Порекло презимена, село Дебелица (Књажевац)

19. новембра 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Дебелица, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Debelica

 

Положај села.

Куће овог села су у долини Дебеличке Реке (потока), на десетак минута од његова ушћа у Тимок. У средини села Дебеличка Река прима са десне стране Студену Воду. Дебеличка Река, на којој има око двадесет воденица поточара, извире у мањиначком атару. Измеђе Студене Воде и Дебеличе Реке уздиже се блага висораван Поље, која се пружа даље под разним именима – Попуша, Забел итд. Северно од села је огорела коса Страње а са јужне Дел, која улази у село. Дакле, Дебелица је ужљебљена између коса а куће су подигнуте на доста стрмим речним долинама. Више их је на левој – присојној страни него у осоју. Најгушће су куће на месту где утиче Студена Вода у Дебеличку Реку.

Воде.

У селу се пије изворска и бунарска вода. Извори су: Џерџински Кладенац и Перило, оба на ушћу Студне Воде у Дебеличку Реку. Има мањих извора, али они пресушују за време лета.

Земље и шуме.

Сеоски атар је врло мали. Источни део је раван а западни брдовит. Равни део је долина Тимока и он је врло плодан. Ту особито добро рађа кукуруз а и пшеница. На западном делу атара добро рађа пшеница и сва стрна жита. Највише земље за обрађивање има на овим местима: Поједник, Менишор, Вирови, Јерчиница, Тимок, Падина, Лешје и Јасење. Шуме има врло мало, на Поједнику, Менишору или Венишору – где су раније били виногради. Сеоске утрине има врло мало у Стрању, Пољу, Попуши, Камену и на Тимоковим спрудацима, те се стока – овце – врло слабо гаји.

Тип села.

Село је збијеног типа, али је Дебеловачком реком и Студеном Водом подељено на три краја, који немају нарочитих имена. Поред ове поделе чују се називи Горњи Крај и Доњи Крај, али се називи дају и по појединим родовима, који су јаче заступљени.

Име селу.

Не зна се постанак имена селу, нити се зна да се икада другачије звало. Док је село било у Студеној Води звало се Мрамор. Могуће је да је село добило назив по томе што је имућно – „дебело“, јер има плодну земљу.

Старине у селу.

На четврт часа хода уз Студену Воду су два селишта, дебеличко и раванско. Прича се да су на овим селиштима била села Дебелица и Равна, а како су у међусобно доста близу – изгледа да су то била два краја села Мрамора. Доњи крај се спустио наниже и образовао село Дебелицу док је горњи крај образовао Равну. У оба села има истих родова – Косовци, Радоњичи. На овим селиштима налазе се комади црепова, ћерамиде, судова итд. Била је ту и једна чесма, али је пресахла. Село се, колико се зна, засељавало наниже, док није добило данашњи облик.
Изнад села налази се место Батеја. Ту су две жене, Стевана-Вана и Мара, откопале неку црквину. Северно од села, у Белборовској Падини, је Русалијско Гробљиште. Има ти некаквог крстатога камења, али се не зна о се ту сахрањивао.

Постанак села и порекло становништва.

Дебелица је старије насеље. Његово становништво се може поделити на „старовременске“ – староседелачке родове и на „доселце“ – досељенике. Старинци су у мањини у односу на досељенике. Пада у очи већи број досељеника из „Арнаутлука“. Из Бугарске их је мањи број а из Румуније скоро да их нема. Становништво се множило најпре, пре ослобођења, наглим досељавањем, а после прираштајем.

Староседелачки родови:

-Ђокићи, Св.Ђорђе. Њихови прадедови Ђока и Гаврил су се у време Првог устанка селили у „Мораву“ с породицама и тамо боравили извесно време, па се вратили на своје имање.
-Јеличи, Св.Ђорђе.
-Романовци (Кошанци, Џуркичи), Аранђеловдан.
-Великичи, Аранђелован. Има их у Трновцу и Дреновцу.
-Велковци, Св.Ђорђе.
-Тажљени, Св.Ђорђе.
-Томичи (Пушаци и Поповичи), Митровдан.
-Петковци, Св.Ђорђе.
-Перичи, Св.Ђорђе.
-Писарци, Алимпијевдан.

Досељенички родови.

-Радоњичи или Гаџаминци, Св. Јован Златоусти, су се доселили, веле, из Равне – Заглавак због великих турских намета. Има их у Равни где причају да су пореклом из Дебелице. Деда Радоња, њихов предак, имао је седам синова: Ранђела, Јанка, Благоја, Петка, Радојка, Стојана и Јанкулу.
-Крившичи, Св. Јован Златоусти, су разгранат и врло стар род. Доселили су се, кажу, са Косова. Има их у Равни. Неки од њих познати су као:
-Младеновичи-Млаџичи, Туничи и Косаци.
-Милојинци, Митровдан, су старином из Приштине, из „Арнаутлука“. Доселили су се пре 150 година. Неки од њих су познати као:
-Гмитровци, названи по слави, Цупунци и Серљинци. Зна се да су се неки од њих у доба Првог устанка у бежали у „Мораву“ па се отуда вратили.
-Луковци, Јовањдан, су се доселили у Карађорђево време из Лукова код Сврљига. Причају да им је тамо био велики намет, па су од субаше, добегли овамо, јер је овдашњи субаша, веле, био блажи.
-Доселци, Стевањдан, су пребегл из Алдинаца, опет због великих пореских намета. Доселили су се крајем 18. века. Најпре се доселио деда Стојан, чији су праунуци данас живи. Они су од породице Божиноваца или Деспотоваца у Алдинцима.
-Газибарци, Никољдан и Аранђеловдан, су старином из Валеваца, у Срезу заглавском. Први „доселац“ је био уљез пре 100 година. Једна грана од њих зове се:
-Тричковци.
-Џерџичи, Никољдан, су се доселили из Бугарске, из околин Трна.
-Власи или Грмодолци, Св.Ђорђе, су румунског порекла, како гласи народно предање. Прича се да су неки Власи имали овде своје винограде, које су они обрађивали и, када дође време, убирали плод, па се враћали својим кућама, негде на северу. Од њих су овде остали ови Грмодолци. Има и једна „падина“ по имену Влашка Падина.
-Павличковци, Никољдан, су пореклом из Црвене Јабуке у нишком округу. Најпре је дошао деда Павличко,чији су праунуци још живи.
-Лештарци, Аранђеловдан. Доселили су се давно из Равне. Названи су по Лешју, мести где неки од њих живе и где им је највећи део имања. Из ове породице био је чувени оборкнез Иван Стојковић.
-Николичи, Јовањдан, су се доселили из Знепоља у Бугарској.
-Поповичи, Игњатијевдан, су из истоимене породице у Трновцу, Срез тимочки. Предак им је овде дошао као уљез.
-Бранковичи, Св. Ђорђе, су од истоимене породице у Трновцу, Срез тимочки.
-Магличи, Св. Петка, су такође уљези из Трновца.
-Цицијачи, Св. Јован Златоусти, су из истоимене породице у равни, Сразу заглавском. Уљези су.
-Антићи, Аранђеловдан, су пореклом из Равне, одакле је предак дошао као домазет.
-Милојковићи, Св.Ђорђе. Предак дошао као уљез из Лепене.
-Симеуновићи, Никољдан. Предак, као уљез, дошао из Бучја у Заглавском срезу.
-Грци, Св.Ђорђе, су породица која се доселила са југа, не зна се из ког места.

Заветине су Пророк Јеремија, Русалница и Св. Арханђео.

Гробље села Дебелица удаљено је од села два километра.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар