Порекло презимена, село Доња Соколовица (Књажевац)

21. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Соколовица, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је на левој обали Бучјанске Реке, коју овде зову Река, на самој каменитој подлози. Готово цело село је у присоју, осим 4-5 кућа, које су на десној, осојној страни реке. Кроз средину села спушта се са Бачијишта каменита коса Камен, те дели село у два неједнака дела, источни и западни. Изнад села, на северу, су косе и висови: Бачијиште, Лазарице, Дел, Врла Страна и Руџијско Гувно. Са јужне стране је Голема Шиба. Са западне и источне стране село је отворено.

Воде.

Како су куће високо над речном обалом, река не плави село, али када надође плави усеве у долини. Западно, уз село, налази се Павуновски Поток, доста бујан, који засеца долиницу, али самом селу не чини штету. Вода се поглавито пије са извора, који су доста слаби. Најјачи извор је Стублина, поред реке. Горњи Крај села служи се водом из бунара.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање има врло мало и сва је у непосредној близини села, на овим местима: Селиште, Горица, Под, Лојзе, Додин Трљак, Жабар, Дел, Под Бук, Драгин Камен и Под Камен. На ово мршаво, више каменито земљиште обично се сеје пола кукуруз а пола стрнско жито – од чега најбоље рађа пшеница.
Село живи од земљорадње али и од сточарства. За сточарење има доста паше (утрине) скоро по целом атару, али је најбоља у Маглену, Горици и Бачијишту. Од стоке највише се узгајају овце и козе. Што има шуме, то је све лиснато дрвеће, врло ситно и кржљаво, а то је граб, цер, „граница“, „љиљак“ и јасен. Шуме су на овим местима: Големој Шиби, Горици и Страњаку. Руја има на Врлој Страни. Руј жене беру и њиме фарбају плетиво. Некада је он имао већу употребу.

Тип села.

Село је збијеног типа. Подељено је у три краја: Горњи Крај, Доњи Крај и Преко Камен. Ван ових крајева има пет кућа преко реке. Растојање између крајева је врло мало, толико мало да изгледа као и да није подељено. Најзбијенији су Горњи и Доњи Крај, који су најстарији део села. У Горњем Крају поглавито живе Дренци (доњи Будимовци). У крају Преко Камен живе Ратковци и Златковци са новијим досељеницима. О укупно, око 90 кућа, на Горњи Крај спада 30, Доњи Крај 35 а Преко Камен 25 кућа.

Старине у селу.

У подножју Голема Виса, до саме реке, је место Селиште. Ту је, прича се, било раније село Соколовица. Да је ту доиста било село види се отуда што се ту налазе кућишта и ископавају различити комади од судова, гвожђурија и друго. Ту је била и сеоска чесма, коју је подигао некакав Турчин из Бучја. Да је ту била Соколовица види се по томе што тамо данашњи Соколовчани имају свој део земљишта. Тадашње гробље је било на Камену, у средини данашњег села.
Доцније се село због оскудице у води настанило на данашњем месту а гробље исели на средину између Соколовице и Лепене, које је заједничко за оба села.
На месту Крцовцу се налазе „тугле“, креч, металне алатке и обручи, подруми зидани циглом и каменом. Ко је ове некада живео, не зна се.
У Буку је била грнчарница, јер ссе ту и данас ископавају црепови, лонци, предмети печени од земље-глине, казани, фуруне и сл. Ту су мештани налазили остатке оружја.

Постанак села и порекло становништва.

Село је новијег порекла. Настале је пре око 150 година. Становништво би се могло по старини овако поређати:

-Дренци и Гојковци, Св.Ђорђе јесењи, су најмногобројнији род и захватају читав један крај. Дренци су старином из Црног Врха, у пиротском крају. Има иху Ласову – Срезу бољевачком, Мањинцима – Срезу тимочком и Планиници – Срезу бољевачком.
-Ратковци и Златковци, Стевањдан, су досељени, по једном предању, из Мариноваца –Срез тимочки а по другоме из „Арнаутлука“, из Поломја. Давно су се доселили, због турског насиља. Доста су јак род. Ратко и Златко су били браћа и по њима су настале ове фамилије. По слави се зову и;
-Стевановци, али су познати и под именима:
-Карабашевци, Дунђери, Бекрије и др.
-Будимовци, Св. Ђорђе, су из Лубнице, Среза зајечарског.
-Маџарци, Никољдан, су из Лепене, Среза заглавског. Призети су, те се рачунају међу Дренце.
-Модинци, Никољдан, су од истоимене породице у Бучју – Заглавак.
-Мисларци, Св. Ђорђе. Старина им је у Мањинцима. Једни од њих се зову:
-Павуновци.
-Жоканци, Св.Ђорђе. не зна се њихово порекло.
-Бугари или Џаџинџи, Никољдан, су из бугарскога Салаша. Рачунају се међу Дренце пошто су „призети“ – домазети.
Милутиновци или Креца, Никољдан, су из Мањинаца досељени пре 50 година. „Накаламковци“ су.
-Пиндринци или Јерци, Никољдан. Старина им је у Зубетинцима.

Заветине су Павловдан, Духови, Васкрс, Св. Арханђео и Св. Јован.

Гробље је, како је већ речено, на средини пута између овог села и Лепене и заједничко је за оба села.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.