевићи

Братство настањује село Хумци, које је по њима и добило назив. Потомци су Бјеладина Хумца досељеног на земљу Цетињског манастира у време Ивана Црнојевића. Бјеладин је био из Врања у Зети, испод Хума (Хотског), отуд и надимак Хумац. Био је католик, а његово потомство је прешло у православну веру. По предању, њихови сродници су Ђоновићи у селу Томићи у Црмници (од Јована – Ђона, рођеног Бјеладиновог брата).

Сви данашњи Хумци потичу од Бјеладиновог потомка Милоша Вука Раичева, по коме носе презиме Милошевић.

Славе Ђурђев-дан.

  1. Деље

Братство Деље (једн: Деља) живи у Доњем Крају. Потомци су Дељана који је са Косова добегао Ивану Црнојевићи у Ријеку, и био његов перјаник. Кад је двор Иванов пресељен на Цетиње, Дељан се населио у Доњем Крају на земљи коју му је дао син Ивана Боројевића, Владислав.

Славе Никољ-дан.

  1. Шпадијери

Шпадијери у Доњем Крају потичу од неког ковача (шпадијера) који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића из доње Херцеговине.

Славе Ђурђев-дан.

  1. Мартиновићи и Вуксановићи – Орловићи

Живе у Бајицама, Дубовику и Јабуци. Огранак су велике и разгранате лозе племићког порекла – Орловића. Родоначелник војвода Вук Орловић, према предању, био је заповедних града Сокола код Ужица у 14. столећу.

Према једној верзији (Ердељановић) Вукови синови се исељавају у Херцеговину – Гацко, одакле ће, након пада Херцеговине под турску власт, велики број становника прећи на подручје под влашћу Црнојевића. Чукунунук војводе Вука, Никола, доселио се у Цуце крајем 15. столећа, а његов унук Бајо Шћепанов прешао је у Бајице у другој половини 16. столећа.

Међутим, према другој верзији (Ковијанић), Орловићи су у Цетињу знатно раније: у которској документацији помиње се Тодор Ненојев Ивановић са Цетиња (Thudor Nenoe Ivanovich de Cetine) 1440. године кога Ковијанић препознаје као сина Неноја Орловића који је и по предању родоначелник бајичког огранка Орловића (с тим што се смешта у познији период).

Bajice1

Bajice2

Није искључена ни могућност да је Неноје привремено боравио на Цетињу, а затим прешао у Цуце, да би се његов потомак поново доселио на Цетиње[14].

Бајов праунук, војвода Вуксан Николин, родоначелник је Вуксановића, а Вуксанов братанац, кнез Мартин Влатков, великог и разгранатог братства Мартиновића, који се деле на родове (у Бајицама): Мартиновићи, Томашевићи, Стијеповићи, Николићи, Драговићи, Андрићи, Војиновићи, Вукосавовићи, Ђуровићи, Латковићи, Батрићевићи, Марковићи, Ивановићи и Милошевићи.

Почев од кнеза Мартина и његових синова, Мартиновићи су цетињски главари – кроз цело 18. и 19. столеће давали су војводе и сердаре.

Орловићи славе Светог Јована.

До сада је на Српском ДНК пројекту евидентирано неколико резултата братстава који су огранци Орловића, са резултатом хаплогрупе E1b V13, а о томе је писано и на форуму Порекла:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=960.0

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=285.0

 

  1. Остали родови

Мариновићи у Очинићима су пореклом из Херцеговине, из Гацка. Њихови преци, највероватније један дом или задруга, доселили су се најпре у Пипере, а у 16. столећу су дошли на Цетиње. Њима сродни су Аладини. У дефтеру из 1521. године помиње се махала Аладиновићи, као заселак Цуца[15].

Славе Светог Јована.

Мировићи на Угнима и Врелима су од претка Мира који је из Његуша (Мирац) добегао у 17. столећу због крви.

Славе Митров-дан.

Почеци (једн: Почек) у Доњем Крају су старином из Старе Србије (Бањска), одакле су им преци на прелазу 14. у 15. столеће дошли најпре у Пјешивце, а један део њих је због крви у 17. столећу добегао на Цетиње. Од њих су Почеци у Врањини на Скадарском језеру.

Славе Светог Јована.

Према једној верзији, Почеци су огранак пјешивачких Мијушковића. Уколико ово узмемо као тачно, као и да су Мијушковићи истог порекла са пјешивачким Перуновићима (од кнеза Богдана Потолића), могли бисмо посредно закључити да су Почеци носиоци хаплогрупе Ј2а, која је утврђена код једног тестираног припадника пјешивачког братства Перуновића:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=52.20

Зечеви (једн: Зец) у Доњем Крају су потомци једног Зеца из Побора који се доселио на Цетиње крајем 17. столећа.

Славе Ђурђев-дан.

Ћеранићи у Доњем Крају су потомци једног Ћеранића из Мокрина више Новог, који се доселио крајем 18. столећа на Цетиње, а потичу од херцеговачких Ћеранића из Поповог Поља који су сишли у Боку у сеоби 1692. године.

Славе Светог Василија Великог.

Кажије у Очинићима су од Кажија из Љешанске нахије, одакле је око 1860-те неколико кућа овог братства кренуло за Србију. Међутим, због лоших односа две државе у то време, враћени су са границе и онда су се доселили на Цетиње.

Славе Светог Илију.

 

Напомена: у овом прегледу нисам навео све родове који живе у насељима Цетињског племена (разнородне досељенике из других делова Катунске нахије и другде из Црне Горе), већ само братства заснована на Цетињу.

 

Извори:

Стара Црна Гора – Јован Ердељановић

Насеља Старе Црне Горе – Саво Радусиновић

„Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића“ – Бранислав Ђурђев и Ламија Хаџиосмановић

„Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек)“ – Ристо Ковијанић

Паштровићи – Јован Вукмановић

Братство Зоговића кроз прошлост – Богдан Зоговић

 

_______________________________________

[1] Претпоставка Јована Ердељановића је да је старији назив био Цветиње.

[2] И двор и стари манастир разорили су Турци 1692. године.

[3] Родове ћу наводити према местима у којима живе, или су раније живели. Изумрли и исељени родови исписани су у италику, а родови који су и у 20. столећу живели у Цетињу у словима у болду.

[4] Од ових Поповића потиче Свети Симеон Дајбабски. Рођен је 1854. године на Цетињу као Саво Васов Поповић. Након замонашења у Русији био је јеромонах у острошком манастиру. Након једног чудесног виђења, засновао је пећински манастир Дајбабе код истоименог села у Зети, 1897. године, чији је игуман био до упокојења 1941. године. Због чуда која су се дешавала над његовим нетрулежним моштима, канонизован је као светитељ.

[5] Назив Бајичићи указује на могуће истородно порекло Бајица.

[6] Мусулим или муселим је турски чиновник.

[7] Ово су посебни Орловићи и немају везе са Орловићима – Мартиновићима.

[8] У Боличином извештају из 1614. године наводе се као посебно племе.

[9] Радовићи у Лимљанима у Црмници потичу са Угна, наводно од братства Капа. Можда су у питању ови истражени угњански Радовићи.

[10] У которској документацији од 15. столећа на даље помињу се и као Капице и Капичићи – Capizza, Capicich.

[11] Презиме лагатор је, највероватније изведено од грчког алагатор – старешина гласоноша.

[12] Наведени према братствима.

[13] Искварено од Владиславић.

[14] Што се тиче племићког порекла, не постоји историјски доказ о пореклу Орловића, нити се то презиме јавља у документима времена када су живели родоначелници Орловића. Према једној верзији, Орловићи потичу од Немањића: краљ Радослав, унук Стефана Немање, имао је сина жупана Драгоша, а овај Станислава – Стања (протовестијара на двору краља Милутина), који је родоначелник Стањевића (од којих порекло вуче један број братстава у Црног Гори, као на пример велико братство Вукчевића у Љешанској нахији). Стањ је имао сина Гргура (велики челник), а Гргур Вукшу – великог војводу Вука Црногорца (по Скопској Црној Гори, где су имали поседе). Вук Црногорац је отац војводе Павла „Орловића“, чији је син Неноје, а унук Тодор који се помиње у которском документу.

[15] И поред необичног имена које би се могло повезати са турском влашћу, сви Аладиновићи пописани у дефтеру носе словенска имена.

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић


Коментари (29)

  • Томо Папић, Никшић

    Ово је одлично. Немам примједби.
    Аутор се умјешно послужио свим расположивим изворима.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Захваљујем на лепим речима, Томо.

    Одговори
  • goran saponjic

    Odlican tekst o cetinju za svaku pohvalu.ja bih samo dodao za borojevice i njihovog rodonacelnika ivana starovlaha borojevica.iz nisa se vratio u stari vlah planina zlatar selo bukovik gde je veoma dugo posle ivanovog odlaska u crnu goru i njegovih sinova ostalo ime borojevica mala za jedan zaseok u bukoviku gde su oni ziveli.oni su bili starosedeoci starovlasani sa planine zlatar i reke uvac.ivan je kao vojnik sluzbovao u nisu imao je pet sinova.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Хвала, Горане, на коментару и додатку!

    Одговори
  • goran saponjic

    Pozdrav Nebojsa.Molio bih ako mozete da uradite i tekst o poreklu i bratstvima plemena ljubotin i istoriju tog plemena bratsva sarapi i sabani.ako mozete nesto vise reci o sabanima iz ljubotina.znam dasu poreklom borojevici.ljubotin je prilicno vrliko pleme sa mnogo bratstava.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Горане, биће и Љуботињ, не знам само кад. Сад припремам текстове за остала племена Катунске нахије – Цуце, Његуше, Ћеклиће,…, а после прелазим и на Ријечку нахију.

    Одговори
  • Gojko Trivic

    Ovo su izuzetno dobre stvari o porijeklu porodica. Cestitam!
    Da li je iko naisao na prezime TRIVIC

    Одговори
    • Милодан

      Нема ништа написано о Тривићима у подменију „Презимена од А до Ш“ али знам породицу Тривић, која живи у Умци код Београда а пореклом су из Мокрог Поља, општина Радучић код Книна. Исто тако знам Милана Тривића из Лазаревца, који је такође пореклом из истог села.
      Толико од мене.
      Поздра!

      Одговори
  • Небојша Бабић

    Хвала, Горане, ја само обједињујем податке из разних извора, добро је то имати скраћено на једном месту. За истраживање порекла је корисно, као неки почетни траг.
    За Тривиће, не знам, бар не што се тиче ЦГ порекла.

    Одговори
  • Ненад Радмановић

    Поштовани, како да дођем до више података о презимену Радмановић? Био бих вам захвалан да ме упутите на изворе. Ја сам из Срема, моји су овде око 200 година, али нажалост немамо пдоатака око досељавања. Хвала на сваком податку.

    Одговори
  • Јоксим

    Ненаде, у току је поводом Српског ДНК дана ( 14. септембар) повољна акција тестирања по мушкој линији у организацији нашег друштва „Порекло“. Једино тако ћете доћи до поузданих података о свом пореклу. Пожурите. Пријављивање је до 13. септембра.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Тестиран један Шпадијер, као носилац хаплогрупе Е-V13>Z19851:

    https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.5360

    Одговори
  • Bozidar Adzic

    Meni je otac iz jednog mesta pokraj Cetinja,Djinovici.Posto sam ja bio mali kada nas je ostavio nisam imao prilike da upoznam moje poreklo.Jedino sto znam je da slavimo malu gospojinu kao nasu slavu.Ako bi mi neko pomogao da saznam malo vise o mom poreklu bio bih zahvalan.Hvala unapred.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Божидаре,

    твоји Аџићи су из племена Косијера.

    Да не препричавам, имамо чланак на тему овог племена, па читај1

    https://www.poreklo.rs/2016/02/09/bratstva-plemena-kosijeri/

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Рашчани (Бабљак, Липово, Требаљево – све код Колашина) су ту дошли са Лијешња у Ровцима. Презиме долази по месту Рашко у Морачи, где се преселио родоначелник. Предање говори да се он звао кнез Рашко, па је по њему и село добило име, што је вероватно само народно довијање да се објасни топоним личним именом, а затим и презиме. Родоначелник („кнез Рашко“ или ко год други) имао је синове: Милутина, Ћетка и Сима. Према Војиславу Перовићу („Морачко Требаљево и Сјерогоште“), пресељење из Рашка у колашински крај било је средином 19. века, а само презиме је добијено управо тада у новом крају, према месту одакле су преци дошли (Рашко – Рашчанин). „Радоје Симов са породицом, доселио се прво у Требаљево, а затим у Штитарицу и даље у Санџак. Његови потомци узели су презиме Радојевићи. Потомци Ага Ђокова презивају се Симовићи, док су сви остали Рашчани задржали своје старо презиме“ (цит. из наведеног рада).

    Рашчани би требало да су потомци кнеза Богдана Војинића, досељеног у ровачко Лијешње, да ли из Љешанске нахије, или из Озринића, или из Оногошке жупе – још нисмо одгонетнули.

    Детаљније можеш истражити на:
    https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=876.0

    Ако твоја својта по мајци слави Ћириловдан, онда је то – то.

    И, ниси „безобразан“, нити се шта има за замерити. Лепо је видети да неко истражује своје ПОРЕКЛО, а ми смо ту да помогнемо, јер нам је то и име!

    Одговори
  • Pogrmic

    Поштовани, занима ме порекло Погрмића, има нас на Цетињу, Срему. Славимо Ђурђевдан.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Нисам раније чуо за презиме Погрмић.
    Мало погледах по литератури, видим да их има по Срему.
    Што се Цетиња тиче, нисам их тамо нашао, а ни везу с онима из Срема.
    Ако знаш неки детаљ о тој вези, напиши!

    Одговори
    • Pogrmic

      Небојша, хвала.
      Највише нас је у Срему( Општина Шид), затим у Босни али они су се из Срема преселили, Сад-у.По причи мога оца(1967 ро.), мој деда и бар још 3 генерације пре њега живеле су у Шиду и околним селима( Ердевик, Адашевци). Изгледа да смо баш стари Сремци.

      Одговори
  • Врачанин

    Помаже Бог!Поштовани Небојша,ако дозвољавате,допунио бих један део Ваше приче о Боројевићима.Наиме,у делу о Доњокрајцима помињете између осталих братстава и Мариновиће од којих потичу моји Мреновићи и још неколико братстава.Е,један огранак Мариновића се крајем 15-ог одселио из Доњег краја у село Чарође,околина Гацка.Тамо је живео родоначелник нашег братства који је због убиства гатачког аге и страха од крвне освете морао да бежи са своја три сина и ћерком.Прво су дошли у околину данашњег Даниловграда где глава породице умире,а мало касније његови синови се деле на реци Цијевни у Зети када двојица(Кнезо и Драко) одлазе у село Мојановиће у Зети а трећи брат,мој предак Мрено(то му је био надимак)одлази у Враку,надомак Скадра,где је наше братство живело до великог изгона српског живља 1934.године.Од Кнеза и Драка су Кнежевићи и Дракићи у Мојановићима а од Мрена су Мреновићи који су били у Враки а затим се главнина њих досељава у село Витомирицу код Пећи,док данас живе широм Србије и Црне Горе.Породична предања у сва три братства слажу се да су дошли у Зету односно Враку око 1550 године.Хвала Вам на стрпљењу и пажњи!

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Бог помогао, Врачанине!

    Хвала на овим подацима.

    За Дракиће и Кнежевиће у Зети постоје другачији подаци у литератури, али ништа није „закуцано“, генетска истраживања данас нам помажу да разрешимо недоумице и потврдимо или оборимо предања.

    https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

    Ускоро је акција поводом Српског ДНК дана, па, уколико сте заинтересовани, јавите нам се. Тог дана је могуће остварити значајан попуст за тестирање Y-хромозома.

    https://www.poreklo.rs/2018/08/14/veliki-popust-na-dnk-testiranje-na-srpski-dnk-dan-14-septembra-2018/

    Одговори
  • mirko

    U nekim izvorima o Donjem Kraju se pominju neka porodica Djurici. Ima li vise podatka o njima, odakle su dosli?

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Није ми познато да је постојао тај род.
    Можете ли, Мирко, навести у којим изворима се они помињу?

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Па, ето, Мирко, оно што се наводи у тим радовима, то је то. Видимо да није ништа одређено, већ да су ту живели и одселили се.

    Видимо код Иванишевића да их је било у незнатном броју на Цетињу 1892. године, а код Ердељановића стоји важан податак да су се 1900. године иселили у Улцињ. Можда их данас има тамо?

    Код Иванишевића стоји занимљив податак да су се на Цетиње доселили из Херцег-Новог. Код браће Миљанића нађох податак да су Ђурићи у Новом и околним селима ту досељени из Цуца и да су једно време били у Требињу.

    Дакле, могући правац овог рода је: Цуце – Требиње – Нови – па одатле нека породица на Цетиње, а затим у Улцињ. Ако је то исти род, према правцима сеоба могли би бити Риђани.

    Ево, прикупљајући материјал за чланак о Цуцама, нашао сам и ово:

    Трешњево је некада било густо насељено стариначким становништвом, које би могло бити део племена Риђана, или сродно овом племену. Од старих Трешњеваца, зна се за следеће родове који су се иселили у 16. и почетком 17. столећа: ………. Ђурићи (у Пода, а 1702. године у Србину у Боки, слава: Ђурђевдан).

    https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

    Накићеновић („Бока“) за Ђуриће у Србини каже да су ту дошли из Пода, али Ђуриће у Подима не нађох у његовој књизи. Ђурићи у Србини, ту досељене из Трешњева у Цуцама, славе Срђевдан, што су, према Ердељановићу, узели да славе по досељењу у Пода, јер је то тамошња сеоска слава.

    Ето, можда од свега овога нађете неки траг о овом роду.

    Одговори
  • Miki

    Ja sam onaj mirko). Na forumu sam Djuric-Zubkov. Poreklom sa dedine strane iz Rasinskog okruga, grad Krusevac, selo Celije. Slava Mratindan/Arandjelovdan (mozda menjali ranije). Imamo predanje da smo starinom iz Cetinja, zato sam pitao i hteo bi to da tacno proveravam. Trazim nesto posebnog vec 5 godina ali ne mogu da se testiram zato sto zivim u drugoj drzavi

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Ако се у тој држави не може тестирати, можда да пошаљете узорак овде, па да се то одради?

    Одговори
  • Srboljub

    Poreklo Ratkovića, Donja Bejašnica, opština Prokuplje, slava Nikoljdan

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top