Poreklo stanovništva sela Donja Sokolovica, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo je na levoj obali Bučjanske Reke, koju ovde zovu Reka, na samoj kamenitoj podlozi. Gotovo celo selo je u prisoju, osim 4-5 kuća, koje su na desnoj, osojnoj strani reke. Kroz sredinu sela spušta se sa Bačijišta kamenita kosa Kamen, te deli selo u dva nejednaka dela, istočni i zapadni. Iznad sela, na severu, su kose i visovi: Bačijište, Lazarice, Del, Vrla Strana i Rudžijsko Guvno. Sa južne strane je Golema Šiba. Sa zapadne i istočne strane selo je otvoreno.
Vode.
Kako su kuće visoko nad rečnom obalom, reka ne plavi selo, ali kada nadođe plavi useve u dolini. Zapadno, uz selo, nalazi se Pavunovski Potok, dosta bujan, koji zaseca dolinicu, ali samom selu ne čini štetu. Voda se poglavito pije sa izvora, koji su dosta slabi. Najjači izvor je Stublina, pored reke. Gornji Kraj sela služi se vodom iz bunara.
Zemlje i šume.
Zemlje za obrađivanje ima vrlo malo i sva je u neposrednoj blizini sela, na ovim mestima: Selište, Gorica, Pod, Lojze, Dodin Trljak, Žabar, Del, Pod Buk, Dragin Kamen i Pod Kamen. Na ovo mršavo, više kamenito zemljište obično se seje pola kukuruz a pola strnsko žito – od čega najbolje rađa pšenica.
Selo živi od zemljoradnje ali i od stočarstva. Za stočarenje ima dosta paše (utrine) skoro po celom ataru, ali je najbolja u Maglenu, Gorici i Bačijištu. Od stoke najviše se uzgajaju ovce i koze. Što ima šume, to je sve lisnato drveće, vrlo sitno i kržljavo, a to je grab, cer, „granica“, „ljiljak“ i jasen. Šume su na ovim mestima: Golemoj Šibi, Gorici i Stranjaku. Ruja ima na Vrloj Strani. Ruj žene beru i njime farbaju pletivo. Nekada je on imao veću upotrebu.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Podeljeno je u tri kraja: Gornji Kraj, Donji Kraj i Preko Kamen. Van ovih krajeva ima pet kuća preko reke. Rastojanje između krajeva je vrlo malo, toliko malo da izgleda kao i da nije podeljeno. Najzbijeniji su Gornji i Donji Kraj, koji su najstariji deo sela. U Gornjem Kraju poglavito žive Drenci (donji Budimovci). U kraju Preko Kamen žive Ratkovci i Zlatkovci sa novijim doseljenicima. O ukupno, oko 90 kuća, na Gornji Kraj spada 30, Donji Kraj 35 a Preko Kamen 25 kuća.
Starine u selu.
U podnožju Golema Visa, do same reke, je mesto Selište. Tu je, priča se, bilo ranije selo Sokolovica. Da je tu doista bilo selo vidi se otuda što se tu nalaze kućišta i iskopavaju različiti komadi od sudova, gvožđurija i drugo. Tu je bila i seoska česma, koju je podigao nekakav Turčin iz Bučja. Da je tu bila Sokolovica vidi se po tome što tamo današnji Sokolovčani imaju svoj deo zemljišta. Tadašnje groblje je bilo na Kamenu, u sredini današnjeg sela.
Docnije se selo zbog oskudice u vodi nastanilo na današnjem mestu a groblje iseli na sredinu između Sokolovice i Lepene, koje je zajedničko za oba sela.
Na mestu Krcovcu se nalaze „tugle“, kreč, metalne alatke i obruči, podrumi zidani ciglom i kamenom. Ko je ove nekada živeo, ne zna se.
U Buku je bila grnčarnica, jer sse tu i danas iskopavaju crepovi, lonci, predmeti pečeni od zemlje-gline, kazani, furune i sl. Tu su meštani nalazili ostatke oružja.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je novijeg porekla. Nastale je pre oko 150 godina. Stanovništvo bi se moglo po starini ovako poređati:
-Drenci i Gojkovci, Sv.Đorđe jesenji, su najmnogobrojniji rod i zahvataju čitav jedan kraj. Drenci su starinom iz Crnog Vrha, u pirotskom kraju. Ima ihu Lasovu – Srezu boljevačkom, Manjincima – Srezu timočkom i Planinici – Srezu boljevačkom.
-Ratkovci i Zlatkovci, Stevanjdan, su doseljeni, po jednom predanju, iz Marinovaca –Srez timočki a po drugome iz „Arnautluka“, iz Polomja. Davno su se doselili, zbog turskog nasilja. Dosta su jak rod. Ratko i Zlatko su bili braća i po njima su nastale ove familije. Po slavi se zovu i;
-Stevanovci, ali su poznati i pod imenima:
-Karabaševci, Dunđeri, Bekrije i dr.
-Budimovci, Sv. Đorđe, su iz Lubnice, Sreza zaječarskog.
-Madžarci, Nikoljdan, su iz Lepene, Sreza zaglavskog. Prizeti su, te se računaju među Drence.
-Modinci, Nikoljdan, su od istoimene porodice u Bučju – Zaglavak.
-Mislarci, Sv. Đorđe. Starina im je u Manjincima. Jedni od njih se zovu:
-Pavunovci.
-Žokanci, Sv.Đorđe. ne zna se njihovo poreklo.
-Bugari ili Džadžindži, Nikoljdan, su iz bugarskoga Salaša. Računaju se među Drence pošto su „prizeti“ – domazeti.
–Milutinovci ili Kreca, Nikoljdan, su iz Manjinaca doseljeni pre 50 godina. „Nakalamkovci“ su.
-Pindrinci ili Jerci, Nikoljdan. Starina im je u Zubetincima.
Zavetine su Pavlovdan, Duhovi, Vaskrs, Sv. Arhanđeo i Sv. Jovan.
Groblje je, kako je već rečeno, na sredini puta između ovog sela i Lepene i zajedničko je za oba sela.
IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Timok“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)