Poreklo prezimena, selo Debelica (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Debelica, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Kuće ovog sela su u dolini Debeličke Reke (potoka), na desetak minuta od njegova ušća u Timok. U sredini sela Debelička Reka prima sa desne strane Studenu Vodu. Debelička Reka, na kojoj ima oko dvadeset vodenica potočara, izvire u manjinačkom ataru. Izmeđe Studene Vode i Debeliče Reke uzdiže se blaga visoravan Polje, koja se pruža dalje pod raznim imenima – Popuša, Zabel itd. Severno od sela je ogorela kosa Stranje a sa južne Del, koja ulazi u selo. Dakle, Debelica je užljebljena između kosa a kuće su podignute na dosta strmim rečnim dolinama. Više ih je na levoj – prisojnoj strani nego u osoju. Najgušće su kuće na mestu gde utiče Studena Voda u Debeličku Reku.

Vode.

U selu se pije izvorska i bunarska voda. Izvori su: Džerdžinski Kladenac i Perilo, oba na ušću Studne Vode u Debeličku Reku. Ima manjih izvora, ali oni presušuju za vreme leta.

Zemlje i šume.

Seoski atar je vrlo mali. Istočni deo je ravan a zapadni brdovit. Ravni deo je dolina Timoka i on je vrlo plodan. Tu osobito dobro rađa kukuruz a i pšenica. Na zapadnom delu atara dobro rađa pšenica i sva strna žita. Najviše zemlje za obrađivanje ima na ovim mestima: Pojednik, Menišor, Virovi, Jerčinica, Timok, Padina, Lešje i Jasenje. Šume ima vrlo malo, na Pojedniku, Menišoru ili Venišoru – gde su ranije bili vinogradi. Seoske utrine ima vrlo malo u Stranju, Polju, Popuši, Kamenu i na Timokovim sprudacima, te se stoka – ovce – vrlo slabo gaji.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa, ali je Debelovačkom rekom i Studenom Vodom podeljeno na tri kraja, koji nemaju naročitih imena. Pored ove podele čuju se nazivi Gornji Kraj i Donji Kraj, ali se nazivi daju i po pojedinim rodovima, koji su jače zastupljeni.

Ime selu.

Ne zna se postanak imena selu, niti se zna da se ikada drugačije zvalo. Dok je selo bilo u Studenoj Vodi zvalo se Mramor. Moguće je da je selo dobilo naziv po tome što je imućno – „debelo“, jer ima plodnu zemlju.

Starine u selu.

Na četvrt časa hoda uz Studenu Vodu su dva selišta, debeličko i ravansko. Priča se da su na ovim selištima bila sela Debelica i Ravna, a kako su u međusobno dosta blizu – izgleda da su to bila dva kraja sela Mramora. Donji kraj se spustio naniže i obrazovao selo Debelicu dok je gornji kraj obrazovao Ravnu. U oba sela ima istih rodova – Kosovci, Radonjiči. Na ovim selištima nalaze se komadi crepova, ćeramide, sudova itd. Bila je tu i jedna česma, ali je presahla. Selo se, koliko se zna, zaseljavalo naniže, dok nije dobilo današnji oblik.
Iznad sela nalazi se mesto Bateja. Tu su dve žene, Stevana-Vana i Mara, otkopale neku crkvinu. Severno od sela, u Belborovskoj Padini, je Rusalijsko Grobljište. Ima ti nekakvog krstatoga kamenja, ali se ne zna o se tu sahranjivao.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Debelica je starije naselje. Njegovo stanovništvo se može podeliti na „starovremenske“ – starosedelačke rodove i na „doselce“ – doseljenike. Starinci su u manjini u odnosu na doseljenike. Pada u oči veći broj doseljenika iz „Arnautluka“. Iz Bugarske ih je manji broj a iz Rumunije skoro da ih nema. Stanovništvo se množilo najpre, pre oslobođenja, naglim doseljavanjem, a posle priraštajem.

Starosedelački rodovi:

-Đokići, Sv.Đorđe. Njihovi pradedovi Đoka i Gavril su se u vreme Prvog ustanka selili u „Moravu“ s porodicama i tamo boravili izvesno vreme, pa se vratili na svoje imanje.
-Jeliči, Sv.Đorđe.
-Romanovci (Košanci, Džurkiči), Aranđelovdan.
-Velikiči, Aranđelovan. Ima ih u Trnovcu i Drenovcu.
-Velkovci, Sv.Đorđe.
-Tažljeni, Sv.Đorđe.
-Tomiči (Pušaci i Popoviči), Mitrovdan.
-Petkovci, Sv.Đorđe.
-Periči, Sv.Đorđe.
-Pisarci, Alimpijevdan.

Doseljenički rodovi.

-Radonjiči ili Gadžaminci, Sv. Jovan Zlatousti, su se doselili, vele, iz Ravne – Zaglavak zbog velikih turskih nameta. Ima ih u Ravni gde pričaju da su poreklom iz Debelice. Deda Radonja, njihov predak, imao je sedam sinova: Ranđela, Janka, Blagoja, Petka, Radojka, Stojana i Jankulu.
-Krivšiči, Sv. Jovan Zlatousti, su razgranat i vrlo star rod. Doselili su se, kažu, sa Kosova. Ima ih u Ravni. Neki od njih poznati su kao:
-Mladenoviči-Mladžiči, Tuniči i Kosaci.
-Milojinci, Mitrovdan, su starinom iz Prištine, iz „Arnautluka“. Doselili su se pre 150 godina. Neki od njih su poznati kao:
-Gmitrovci, nazvani po slavi, Cupunci i Serljinci. Zna se da su se neki od njih u doba Prvog ustanka u bežali u „Moravu“ pa se otuda vratili.
-Lukovci, Jovanjdan, su se doselili u Karađorđevo vreme iz Lukova kod Svrljiga. Pričaju da im je tamo bio veliki namet, pa su od subaše, dobegli ovamo, jer je ovdašnji subaša, vele, bio blaži.
-Doselci, Stevanjdan, su prebegl iz Aldinaca, opet zbog velikih poreskih nameta. Doselili su se krajem 18. veka. Najpre se doselio deda Stojan, čiji su praunuci danas živi. Oni su od porodice Božinovaca ili Despotovaca u Aldincima.
-Gazibarci, Nikoljdan i Aranđelovdan, su starinom iz Valevaca, u Srezu zaglavskom. Prvi „doselac“ je bio uljez pre 100 godina. Jedna grana od njih zove se:
-Tričkovci.
-Džerdžiči, Nikoljdan, su se doselili iz Bugarske, iz okolin Trna.
-Vlasi ili Grmodolci, Sv.Đorđe, su rumunskog porekla, kako glasi narodno predanje. Priča se da su neki Vlasi imali ovde svoje vinograde, koje su oni obrađivali i, kada dođe vreme, ubirali plod, pa se vraćali svojim kućama, negde na severu. Od njih su ovde ostali ovi Grmodolci. Ima i jedna „padina“ po imenu Vlaška Padina.
-Pavličkovci, Nikoljdan, su poreklom iz Crvene Jabuke u niškom okrugu. Najpre je došao deda Pavličko,čiji su praunuci još živi.
-Leštarci, Aranđelovdan. Doselili su se davno iz Ravne. Nazvani su po Lešju, mesti gde neki od njih žive i gde im je najveći deo imanja. Iz ove porodice bio je čuveni oborknez Ivan Stojković.
-Nikoliči, Jovanjdan, su se doselili iz Znepolja u Bugarskoj.
-Popoviči, Ignjatijevdan, su iz istoimene porodice u Trnovcu, Srez timočki. Predak im je ovde došao kao uljez.
-Brankoviči, Sv. Đorđe, su od istoimene porodice u Trnovcu, Srez timočki.
-Magliči, Sv. Petka, su takođe uljezi iz Trnovca.
-Cicijači, Sv. Jovan Zlatousti, su iz istoimene porodice u ravni, Srazu zaglavskom. Uljezi su.
-Antići, Aranđelovdan, su poreklom iz Ravne, odakle je predak došao kao domazet.
-Milojkovići, Sv.Đorđe. Predak došao kao uljez iz Lepene.
-Simeunovići, Nikoljdan. Predak, kao uljez, došao iz Bučja u Zaglavskom srezu.
-Grci, Sv.Đorđe, su porodica koja se doselila sa juga, ne zna se iz kog mesta.

Zavetine su Prorok Jeremija, Rusalnica i Sv. Arhanđeo.

Groblje sela Debelica udaljeno je od sela dva kilometra.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.