Порекло презимена, село Валевац (Књажевац)

15. новембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Валевац (по књизи Валевци),  општина Књажевац – Тимочки округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Valevac

Положај села.

Село је у долини Бучјанске Реке, скоро на самом ушћу Зубетинске или Зубетиначке Реке у Бучјанску Реку. Кроз село протичу две реке, обе су врло бујне, особито Зубетиначка, чије је корито врло плитко те чим река надође вода се излива у поље и плави га. Због тога су сеоске куће прибијене уз косу Горицу, између поменуте две реке. Бучјанска Река наноси селу штете испод села, у пољу, мање кућама. Западним делом села протиче врло плаховити поток Гложаница, који не наноси знатније штете селу. Са јужне стране села је Валевско Поље, које је доста плодно, на коме особито добро успева пшеница. Са северне и источне стране село је заклоњено брдима и косама, од којих је највиши Селски Трап.

Воде.

У селу има мало извора. Највећа су два, Врело у Мишинском Крају и Валуга у долини Бучјанске Реке. У средини села је једна чесма, али она пресушује преко лета. Мештани се служе највећим делом бунарском водом за пиће и има их у селу десетак. Речна вода се не пије.

Земље и шуме.

Село има довољно земље за обрађивање. Она је прилично плодна, јер нема камењара. Најбоља земља је у Језави, у долини Бучјанске Реке и на висоравни Кључ. Свуда добро рађа пшеница а у долини река кукуруз. Њиве су им око села, на овим местима: Горица, Кључ, Јанчински Поток, Поље, Лаз, Коњарник, Големо Поље, Трапски Поток, Вртача, Валевски Поток, Нерезине – Малој и Големој, Дибочко Брдо, Балина Падина, Омркаљ и Кусан. Пашњака или “савата“ има врло мао, те се село слабо бави сточарством. Бачијање је на измаку. Стада су од око 80 оваца. Има нешто утрине сеоске у Горици, Градишту и Валевском Потоку. Шуме је највише у Балчиној Падини, Омркаљу и Селском Трапу.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су једног рода обично груписане, па се по родовима зову поједини крајеви. Кроз село пролази главни сеоски пут, на који улазе прилазни путеви или „сокаци“, који везују поједине делове села са главним путем.

Име села.

Право име селу је Валевци. Службено му је пак Валевац. Тако се бележи и на појединим географским картама. Како је настало ово име, у селу не зна нико да објасни.

Старине у селу.

Најстарији крај села је на левој обали Бучјанске реке, где су Јереминци и Јанкуловци. У долини Бучјанске Реке, изнад данашњег села, био је некада, у доба турске владавине, турски чардак, у коме је становао субаша, Турчин. Око тог чардака било је концентрисано село Валевци. По ослобођењу од Турака село се почело спуштати наниже, остављајући равницу слободну за обрађивање. Данас се то место зове Селиште. До скора су ту била кућишта („ижишта“), али су данас и она потпуно ишчезла са земље.
Из града Равне, у атару села Равне – Срез тимочки, водио је стари пут на Селски Трап у Валевцима, па је „ишао“ на Горицу, Врело, Јанчин Поток и даље је улазио у атар села Булиноваца. Пут је био, веле, насип. Сада је сав зарастао.

Постанак села и порекло становништва.

Село је, по причању мештана, врло старо. Не зна се када је најпре засељено. У селу има стариначког становништва а и досељеника.

Најстарији родови су:

-Мишинци, Витанци, Градиштанци, Арнаути или Стевановци, Јереминци, Радосављевци, Милутиновци или Мурџинци, Голоигринци, Радојковци и Поповићи.
Сви славе Никољдан.
За неке од ових родова зна се одакле су досељени у доба засељавања. За Градиштанце се, например, тврди да су дошли из Градишта – у Заглавку, те се по томе зову Градиштанци. За „Арнауте“ се прича да су се доселили са Косова, „из Арнаутлука“, откуда им је и презиме дошло. За Витанце се казује да су из Ласова, у Срезу бољевачком.

Млађи родови:

-Брбовци, Никољдан, су се доселили из Лепене, Срез загласвки. Они су домазети – „Накаламковци“.
-Спасинци, Јовањдан, су се доселили „на имање“ као домазети из Дречиновца.
-Ћосинци, Томиндан, су досељеници из Штрбаца у Срезу заглавском.
-Загорци или Пунчићи, Јовањдан, су се доселили из Реаоноваца у Бугарској, из Загорја по чему су и презиме добили.

Сеоске заветине су Ђурђевдан и Св. Тројице.

Сеоско гробље је уза само село.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.